svrš. [prez. jd. 1. zlȇmujem, mn. 3. zlȇmujeju/zlȇmujedu, prid. rad. jd. m. zlȇmova, prid. trp. jd. m. zlȇmovan, ž. zlȇmovana] – označiti, obilježiti • Mȅštri su zlȇmovali mȉsto di buju metȁli cȋvi.

svrš. [prez. jd. 1. zletĩm, mn. 3. zletĩju/zletĩdu, prid. rad. jd. m. zletȉ] – 1. izaći iz nekog prostora leteći, 2. pren. a. istrčati, izjuriti, b. neoprezno izjaviti, c. razg. biti izbačen, d. naglo i neočekivano se pojaviti; izletjeti • Zletȉ mi je s picȉklinum pret ȁto, kȏmaj sam zabrȅmza.

) nesvrš. [prez. jd. 1. zležãvam se, mn. 3. zležãvaju/zležãvadu se, prid. rad. jd. m. zležȃva se] – 1. ostajati dugo u krevetu nakon buđenja, 2. pogr. ništa ne raditi; dokoličiti, ljenčariti; izležavati se • Zležãvadu se po cĩle dȃne, nẽčedu se nȉkak lotȉt kȁkvoga dȉla.

svrš. [prez. jd. 1. zlȋfram, mn. 3. zlȋfraju/zlȋfradu, prid. rad. jd. m. zlȋfra, prid. trp. jd. m. zlȋfran, ž. zlȋfrana] – 1. isporučiti robu, dobaviti, nabaviti, 2. pren. istjerati, natjerati koga • Na hȉtro sam ga zlȋfra vȃn, nȅ bu me vȅč štentȁ. Za dvȋ vȕre je bȉ zlȋfran prik mȅje.

svrš. [prez. jd. 1. zlījȅm (se), mn. 3. zlĩjeju/zlĩjedu (se), prid. rad. jd. m. zlȉja (se), prid. trp. jd. zlijãn, ž. zlijãna] – 1. a. učiniti da tekućina isteče iz posude, b. postići željeni oblik skulpture i sl. lijevanjem; odliti, 2. izaći iz korita; poplaviti; izlijevati (se) • Sāvȁ se zlĩla i poplãvila ledȉne h Drĩu. Pobrȉši tȏ zlijãno vȗlje z nãkli, kaj nȉgdo nȅ bu jȍš opȁ.

svrš. [prez. jd. 1. zlĩjem (se), mn. 3. zlĩjeju/zlĩjedu (se), prid. rad. jd. m. zlȉ (se), prid. trp. jd. m. zlĩt, ž. zlītȁ] – izliti → zlijȁt • Nãj tȁk fȇjst natȁkat, bȕ ti se zlȉlo kȁt buš nosȉ. Dȅ pobrȉši tũ zlītȕ vȍdu.

ž. [jd. G zlĩvanke, mn. G zlĩvankih] – tanki kolač od kukuruznog brašna • H nedȉlu bum spȅkla zlĩvanku, nĩsmu u čȕdaj lȋt jȉli.

nesvrš. [prez. jd. 1. zlĩvam, mn. 3. zlĩvaju/zlĩvadu, prid. rad. jd. m. zlīvȁ] – izlijevati → zlĩt, zlijȁt • Zlĩvam vũlje z vȅkše flȁše h mȁšu.

svrš. [prez. jd. 1. zlĩžem se, mn. 3. zlĩžeju/zlĩžedu se, prid. rad. jd. m. zlĩza se, prid. trp. jd. m. zlĩzan, ž. zlĩzana] – pogr. razg. udružiti se, združiti, slizati (se) • Zlĩzali su se, a prȋ trȋ misẽce su se svȁdili kak vrȃgi! Hlȁče su ti čȉst zlĩzane, dȅ si kūpȉ nõve.

s. [G zlȁ] – 1. loš, ružan čin, ružno djelo, loša djela, 2. nevolja, nesreća, 3. rel. teol. ono što je protiv čovjeka i prirode i iz čega se razvija odbijanje, neprihvaćanje, zaziranje i gađenje; u kršćanstvu shvaćeno kao čin Sotone; zlo • Zlȍ je zȁšlo na õf svȋt!

prid. [ž. zločestȁ] – 1. koji želi zlo ili gleda sa zle strane, 2. nemiran, nestašan (o djeci); zločest → žlȅhan • Decȁ su dȅnes bȋla tȁk zločestȁ, nĩ bȋlo za zdȕrat.

ž. [jd. G zločestȏbe, mn. G zločestȏbih] – osobina onoga koji je zloban, zla narav; opakost, zločestoća • Ž jȅnga zvȉra sāmȁ zločestȏba.

svrš. [prez. jd. 1. zlȏham, mn. 3. zlȏhaju/zlȏhadu, prid. rad. jd. m. zlȏha, prid. trp. jd. m. zlȏhan, ž. zlȏhana] – 1. izbušiti rupice na koži, izrupčati, 2. dobiti rupe od pretjerana trošenja (ob. o cipelama) → lȏhat • Šȏlini su mi se zlȏhali, mȍrem ih hȉtit. Ne mȍreš si obȕt tẽ šȏline, kaj ne vȉdiš da su ti zlȏhane.

svrš. [prez. jd. 1. zlȕftam, mn. 3. zlȕftaju/zlȕftadu, prid. rad. jd. m. zlȕfta, prid. trp. jd. m. zlȕftan, ž. zlȕftana] – 1. provjetriti, prozračiti, 2. pren. izgrditi koga • Sȁt ga pȍjem zlȕftat kaj mi je zȅ kokotȋčka. Hȉža je cĩla zlȕftana, cĩli dȃn su oblȍki ȍtprti.

svrš. [prez. jd. 1. zlũpim, mn. 3. zlũpiju/zlũpidu, imp. jd. 2. zlũpi, prid. rad. jd. m. zlũpi, prid. trp. jd. m. zlũpjen, ž. zlũpjena] – skinuti lupinu, olupiti • Zlũpili smo trȋ vȏze korȕze. Sȁ je korȕza zlũpjena i posprȃvlena h koružãk.

svrš. [prez. jd. 1. zlũšim, mn. 3. zlũšiju/zlũšidu, prid. rad. jd. m. zlũši, prid. trp. jd. m. zlũšen, ž. zlũšena] – oljuštiti • Dõjdi mi pomȍč zlũšit pȁžulj. Sȁf je pȁžul zlũšen i dĩt h žȃklece.

svrš. [prez. jd. 1. zmãckam, mn. 3. zmãckaju/zmãckadu, prid. rad. jd. m. zmāckȁ, prid. trp. jd. m. zmãckan, ž. zmãckana] – brigom povratiti koga u život, dovesti koga k svijesti, pomoći komu pri oporavku • Bȋla mu je slablīnȁ, kȏmaj sam ga zmāckȁla.

svrš. [prez. jd. 1. zmȁčam, mn. 3. zmȁčaju/zmȁčadu, prid. rad. jd. mprid. rad. jd. m. zmȁča] – 1. postići 33 boda u kartaškoj igri „šnapsl“, 2. pren. doživjeti 33 godine • Ȍvo sam lȉto zmȁča.

nesvrš. [prez. jd. 1. zmãgam/zmãžem, mn. 3. zmãgaju/zmãgadu/zmãžeju/zmãžedu, imp. jd. 2. zmãži, prid. rad. jd. m. zmãga] – 1. trpjeti, izdržavati teškoću, podnositi, 2. sabirati, skupljati (o dobrima, bogatstvu) • Sȉ se čȕdiju kȁk zmãžeju vručīnȕ. Nȅ znam kȁk zmãžeju sȅ tõ kaj ȉmaju.

svrš. [prez. jd. 1. zmãim (se), mn. 3. zmãiju/zmãidu (se), imp. jd. 2. zmãi, prid. rad. jd. m. zmãi (se), prid. trp. jd. m. zmãen, ž. zmãena] – 1. učiniti manjim; umanjiti, 2. postati manji; smanjiti (se) • Mõramo mãko zmãit grȕnt, ne mȍremo ga sȅga obdilȃvat.

svrš. [prez. jd. 1. zmȁkam, mn. 3. zmȁjkaju/zmȁjkadu, prid. rad. jd. m. zmakȁ] – nestati, ponestati • Zmakȁlo mi je mȇle.

svrš. [prez. jd. 1. zmãšam (se), mn. 3. zmãšaju/zmãšadu (se), prid. rad. jd. m. zmašȁ (se), prid. trp. jd. m. zmašãn, ž. zmašãna] – 1. učiniti manjim; umanjiti, 2. postati manji; smanjiti (se) → zmãit se • Račũni za strũju su mi zmašãni, mȍrem ih lȁgje platȉt.

svrš. [prez. jd. 1. zmȁknem (se), mn. 3. zmȁkneju/zmȁknedu (se), prid. rad. jd. m. zmaknȉ (se), prid. trp. jd. m. zmȁk()en, ž. zmȁk()ena] – 1. a. pomaknuti (se) iz ležišta, maknuti (se) iz pravog položaja, b. izbjeći, eskivirati što, koga, c. ne ostvariti se; izmaknuti (se), 2. a. koraknuti natrag, povući se, odstupiti, izmaknuti se, odstupiti u borbi; uzmaći, b. pren. popustiti (u debati, borbi mišljenja i sl.); uzmaknuti • Unȉ su se pȍčeli svȁdit pa tũč, a jã sam se zmaknȉ. Zmȁkena mi je nogȁ, bolĩ me.

svrš. [prez. jd. 1. zmãmim, mn. 3. zmãmiju/zmãmidu, imp. jd. 2. zmãmi, prid. rad. jd. m. zmãmi] – 1. dobiti što upornim nastojanjem; isprositi, izvući, 2. privući ljepotom ili čarom; izmamiti • Tȁk mu je lȋpo sȅga napripovīdȁ, nakȉti pak mu je lȋpo zmãmi pȉneze zi žepȁ.