svrš. [prez. jd. 1. zisũčem, mn. 3. zisũčeju/zisũčedu, imp. jd. 2. zisũči, prid. rad. jd. m. zisũka, prid. trp. jd. m. zisũkan, ž. zisũkana] – 1. upredati u jednu nit, 2. vrteći oblikovati (o brkovima) → sukat • Dȉda si je zisũka brkȅ, sȁt si bu zafȃjfa. Dȉda je navȋk imȁ zisũkane bȑke.

svrš. [prez. jd. 1. zisušĩm (se), mn. 3. zisušĩju/zisušĩdu (se), prid. rad. jd. m. zȉsuši (se), prid. trp. jd. m. zisušȅn, ž. zisušȅna] – sasušiti, osušiti se • Tȋnta mi se zisušĩla h pinkãli, ne mȍrem pīsȁt. Zisušȅno lĩstje je opȁlo s hrȕške.

nesvrš. [prez. jd. 1. ziširȏtam, mn. 3. ziširȏtaju/ziširȏtadu, imp. jd. 2. ziširȏtaj, prid. rad. jd. m. ziširȏta, prid. trp. jd. m. ziširȏtan, ž. ziširȏtana] – praviti prekrupu, mljeti ukrupno; prekrupljivati → širȏtat • Ziširȏta sam dȅset kȉ korȕze na čekičãr. Sȁ je korȕza ziširȏtana.

svrš. [prez. jd. 1. zišȉjem, mn. 3. zišȉjeju/zišȉjedu, prid. rad. jd. m. zišȉ, prid. trp. jd. m. zȉšit, ž. zišītȁ] – 1. šivanjem izraditi, 2. sastaviti, spojiti koncem uz upotrebu igle; sašiti • Dãla sam si zišȉt bilīnȕ, bȕm se ženȉla. Zvãla me šnȃjdarica da mi je kȋkla zišītȁ.

svrš. [prez. jd. 1. ziškȏlam (se), mn. 3. ziškȏlaju/ziškȏladu (se), prid. rad. jd. m. ziškȏla (se), prid. trp. jd. m. ziškȏlan, ž. ziškȏlana] – završiti školovanje • Ziškȏla se za fiškālȁ, sȁd si ȉšče posȁ. Ziškȏlan je za vučȉtela, al nȉgdar nĩ dȉla tã posȁ.

nesvrš. [prez. jd. 1. zišlȁjdram, mn. 3. zišlȁjdraju/zišlȁjdradu, prid. rad. jd. m. zišlȁjdra] – poskliznuti se, zanijeti se (po ledu) → zašlȁjdrat • Z ȁtom je zišlȁjdra po šȕdru tȁk da je kamẽe fȑcalo sȅ posũt.

nesvrš. [prez. jd. 1. zišlȃjfam, mn. 3. zišlȃjfaju/zišlȃjfadu, prid. rad. jd. m. zišlȃjfa, prid. trp. jd. m. zišlȃjfan, ž. zišlȃjfana] – 1. brušenjem učiniti da se dobiju sasvim ravni rubovi, 2. zakočiti → šlȃjfat • Nōžȉ nẽčeju rȉzat, trȋba ih zišlȃjfat. Sȅ su dȁske zišlȃjfane, mȍreš ih pobȃjcat.

nesvrš. [prez. jd. 1. zišlȃjsam, mn. 3. zišlȃjsaju/zišlȃjsadu, prid. rad. jd. m. zišlȃjsa, prid. trp. jd. m. zišlȃjsana, ž. zišlȃjsana] – izvlačiti porušene balvane iz šume → šlȃjsat • S koȉmi su zišlȃjsali se drĩvje z lozẽ kaj su ih porȕšili. Zišlȃjsano drĩvje su posložȉli na võs i otpelȁli.

svrš. [prez. jd. 1. zišpȍtam, mn. 3. zišpȍtaju/zišpȍtadu, prid. rad. jd. m. zišpȍta, prid. trp. jd. m. zišpȍtan, ž. zišpȍtana] – obasuti koga grdnjama; izgrditi • Dȅcu mõram zišpȍtat kaj se nẽčeju vučȉt pospremljȇvat mũtice. Fȇjst je bȉ zišpȍtan kaj je razbȉ oblȍk s prȁčkum.

svrš. [prez. jd. 1. zištȉham, mn. 3. zištȉhaju/zištȉhadu, prid. rad. jd. m. zištȉha, prid. trp. jd. m. zištȉhan, ž. zištȉhana] – obraditi štihanjem → štȉhat • Zištȉha sam dvȋ grȇde na vȑtu, kaj bu bȁba posȉjala korẽe. Cĩli je vȑt zištȉhan, bȁba mȍre posȉjat šalȃtu.

svrš. [prez. jd. 1. zišvȉcam se, mn. 3. zišvȉcaju/zišvȉcadu se, prid. rad. jd. m. zišvȉca se, prid. trp. jd. m. zišvȉcan, ž. zišvȉcana] – 1. ovlažiti se od znoja, obliti se znojem, biti znojan, 2. tehn. zamagliti se od pare, orositi se (o raznim materijalima i predmetima: staklo, čaša) → švȉcat se • Oknȁ su se zašvȉcala, vānȉ je zĩma, a nȕtri se kȕha obȉt. Rȕbača mi je sȁ zišvȉcana, ne mȍrem u jȕtri pȃk oblĩč.

svrš. [prez. jd. 1. zĩdem, mn. 3. zĩdeju/zĩdedu, imp. jd. 2. zĩdi, prid. rad. jd. m. zȉša] – 1. kretanjem napustiti neko mjesto, napustiti zatvoreni prostor, izaći, 2. pren. iskusiti, pretrpjeti, podvrgnuti se, proći, 3. sastati se • Mõram zĩt vȃn. Lȋpo sam zȉša!

m. [jd. G zȋda, mn. G zȋdof] – 1. uspravni dio zgrade na kojem leži krovište ili koji pregrađuje unutrašnji prostor, 2. zidana ograda (od kamena, opeke), 3. pren. a. pregrada, zapreka, nepremostiva teškoća; zid • Zištȅma bum zȋt, zbȉ cĩgle i dȉ oblȍk nã to mȉsto.

nesvrš. [prez. jd. 1. zĩvam, mn. 3. zĩvaju/zĩvadu, prid. rad. jd. m. zĩva] – 1. otvarajući usta duboko udahnuti, a zatim produženo izdahnuti, ob. od pospanosti ili dosade, 2. loše se zatvarati, loše prianjati; zjapiti, 3. glupo gledati; zijati, zazjavati, blenuti, blejati, 4. razdvajati se, praviti prevelik otvor, pasti u oči otvorom, naglo se ukazati kao otvor; zijevati → zȉjat • Ȍči su im skalabȇčene kak zĩvaju vũ u.

svrš. [prez. jd. 1. zivlãčim (se), mn. 3. zivlãčiju/zivlãčidu (se), imp. jd. 2. zivlãči, prid. rad. jd. m. zivlãči (se)] – 1. odugovlačiti, otezati, 2. gurati u što, stavljati u nutrinu; zavlačiti (se) • Mȉši se zivlãčidu z lȕke.

svrš. [prez. jd. 1. zizȋdam, mn. 3. zizȋdaju/zizȋdadu, prid. rad. jd. m. zizīdȁ, prid. trp. jd. m. zizĩdan, ž. zizĩdana] – sagraditi zidanjem, zagraditi, pregraditi, zatvoriti zidom, zazidati → zazīdȁt • Zizīdȁli smo nȍvu hȉžu pak smo vȅseli. Sviãki su zizĩdani, mȍremo kūpȉt mãle pȃjceke kaj ih bȕmo shrānȉli.

svrš. [prez. jd. 1. zȉznam, mn. 3. zȉznaju/zȉznadu, prid. rad. jd. m. ziznȁ] – 1. steći obavijest o čemu; doznati, 2. steći znanje o čemu, obrazovati se, naučiti; saznati • Hȍdi i zȉznaj tẽre su se tõ bȁbe ščȅra posvȁdile i pogrȁbile h štacūnȕ.

svrš. [prez. jd. 1. zizȗblam, mn. 3. zizȗblaju/zizȗbladu, imp. jd. 2. zizȗblaj, prid. rad. jd. m. zizȗbla, prid. trp. jd. m. zizȗblan, ž. zizȗblana] – pokupiti grabljama, pograbljati • Zizȗblaj tõ lĩstje pret hȉžum. Lĩstje je zizȗblano na kȕp.

svrš. [prez. jd. 1. zizȕjem, mn. 3. zizȕjeju/zizȕjedu, prid. rad. jd. m. zizȗ] – 1. skinuti obuću, izuti (se), 2. pren. izreći glupost, laž • Prȋ nek ȉdeju f hȉžu pret vrȃti se zizȕjeju. Sȁt si se bȁš zizȗ!

nesvrš. [prez. jd. 1. zizũvam, mn. 3. zizũvaju/zizũvadu, prid. rad. jd. mprid. rad. jd. m. zizũva] – skidati obuću, izuvati (se) → zizȕt (se) • Prȋ nek zãjdeju h škȏlu, decȁ se sȁko jȕtro zizũvaju.

svrš. [prez. jd. 1. zižȃgam, mn. 3. zižȃgaju/zižȃgadu, prid. rad. jd. m. zižȃga] – izrezati pilom, ispiliti → žȃgat • Zižȃgali smo sȁ drvȁ kaj smo ih kūpȉli za kūrȉt.

svrš. [prez. jd. 1. zižlȋmam, mn. 3. zižlȋmaju/zižlȋmadu, prid. rad. jd. m. zižlȋma, prid. trp. jd. m. zižlȋman, ž. zižlȋmana] – očistiti, isprati crijeva nakon svinjokolje → žlȋmat • Zižlȋmali smo čirȋva, sȁt pȍjemo nadĩvat kobãse. Sȁ su čerȋva zižlȋmana, mȍremo ĩt nadȋvat kobãse.

svrš. [prez. jd. 1. zižmȁknem, mn. 3. zižmȁkneju/zižmȁknedu, imp. jd. 2. zižmaknȉ, prid. rad. jd. m. zižmaknȉ, prid. trp. jd. m. zižmȁken, ž. zižmȁkena] – ocijediti uvijanjem (ob. mokro rublje i posteljinu), zažmikati • Zižmaknȉ rubjȇ prȋ nek ga obȉsiš, bȗ se prȋ posušĩlo. Rȕbača je zižmȁkjena, mȍreš u mȃm obȉsit nãj se sušĩ.

nesvrš. [prez. jd. 1. zižmȋkam, mn. 3. zižmȋkaju/zižmȋkadu, prid. rad. jd. m. zižmȋka] – cijediti uvijanjem (ob. mokro rublje i posteljinu), žmikati → zižmaknȉt • Ȍdi, bumo skȕp zižmȋkali plȁfte.