ž. [jd. G škȁtul(j)e, mn. G škȁtul(j)(ih)] – predmet čvrstih strana, ob. u obliku kocke ili kvadra, kutija • Pȕna je škȁtulja kȋnča za krȉzbȃn.

ž. umanj. [jd. G škatũl(j)ke, mn. G škatũl(j)k(ih)] – mala kutija, kutijica → škȁtula • H čȕdaj drõbnih škatũljkih čũvam vrãštvo.

nesvrš. [prez. jd. 1. škȉcam, mn. 3. škȉcaju/škȉcadu, prid. rad. jd. m. škȉca] – 1. gledati koga sa simpatijom, pogledavati, 2. gledati skrivećki, potajno; škicati • Dȅčki škȉcaju pȕce.

svrš. [prez. jd. 1. škȉcnem, mn. 3. škȉcneju/škȉcnedu, prid. rad. jd. m. škȉcni] – pogledati potajno, škicnuti → škȉcat • Mãko je porȉni glȃvu čez oblȍk i škȉcni nȕtri.

prid. [ž. škȉljava] – onaj koji škilji, koji boluje od škiljavosti • Škȉljaf je pak mȏra nosȉt očãle.

nesvrš. [prez. jd. 1. škĩl(j)im, mn. 3. škĩl(j)iju/škĩl(j)idu, prid. rad. jd. m. škĩl(j)i] – 1. gledati poluzatvorenih očiju, 2. viriti, gledati skriven, iz prikrajka, sa skrovita mjesta 3. davati slabu svjetlost, slabo svijetliti • Čez oblȍk škĩljiju, prȁtiju me kȁm ȉdem.

uzv. – pri padu; za oponašanje zvuka • Čȗ sam škljȍc, otklenȉla su se vrãta.

nesvrš. [prez. jd. 1. škljȍcam, mn. 3. škljȍcaju/škljȍcadu, prid. rad. jd. m. škljȍca] – proizvoditi zvuk, npr. kod okretanja ključa u bravi, kod pokreta u koljenu, laktu itd.; škljocati • Škljȍcaju mi kolȉna pak ne mȍrem bežȁt.

ž. [jd. G škȍde, mn. G škõd/škȍdih] – 1. šteta, gubitak u vrijednosti; kvar, 2. oštećenje imovine, tijela, časti • Tũ kȋklju je škȍda hȉtit, jȍš se mȍre nosȉt.

[ž. škodl(j)ȉva, s. škodl(j)ivo] – koji je kvaran, koji može naškoditi, štetan • Plȉsnif krȕh je škodlȉf. Grȉžavo sadjȇ je jȃko škodljȉvo za jȉst.

nesvrš. [prez. jd. 1. škȍdim, mn. 3. škȍdiju/škȍdidu, prid. rad. jd. m. škȍdi] – nanositi, činiti štetu, štetiti • Jȃko mi škȍdi jȉst grȉžave slȉve.

ž. [jd. G škȏle, mn. G škȏli(h)] – škola • Škȏla h Šenkȏfcu je stȁra prȉk stȏ i šezdesȇt lȋt.

s. [G škȏlaa] – proces stjecanja naobrazbe pohađanjem škola, školovanje, obrazovanje • Dȃli su ga na škȏlae za fiškãla.

prid. [ž. škȏlana] – školovan, obrazovan • Ũn je škȏlan i h sȅ se rȁzmi.

m. [jd. G školārcȁ, mn. G školārcȍf] – 1. onaj koji ide u školu, koji je u uzrastu kad se još ide u školu, 2. đak početnik koji tek kreće u školu ili je u nižim razredima osnovne škole; školarac • Na cȉsti je sȅ pȕno školārcȍf, počẽla je škȏla.

nesvrš. [prez. jd. 1. škȏlam se, mn. 3. škȏlaju/škȏladu se, prid. rad. jd. m. škȏla se] – školovati se, obrazovati se • Sȋni mu se škȏlaju za vučȉtelje.

nesvrš. [prez. jd. 1. školȅcam (se), mn. 3. školȅcaju/školȅcadu (se), prid. rad. jd. m. školȅca (se)] – 1. ljuljati se, zibati (npr. na stolcu), 2. lupkati • Nãj školȅcat s tĩm stõčekum, bȕš opȁla.

m. [jd. G škõlnika, mn. G škõlnikof] – učitelj; nastavnik; pedagog • Nȁš je škõlnik ziškolȏva čȕdaj đãkof.

ž. [jd. G škõlnikovice, mn. G škõlnikovic] – učiteljica → škõlnik • Nȁša nas je škõlnikovica nafčȉla čȕdaj tȍga.

prid. i pril. – 1. koji se odnosi na školu, 2. koji je svojstven školi, koji je prema shvaćanjima škole; tipičan, početnički • Navȋk smo se mũtili na škõlskomu.

m. [jd. G škõrca, mn. G škõrcof] – vrsta ptice pjevice i selice iz porodice čvoraka; čvorak • Čȗ sam, čȗ sam, kak trȋ lõfca lȍvili su jȅnog škõrca, od Bȑdofca do Šenkȏfca.

ž. [jd. G škȍre, mn. G škȍri(h)] – obuća koja seže do koljena ili preko koljena, čizma • Za Nikolȋe f škȍri na oblȍku dobĩm dȃre.

nesvrš. [prez. jd. 1. škrãbam, mn. 3. škrãbaju/škrãbadu, prid. rad. jd. m. škrãba] – 1. pisati nečitkim i nemarnim rukopisom, 2. pisati slabe sastave, loše pisati; škrabati • Tȁk škrãbam da tȏ nȉgdo ne mȍre prečȉtati.

ž. [jd. G škrȁbice, mn. G škrȁbic(i)] – 1. kutija s otvorom za ubacivanje dobrotvornih priloga, 2. štedna kasica • H škrȁbicu mȅčem pȉneze za cĩrkvu.