Brdofčȃnka | ž. [jd. G Brdofčȃnke, mn. G Brdofčȃnki(h)] – stanovnica Brdovca • Tȍnčka je Brdofčȃnka. |
brdofčȃnski | prid. [ž. brdofčȃnska] – koji se odnosi na Brdovec, brdovečki • Brdofčȃnska cĩrkva zovẽ se cĩrkva svẽtoga Vȉda. |
Bȑdovac | m. [G Bȑdofca] – toponim, Brdovec, selo, središte općine i župe kojoj je zaštitnik sveti Vid • Ȉša sam na Bȑdovac. |
Brȇk | m. [G Brȇga] – toponim • Brȇk je trȃnik na Harmȉci na tẽri je tȅkla vodȁ. |
brȇmza (brȇnza) | ž. [jd. G brȇmze, mn. G brȇmzi(h)] – naprava za usporavanje ili zaustavljanje vozila; kočnica • Brȇmza popũšča, hȍdi bȑže zašlȃjfat. |
brȇmzae | s. [jd. G brȇmzaa] – usporavanje, zaustavljanje kretanja vozila, kočenje • Ot jãkoga brȇmzaa skūrȉle su mi se pȁkne. |
brȇmzat (brȇnzat) | nesvrš. [prez. jd. 1. brȇmzam, mn. 3. brȇmzaju/brȇmzadu, prid. rad. jd. m. brȇmza] – usporavati, zaustavljati kretanje vozila; kočiti • Brȇmzaj, vudrȉli bumo h drȋvo! |
brȇnarica | ž. [jd. G brȇnarice, mn. G brȇnaric(ih)] – naprava za kovrčanje kose → brȇnškȁre • Ȉma brȇnarice, pak mi fče lȃsi. |
brȇnat | nesvrš. [prez. jd. 1. brȇnam, mn. 3. brȇnaju/brȇnadu, prid. rad. jd. m. brȇna, prid. trp. jd. m. brȇnan, ž. brȇnana] – kovrčati kosu posebnim vrućim škarama • Rȉhtaju ga i brȇnadu mu lȃsi, jȕtri se bu ženȉ h Ladūčȕ. Lĩpe su ti tȁk brȇnane lȃsi. |
brȇnčae | s. [jd. G brȇnčaa] – odjekivanje, odzvanjanje • Brȇnčae zvonȏf se čȕlo sȅ do Šenkȏfca. |
brȇnčat | nesvrš. [prez. jd. 1. brenčĩm, mn. 3. brenčĩju/brenčĩdu, prid. rad. jd. m. brȇnča] – odzvanjati, odjekivati • Sȓpi su brẽnčali, bȁbe su žȅle. |
brȇner | m. [jd. G brȇnera, mn. G brȇnerof] – 1. naprava kojom se pomoću plamena zavaruje i reže metal, 2. uređaj koji propušta plamen u pećima, štednjacima, grijalicama i sl., plamenik • Na štrȅki su rȉzali šȉje z brȇnerum. |
brȅnškȁre | ž. pl. t. [G brȅnškȁr] – naprava za vruće kovrčanje kose → brȇnat, brȇnarica • Nafkala sam si lȃsi z brȅnškȁram. |
brȇnta | ž. [jd. G brȇnte, mn. G brȇnti(ih)] – posuda u kojoj se nosi grožđe na leđima, brenta • Na plẽči nesẽ brȇntu z grõjzjem. |
brentãš | m. [jd. G brentãša, mn. G brentãšof] – onaj koji nosi brentu, brentaš • Brentãšu nĩ lȁfko nosȉt pȕnu brȇntu grõjzja h brȋk. |
breskvȁsni | prid. [ž. breskvȁsna] – koji je bez kvasca (o kruhu), beskvasan • Zmakȁlo mi je nadigāčȁ, pak sam spȅkla breskvȁsni krȕh. |
brespȍslen | prid. [ž. brespȍslena] – 1. koji nema posao; nezaposlen, 2. koji nema posao, koji ima previše vremena, dokon, besposlen • Tȁk brespȍslen sȁmo sidĩ dȍma. |
brēzȁ | ž. [jd. G brēzȅ, mn. G brȇs/brēzȉh] –bjelogorično stablo bijele kore; breza • Brēzȁ je tãnko, lĩpo, bĩlo drȋvo. |
brezdītkȁ | ž. [jd. G brezdītkȅ, mn. G brezdītkȉ(h)] – žena koja ne može imati djece • Unã ti je brezdītkȁ. |
brezĩca | ž. umanj. [jd. G brezĩce, mn. G brezĩc] – mala breza, brezica → brēzȁ • Pȍlek vȅlike brēzȅ zrãsla je mãla brezĩca, lȋpo se rȃjta. |
Brezĩce | ž. [G Brezĩc] – toponim • Brezĩce su pũt na Vȗkovomu Selȕ čes tẽri se na poprĩk dõjde na glãvnu cȉstu. |
brezĩčka | ž. umanj. [jd. G brezĩčke, mn. G brezĩčki(h)] – mala breza, brezica → brēzȁ • Drõbna brezĩčka je zrãsla vuz potȏčak. |
brezĩk | m. [jd. G brezīkȁ, mn. G brezīkȍf] – 1. mjesto gdje rastu breze, 2. brezova šuma, brezik • H brezĩku rãsteju mlãde brezĩčke. |
Brẽzje | s. [G Brẽzja] – toponim • Brẽzje je mȉsto h Ladūčȕ kadȉ su rãsle brēzȅ. |