m. [jd. G bubrežākȁ, mn. G bubrežãkof] – bubreg životinje s masnoćom koja ga oblaže, bubrežnjak • Cĩli bubrežãk su cũcki pojȉli.

m. [jd. G bubrȉga, mn. G bubrȉgof] – parni unutarnji organ koji luči mokraću, bubreg • Živĩš kak bubrȉk h lȍju.

nesvrš. [prez. jd. 1. bũcam, mn. 3. bũcaju/bũcadu, prid. rad. jd. m. būcȁ] – tjerati se (o svinjama) → gonȉt (se), pūjȁt (se), tȉrat (se) • Prasȉca se je bũcala, pak smo u prȉpustili.

ž. [jd. G bȕče, mn. G bȗč/bȕči] – bundeva, tikva, buča • Nosȉla je pȕnu kȏrbu bȗč.

nesvrš. [prez. jd. 1. bučĩm, mn. 3. bučĩju/bučĩdu, prid. rad. jd. m. būčȁ] – praviti buku, bučiti → būčȉt • Nãj būčȁt!

ž. umanj. [jd. G bȕčice, mn. G bȕčic] –tikvica, bučica → bȕča • Na vȑtu su mi zrãsle mãle bȕčice.

prid. [ž. bȕčina] – koji se odnosi na buču → buča • Bȕčino vũlje dȉladu h Ladūčȕ.

nesvrš. [prez. jd. 1. bučĩm, mn. 3. bučĩju/bučĩdu prid. rad. jd. m. būčȁ] – praviti buku, bučiti → būčȁt • Cĩli dȃn bučĩdu, nȉkaj dȉlaju na cȉsti.

ž. [jd. G bũčke, mn. G bȗčki(h)] – zrela makova glavica • Stȉplem mȁk zi zrȉlih makȏvih bȗčkih.

nesvrš. [prez. jd. 1. bȕčkam, mn. 3. bȕčkaju/bȕčkadu, prid. rad. jd. m. bučkȁ] – udarati, pljeskati po vodi, bućkati • Krȍp je pȍče bučkȁt, tȁki bu zakīpȉ.

m. [jd. G bučkurīšȁ, mn. G bučkurĩšof] – 1. piće bez okusa, vrlo loše u vrsti (ob. o vinu), 2. piće loše kvalitete, 3. mješavina koječega • Hektȅnoj vȏži ȉma jȍš tȍga bučkurīšȁ.

ž. [jd. G bȕčnice, mn. G bȕčnic] – vrsta kolača od lisnatoga tijesta s bučama (i sirom), bučnica • Stãra mȁma je spȅkla bȕčnicu i zalĩla u je z vȑhum.

svrš. [prez. jd. 1. bȕčnem, mn. 3. bȕčneju/bȕčnedu; prid. rad. jd. m. bȕčni] – pasti, skočiti u vodu, bućnuti • Dobežĩju do vodẽ i mȃm hũ u bȕčneju.

s. zbir. [jd. G bučõvja] – stabljika i lišće buče • Pobrãla sam bȕče i posȉkla bučõvje.

m. [jd. G bučvȁna, mn. G bučvȁnof] – onaj koji ima veliku glavu (poput buče) • Ȉma vȅliku glȃvu, pak ga drãžiju da je bučvȁn.

ž. [jd. G bučvīnȅ, mn. G bučvīnȉh] – stabljika i lišće buče → bučõvje • Bučvīnȁ je dobrȁ za hrānȉt svȋe.

prid. [ž. būdnȁ] – 1. koji ne spava, 2. pren. koji je na oprezu, koji pazi • Cĩlu nȏč sam bȉ būdȁn.

nesvrš. [prez. jd. 1. budĩm (se), mn. 3. budĩju/budĩdu (se), prid. rad. jd. m. bȕdi (se)] – prekidati san komu, prestati spavati, buditi (se) → zbudȉt (se) • Bȕdi sam ga, al se nĩ ftȉ stȁt.

m. [jd. G bȕflina, mn. G bȕflinof] – vrsta domaćega i pekarskoga kolača od dizana tijesta, punjen marmeladom ili džemom, buhtla • Stãra mȁma je spȅkla bȕfline s pȅkmezum.

ž. [jd. G bugȁčice, mn. G bugȁčic] – papir za upijanje tinte, bugačica → pugȁčica, pupȁčica • Zȅmi bugȁčicu i poberȉ rezlijãnu tȋntu.

ž. [jd. G bugarȉje, mn. G bugarȉjih] – tamburaško glazbalo, bugarija, kontra • Jīvȅ ȉgra bugarȉju.

ž. [jd. G buhẽ, G bũh/buhĩ(h)] – vrsta sitnog nametnika koji se hrani krvlju ljudi i životinja, buha • Vrȃk je za sȉlu i bȕhe jȉ i nĩ bȉ lȁčan.

m. [jd. G buhãča, mn. G buhãčof] – vrsta meke tkanine • Z buhãča stãra mȁma ȉma zišȋte dȍpasnice.

nesvrš. [prez. jd. 1. bũjam, mn. 3. bũjaju/bũjadu, prid. rad. jd. m. būjȁ] – naglo, brzo se razvijati, rasti, brzo jačati, napredovati, nadolaziti, narastati (o vodi, rijeci, potoku, raslinju), bujati • Potȏčak fȇjst bũja, mȃm se bu zlȉ.