svrš. [prez. jd. 1. zižnȃram, mn. 3. zižnȃraju/zižnȃradu, prid. rad. jd. m. zižnȃra, prid. trp. jd. m. zižnȃran, ž. zižnȃrana] – pretjerano dirati, milovati, maziti → žnȃrat • Dȅčec nĩma rȁt kat unȉ dõjdeju, kaj ga cĩloga zižnȃraju. Māčȁk je sȁf zižnȃran, sȁt sȁmo pri pečĩ spĩ.

svrš. [prez. jd. 1. zižȕknem se, mn. 3. zižȕkneju/zižȕknedu se, prid. rad. jd. m. zižȕkni se] – postati gorak • Orȉhi su se zižȕknili, nĩsu vȅč za jȉst.

svrš. [prez. jd. 1. zižũl(j)im, mn. 3. zižũl(j)iju/zižũl(j)idu, prid. rad. jd. m. zižūlȉ, prid. trp. jd. m. zižũlen, ž. zižũlena] – ručno prati rublje, trljati • Mõram ĩt zižūlȉt zamȁzano rubjȇ. Sȅ mi je rubjȇ zižũleno.

svrš. [prez. jd. 1. zjãčam se, mn. 3. zjãčaju/zjãčadu se, prid. rad. jd. m. zjãča se] – postati jači pravilnom ishranom, ispravnim životom, uzimanjem lijekova itd., ojačati se • Dȅčec se čȉst fȋno zjãča, a bȉ je tȁk sȗh.

svrš. [prez. jd. 1. zjȁdam se, mn. 3. zjȁdaju/zjȁdadu se, imp. jd. 2. zjȁdaj, prid. rad. jd. m. zjȁda se] – olakšati jad kazujući ga drugome povjeravajući se; izjadati se • Mõram se nȉkomu zjȁdat.

ž. pl. t. [G zjȃk/zjȁkih] – ob. u frazemu prodãvat zjȁke u zn. ništa ne raditi • Nȉš ne dȉla, sȁmo sedĩ i prodȃje zjȁke.

nesvrš. [prez. jd. 1. zjȁkam, mn. 3. zjȁkaju/zjȁkadu, imp. jd. 2. zjȁkaj, prid. rad. jd. m. zjȁka] – glupo gledati; blenuti, blejati • Nãj fȕrt zjȁkat okȏlo, dȅ nȉkaj dȉlaj!

nesvrš. [prez. jd. 1. zjãrčim, mn. 3. zjãrčiju/zjãrčidu, prid. rad. jd. m. zjārčȉ, prid. trp. jd. m. zjãrčen, ž. zjãrčena] – raditi male jarke za sadnju (krumpira) → jārčȉt • Zjãrčili smo ledȉnu, jȕtri pȍjemo sadȉt krumpĩr. Ledȉna je cĩla zjãrčena, mȍremo ĩt sȃdit krumpĩr.

svrš. [prez. jd. 1. zlȁžem (se), mn. 3. zlȁžeju/zlȁžedu (se), imp. jd. 2. zlȁži (se), prid. rad. jd. m. zlagȁ (se)] – slagati, reći neistinu • Nãj se zlagȁt, povȋ po pravȉci!

pril. – nježno, pažljivo, lagano • Tȗ zdȉlicu zlahkȏga dȅni na stalãžu, dȁ se ne zdrobĩ.

svrš. [prez. jd. 1. zlahkotĩm, mn. 3. zlahkotĩju/zlahkotĩdu, imp. jd. 2. zlahkōtȉ, prid. rad. jd. m. zlȁhkoti] – 1. a. učiniti lakšim, smanjiti težinu, b. učiniti blažim, podnošljivijim, 2. a. skinuti dio tereta ili čega drugoga što se nosi, b. razg. izvršiti veliku nuždu; olakšati se • Mȍreš mi zlahkotȉt či mi dõjdeš pomȍč. Pȕno mi zlahkotĩju kȁj mi pomãžeju cīpȁt drvȁ.

svrš. [prez. jd. 1. zlȁjem, mn. 3. zlȁjeju/zlȁjedu, prid. rad. jd. m. zlȁja] – pogr. reći nešto što se ne bi trebalo, izlajati (se) • Ne mȍrem mūčȁt, nek se zlȁjem.

svrš. [prez. jd. 1. zlãmam, mn. 3. zlãmaju/zlãmadu, prid. rad. jd. m. zlãma, prid. trp. jd. m. zlãman, ž. zlãmana] – slomiti, polomiti • Sȅ si tẽke zlãma, nȉš ne pȁziš! Sȅ je kĩtje na sadjȗ zlãmano ot ščerãšega vȉtra.

svrš. [prez. jd. 1. zlamãtam, mn. 3. zlamãtaju/zlamãtadu, prid. rad. jd. m. zlamãta] – isprevrtati, polomiti • Vȉtar je zlamãta sȅ jȁbukine kȉte.

s. pl. t. [G. zlamẽa] – 1. ploča, simbol, trag, pečat i sl. koji se stavlja da bi se na što uputilo, što prepoznalo, pojasnilo, objavilo, o čemu obavijestilo; oznaka, 2. a. ukupnost znakova kao simbola čega (kraljevske časti i sl.), b. obilježje, 3. predznak, pretkazanje; znamenje • Pomȅčem si zlamẽe di bȕju zasajȅni klȋnčeki.

ž. [jd. G zlamẽnke, mn. G zlamẽnki] – urođena ili nastala točkica, mrljica ili kvržica tamnije boje na koži; madež, znamen • Po cĩlom tȋlu ȉma zlamẽnkih.

prid. [ž. zlãta] – 1. a. koji je od zlata, koji je pokriven ili izvezen zlatom, b. koji sadrži zlato, c. koji se računa prema vrijednosti ili tečaju zlata, 2. a. koji je kao zlato, boje zlata, b. blistav, sjajan, 3. pren. a. vrlo koristan, valjan, b. koji je u najvećem usponu, 4. mio, drag, dobar, 5. sastavni dio botaničkih, zooloških i drugih naziva; zlatan • Zlãto dītȅ! Ȉmam zlãti lȃncek za vrȃtum.

ž. – žensko ime • Pȕcici smo dȃli ȉme Zlȁtica.

ž. [jd. G zlȁtice, mn. G zlȁtic] – porodica kukaca kornjaša, (krumpirova) zlatica • Pȍjem po krumpĩru pobȉrat zlȁtice, ȍvo lȉto ih je sȅ pȕno.

nesvrš. [prez. jd. 1. zlãtim, mn. 3. zlãtiju/zlãtidu se, prid. rad. jd. m. zlãti se] – sjajiti zlatnom bojom, prelijevati se, presijavati se kao zlato, pojavljivati se u zlatnom sjaju, zlatiti se • Lȃti šenȉce se na sȗncu zlãtiju.

ž. [jd. G zlatnĩne, mn. G zlatnĩnih] – ukupnost predmeta od zlata i zlatnog nakita, zlatnina • Pȕcica je dobĩla dȍst zlatnĩne kat smo u krstȉli.

svrš. [prez. jd. 1. zlȅcnem, mn. 3. zlȅcneju/zlȅcnedu, prid. rad. jd. m. zlȅcni] – osjetiti strah, nelagodu, prestrašiti se • Mȃm se zlȅcnem kad vȉdim kȁču.

svrš. [prez. jd. 3. zlẽgne/zlẽže, mn. 3. zlẽgneju/zlẽgnedu/zlẽžeju/zlẽžedu, imp. jd. 2. zlẽgni/zlẽži, prid. rad. jd. m. zlẽga, ž. zlẽgla, mn. zlẽgle] – donijeti mlado na svijet (životinje), izleći, izlegnuti • Zlẽgla je kobȉla. Krȁva nȉkak nĩ mȍgla zlẽč pak je dȍšo živinãr.

svrš. [prez. jd. 1. zlẽmam, mn. 3. zlẽmaju/zlẽmadu, imp. jd. 2. zlẽmaj, prid. rad. jd. m. zlēmȁ] – istući nekoga • Sȁf je bȉ čn, kȁk ga je zlēmȁ.