ž. [G Brežnȉce] – toponim • Brežnȉca je mȉsto h Ladūčȕ.

prid. [ž. brezobrȁzna] – koji nema obraza, koji je nametljiv ili neosjetljiv prema drugome do nepristojnosti; drzak, bezobrazan • Ũn je bȁš brezobrȁzan kaj ti je tȁk povȉda.

m. [jd. G brezobrȃznika] – bezobraznik, bestidnik → brezobrȁzan • Brezobrȃznik jȅn!

ž. [jd. G brezȍbraznice] – bezobraznica, bestidnica → brezobrȃznik • Brezȍbraznica mi nȉš nĩ ftȉla povȋdat.

prid. [ž. brezȍva] – koji se odnosi na brezu → brēzȁ • Na sajmȕ h Sanȍboru kūpȉli smo brezȍvu mȅklu.

ž. [jd. G brvĩ, mn. G bȓf] – drvo, balvan kojim se premošćuje jarak ili potok; brvno, brv • Na potȏčku je bȓf. Prȉk potȍka smo ȉšli po brvĩ.

ž. [G Brvĩ] – toponim • Bȓf zovẽmo ledȉne h Kljūčȕ vuz Zȁnatsku vȕlicu.

m. [jd. G bȑgleza, mn. G bȑglezof] – vrsta ptice pjevice, brgljez • Tȁk klȁfraš kȁj bȑgles.

ž. [jd. G brgȗnde, mn. G brgȗndih] – stočna repa → borȗnda, burȗnda, rȉpa • Svȋe rȁde jĩdu brgȗndu.

m. [jd. G brĩce, mn. G brĩcih] – onaj koji brije i šiša, brijač • Brĩco me podbrȉ i podrȉza mi je lȃsi.

ž. [jd. G brȉge, mn. G brȋk/brȉgih] – osjećaj uznemirenosti zbog koga ili zbog čega; misao usmjerena na to da se provede kakva zamisao; briga • Nĩ brȉge, nĩ pȁmeti.

m. [G Brȋgof] – toponim • Brȋge su brȋk h Ladūčȕ čes tẽri pȅla pũt prȁma Glȍgovičum.

m. [G Brȋgof] – toponim • Brȋgi su grȕnt h Ladūčȕ tẽri pȅla čez brȋge.

ž. [jd. G Brigȏfke] – stanovnica brdovitog kraja iznad Šenkovca → Brigȏvac • Unã je Brigȏfka, spustĩla se z brȋga h Šenkȏvac kad se oženȉla.

prid. [ž. brigȏfska] – koji se odnosi na brȋk → Brigȏvac • Nȉgda su brigȏfski pũti bili vũski i zarȁščeni.

m. [jd. G Brigȏfca] – stanovnik brdovitoga kraja iznad Šenkovca • Čȕdaj se Brigȏfcof doselȉlo h Šenkȏvac.

nesvrš. [prez. jd. 1. brȉgujem, mn. 3. brȉgujeju/brȉgujedu, prid. rad. jd. m. brȉgova] – voditi brigu, brinuti se • Brȉgujedu či bȕju mȍgli sȅ platȉt.

ž. prid. – 1. bređa, 2. pogr. m. brȉji – koji ima velik trbuh • Krȁva je brȉja, tȁki bu polẽgla.

nesvrš. [prez. jd. 1. brȉjem, mn. 3. brȉjeju/brȉjedu, prid. rad. jd. m. brȉja] – prikladnim priborom koji reže odstranjivati dlake s kože, odstranjivati dlake oštrim predmetom, brijati (se) • Vȉtar je brȉ dok smo se spīȁli h brȋk.

m. [jd. G brȋga, mn. G brȋgof] – manje brdo, brijeg • Kma z brȋgof je bȍlša za blȃgo, nĩ kiselȁ.

m. [G Brȋga] – toponim • Brȋk je mȉsto kuda se ȉde z Drĩa prȁma fabrȉki, met Šȍštariči i Bukīncȉ.

nesvrš. [prez. jd. 1. brȉšem, mn. 3. brȉšeju/brȉšedu, prid. rad. jd. m. brȉsa, prid. trp. jd. m. brȉsan, ž. brȉsana] – 1. uklanjati trag čega s neke površine, 2. sušiti upotrebom ručnika ili krpe, 3. izbacivati s kakva popisa, brisati • Brȉsa sam ga cĩli dȃn.

f [G Brīscȉ] – Brežice, gradić u Sloveniji • Pȉšice il z koȉm se hodȉlo h Brīscȅ na sajȁm, h patẽku il špitãl.

prid. [ž. brȉskova] – koji se odnosi na breskvu → brȉskva • Naprȁvila sam brȉskof likẽr.