ž. [jd. G šlȁfarnice, mn. G šlȁfarnic] – udarac dlanom po licu, pljuska, šamar • Prikelȉla mu je prãvu šlȁfarnicu.

m. umanj. [jd. G šlãfeca, mn. G šlãfecof] – malo crijevo, mali šlauf → šlȃf • Na šlãfec natȁčem vũlje v matõr.

m. [jd. G šlȁfruka, mn. G šlȁfrugof] – ženska ili muška odjeća koja se nosi ob. nakon kupanja, odnosno prije ili poslije spavanja; kućni ogrtač, kućna haljina • Pȍkle kũpaa oblȉčem si šlȁfruk.

m. [jd. G šlȃga, mn. G šlȃgof] – 1. tučeno vrhnje, šlag, 2. moždani udar • Ot strȁhof ga je udrȉ šlȃg.

svrš. i nesvrš. [prez. jd. 1. šlagȋram, mn. 3. šlagȋraju/šlagȋradu, prid. rad. jd. m. šlagȋra, prid. trp. jd. m. šlagȋran, ž. šlagȋrana] – uzrokovati oduzetost; biti uzrok šlaga (kapi, apopleksije) • Šlagȋralo ga je, nȉkam vȉše ne mȍre. Šlagȋran je i ne mȍre nikam ĩt.

nesvrš. [prez. jd. 1. šlȁjdram, mn. 3. šlȁjdraju/šlȁjdradu, prid. rad. jd. m. šlajdrȁ] – kretati se nesigurno po glatkoj i skliskoj površini; klizati se, zanositi se (po ledu) • Z matōrȕm šlȁjdra po cȉsti.

m. [jd. G šlȁjera, mn. G šlȁjerof] – 1. mrežasta koprena koja se spušta s oboda ženskog šešira i pokriva oči (u modi 1920-ih i 1930-ih), 2. sitno ukrasno cvijeće kao ukras buketa • Rescvȁ se šlȁjer z drõbnim bĩlim cvȉtekim. Mȁma ga je zvẽzala z lȉkum, kaj se je fȇst razrãsa jȅngof gȑm h vȑtu.

m. [jd. G šlȃjfara, mn. G šlȃjfarof] – onaj kojemu je zanimanje da brusi; brusitelj, brusilac, brusač • Nȉgda su šlȃjfari hodȉli po sẽlim brūsȉt nõže i sekȉre.

nesvrš. [prez. jd. 1. šlȃjfam, mn. 3. šlȃjfaju/šlȃjfadu, prid. rad. jd. m. šlȃjfa] – 1. brušenjem činiti da se dobiju sasvim ravni rubovi ili površina, 2. kočiti • Nõži nẽčeju rȉzat, trȋba ih dȁt šlȃjfat.

nesvrš. [prez. jd. 1. šlȃjsam, mn. 3. šlȃjsaju/šlȃjsadu, prid. rad. jd. m. šlȃjsa] – izvlačiti porušene balvane iz šume • Nȉgda su s koȉmi šlȃjsali drvȁ z lozẽ kat su ih porȕšili.

m. [jd. G šlȃga, mn. G šlȃgov] – moždani udar, kap, izljev krvi u mozak • Najempũt ga je strȅfi šlȁk.

prid. [ž. šlȁmpava] – nemaran, neuredan, netočan, aljkav, šlampav • Sȅ nȃpak naprȁvi kak je šlȁmpaf.

m. [jd. G šlamparȁja, mn. G šlamparȁjof] – aljkavost, nemarnost, neurednost, netočnost, površnost (u radu ili izvođenju poslova, odijevanju itd.) • Tõ kak tĩ dȉlaš, tȏ je čȉsti šlamparȁj!

pril. – na šlampav način, površno, nemarno • Šlȁmpavo su zizĩdali ovẽ zȋde.

prid. neskl. – koji je vitak, tanak • Mȁlo jĩju, hȍčeju bȉt šlȁnk.

ž. [jd. G šlȁnkarice, mn. G šlȁnkaric] – vitka, tanka osoba • Šlȁnkarica je zãto kaj mȁ jĩ.

ž. [jd. G šlȁpe, mn. G šlȃp/šlȁpih] – 1. laka obuća koja se nosi po kući, 2. ispust, daska na koju se staje kad se ulazi u vozilo (vagon, tramvaj, automobil, kočiju i sl.); papučica • Tȁk je prȏst i kũne kaj šlȁpa.

ž. umanj. [jd. G šlapĩčke, mn. G šlapĩčki] – mala papuča, papučica • Ditȅtu sam kũpila nõve šlapĩčke.

m. [jd. G šlȁprtka, mn. G šlȁprtkof] – pokvareno jaje, mućak • Pȋceki se nĩsu zvȁlili, sȁko jãjce je bȉ šlȁprtak.

m. [jd. G šlavonẽra, mn. G šlavonẽrof] – mala drvena kola • Naprȁvi sam mãli šlavonẽr za dȅčeca.

[G Šlavȍnije] – Slavonija • Niktẽre famȉlije su se nȅgda odselȉle h Šlavȍniju. Nektẽre su famȉlije z nȁšega krȁja prȅšle h Šlavȏniju.

[jd. G Šlavōncȁ, mn. Šlavōncȍf] – stanovnik Slavonije, Slavonac • Nȁš je pȍp Šlavōnȁc.

[jd. G Šlavõnke, mn. G Šlavõnki(h)] – stanovnica Slavonije, Slavonka • Šlavõnke su vične hȅkljau i šlȋngau.

[ž. šlavõnska] – koji se odnosi na Slavoniju, slavonski • Sȉ znãju za šlavõnski hrãst.