m. [jd. G brošȁ, mn. G brošȏf] – vrsta ženskog nakita, broš • Lĩpoga sam si brȍša kũpila h Brĩsci na sajmȕ.

m. [jd. G brodȁ, mn. G brodȏf] – plovilo za prijevoz preko rijeke koje se kreće vezano na uže s jedne obale na drugu; skela • Brȏt pȅla prȉk Sãve z Drĩa h Jesenȉce.

nesvrš. [prez. jd. 1. bstim, mn. 3. bstiju/bstidu, prid. rad. jd. m. bstȉ] – hraniti se mladicama i lišćem, brstiti • Zȃjci su bstili lĩstje na brezĩčkam.

m. [jd. G bršlȁna, mn. G bršlȁnof] – zimzelena biljka penjačica, bršljan • Na bȏrim su mi zvȋti bršlȁni.

m. [jd. G brȕderšafta, mn. G brȕderšaftof] – bratimljenje uz piće • Spȋli su si brȕderšaft, sȁt su si na tĩ.

m. [jd. G bruhȁ, mn. G bruhȏf] – zadebljanje na trbuhu uzrokovano pucanjem stijenki potrbušnice, kila, hernija, bruh • Nãj zdīgȁt tũ plȃku sȃm, buš dȍbi brȕh.

ž. [jd. G brȕke, mn. G brȗk] – javna sramota, bruka • Kȁkva brȕka, sȉ povĩdaju o tõm!

nesvrš. [prez. jd. 1. brȕčem/brȕkam, mn. 3. brȕkaju/brȕčeju/brȕčedu/brȕkadu, prid. rad. jd. m. brȕka] – nanositi komu sramotu, sramotiti (se), brukati (se) • Nãj to povīdȁt okȏlo, nãj me brȕkat!

ž. [jd. G brūnȅ, mn. G brũn/brũni(h)] – debela daska • Z debẽlih brũn dȉlam sviākȅ.

nesvrš. [prez. jd. 1. brunčĩm, mn. 3. brũnčaju/brũnčadu, prid. rad. jd. m. brūnčȁ] – odzvanjati, odjekivati → brēnčȁt • Zvȍni su brũnčali kjȃ sȉm z Dȕbovoga.

ž. [jd. G brȗnde, mn. G brȗndi] – 1. jednostavna naprava kojom se životinji zadaje lokalna bol da bi joj se odvratila pozornost od određenog zahvata na tijelu, 2. uvrijeđena osoba • Držĩš se kȁj brȗnda.

s. [jd. G brȗndaa] – 1. mumljanje (kao medvjed, o medvjedu, o osobi), 2. mrmljanje, tiho protestiranje, govorenje u bradu • Fȕrt poslȕšam tõ ȅnino brȗndae.

nesvrš. [prez. jd. 1. brȗndam, mn. 3. brȗndaju/brȗndadu, prid. rad. jd. m. brȗnda] – 1. mumljati (o medvjedu, o osobi), 2. buniti se mrmljanjem, tihim protestiranjem, brundati • Nãj fȕrt brȗndat!

m. [jd. G brȗsa, mn. G brȗsof] – kamen za oštrenje sječiva noža, kose itd., brus • Mõj dȉda sȁko jȕtro z brȗsum brũsi kȍsu.

m. [jd. G brūscȁ, mn. G brūscȍf] – onaj koji brusi, brusač • Jīvȅ je dȍbar brūsȁc, hȍdi k ȅmu, bu ti nabrũsi nõže.

m. [jd. G brȕshȁltera, mn. G brȕshȁlterof] – dio ženskog donjeg rublja, grudnjak → cȉchȁlter, lȃjbek, grȗdak • Oblīčȉ si brȕshȁltera.

nesvrš. [prez. jd. 1. brũsim, mn. 3. brũsiju/brũsidu, prid. rad. jd. m. brūsȉ] – 1. brusiti, 2. pren. ljutiti se, gnjeviti se, žestiti se • Brusĩju se kȁk ga buju zmȁzali, kȁj ih je fkȁni.

m. [jd. G Brȕzeka] – muški nadimak • Jȅmu velĩju Brȕzek.

pril. [komp. bržȉje/bȑže/bȑš] – brzo, hitro • Bȑže, pȁšči se! Bržȉje dõjdem s cȗgum h Zãgrep nek z ȁtum.

 m. [jd. G bȗba, mn. G bȗbof] – glazbalo načinjeno od kože napete na šuplji valjak, bubanj • Ũn h plȅhmȕziki ȉgra bȗba.

m. [G Bubākȍf] – toponim • Bubākȉ su zemlẽ h Drĩu zȃt fabrȉke, blȉže Sãvi prȁma Otȍku Samobȏrskomu.

nesvrš. [prez. jd. 1. bũbljem/bũbam, mn. 3. bũbaju/bũbadu/bũbljeju/bubljedu, prid. rad. jd. m. būbȁ] – 1. pren. pogr. učiti napamet bez razumijevanja; biflati, štrebati, 2. govoriti koješta; lupati, lupetati • Nȃjprȉ se zmȉsli kȁj buš povȉdala, nãj sȁmo būbȁt.

nesvrš. [prez. jd. 1. bȕbam, mn. 3. bȕbaju/bȕbadu, prid. rad. jd. m. bubȁ] – 1. a. udarati u bubanj, bubnjati, b. pren. udarati kao u bubanj (npr. kad pada tuča i sl.) • Zi ščãpi bȕbadu po plehȕ.

svrš. [prez. jd. 1. bȕbnem, mn. 3. bȕbneju/bȕbnedu, prid. rad. jd. m. bȕbni] – 1. udariti o što da odjekne, tresnuti, udariti, 2. reći nešto besmisleno • Bȕbni se je z glãvum h štȍk.