brȃm | prid. neskl. – koji je smeđe boje, smeđ, braun • Šnȃjdar mi šĩva brȃm ȁncuk. |
brȁmborak (brȁmburak) | m. [jd. G brȁmborka, mn. G brȁmborkof] – zečji, ovčji ili kozji izmet, brabonjak • Brȁmburak se zakelȉ na zȃjčju glȁku. |
brānȅ | ž. pl. t. [G brānȉ] – 1. drljača, 2. ustava, brana • Koȉ su vlĩkli brānȅ, a jã sam ih z bȉčum tȉra. |
brȃjae | s. [jd. G brȃjaa] – drljanje, ravnanje zemlje drljačom • Ovã ledȉna je potrībnȁ dobrȍga brȃjaa. |
brȃnat | nesvrš. [prez. jd. 1. brãnam, mn. 3. brãnaju/brãnadu, prid. rad. jd. m. brȃna] – drljati, ravnati zemlju drljačom • Cĩli dȃn sam brȃna pot Frȁkum. |
brānȉt | nesvrš. [prez. jd. 1. brãnim, mn. 3. brãniju/brãnidu, prid. rad. jd. m. brānȉ] – štititi koga od napada; zastupati koga na sudu; zagovarati neko mišljenje; ne dopuštati; zabranjivati; uskraćivati komu što; pružati otpor, opirati se • Nȁši su dȅčki devedȅset pȑve ȉšli brānȉt domovȉnu Hrvãcku. |
Brȁnko (Brānȁ, Brȁnkec) | m. – varijante muškog imena Branimir |
Brȁnka (Brȁnkica) | ž. – varijante ženskog imena Branka |
brȁt1 | m. [jd. G brȁta, mn. N brȁti, G brȁtof] – koji je od jednog zajedničkog roditelja, brat • Štēvȅ je mõj brȁt. |
brȁt2 | nesvrš. [prez. jd. 1. berẽm, mn. 3. berẽju/berẽdu, prid. rad. jd. m. brȃ] – skupljati urod; odvajati, otkidati plodove, cvijeće, biljke itd., brati • Ak hȍčeš ĩt brȃt vrgāȅ, mȏraš se jȃko rȁno stȁt. |
brȁtič | m. [jd. G brȁtiča, mn. G brȁtičof] – stričev, ujakov ili tetkin sin, bratić • Jīvȅ mi je prãvi brȁtič, ot mojẽga strĩca Rȕdeka sȋn. |
brȁtof | prid. [ž. brȁtova] – koji pripada bratu; bratov • Õf kȍ je brȁtof. |
brāzdȁ | ž. [jd. G brāzdȅ, mn. G brãst/brāzdȉ(h)] – 1. trag u obliku pruge, 2. sloj prevrnute zemlje koji ostaje za plugom, brazda • Dĩšala je frȉško zorãna brāzdȁ. |
brazdȁt | nesvrš. [prez. jd. 1. brȁzdam, mn. 3. brȁzdaju/brȁzdadu, prid. rad. brazdȁ] – 1. povlačiti brazde a. kretanjem (po njivi, po vodenoj površini); brazditi, b. nečim uzrokujući (na licu od brige), 2. pren. a. nespretno premetati, b. loše raditi, radeći kvariti, c. plesti jezikom, besmisleno pričati • Če si zȅ i nametȁ si h tanĩr, nãj brazdȁt. |
bȑblaf | prid. [ž. bȑblava] – koji mnogo brblja, brbljav → bȑblat • Mõj dȅčec je h škȏli tȁk bȑblaf, nȅ znam kȁj bum naprȁvila ž ĩm. |
brblȁt | nesvrš. [prez. jd. 1. bȑblam, mn. 1. bȑblaju/bȑbladu, prid. rad. jd. m. brblȁ] – govoriti mnogo o nevažnim stvarima, prisno razgovarati; naklapati, brbljati • Šenȉca se trũsila, drõbni su u vrȃpčeki zobȁli i zi žaačȉcam brblȁli. |
brborȉt | nesvrš. [prez. jd. 1. brborĩm, mn. 1. brborĩju/brborĩdu, prid. rad. jd. m. brborȉ] – proizvoditi žubor, žuboriti • Potȏčak brborĩ pot mojĩm oblȍkum. |
brbotȁt | nesvrš. [prez. jd. 1. brbȍčem, mn. 1. brbȍčeju/brbȍčadu, prid. rad. jd. m. brbotȁ] – žamoriti, gunđati, brbotati, blebetati • Brbȍčeš kak purȃn. |
bcȁt | nesvrš. [prez. jd. 1. bcam, mn. 3. bcaju/bcadu, prid. rad. jd. m. bcȁ] – 1. bockati, gurkati, 2. izazivački bockati; bosti, pikati • Krȁve ȍvo sȇno nẽčeju jȉst, sȁmo ga z gȕpci bȑcadu. |
brcnȉt | svrš. [prez. jd. 1. bcnem, mn. 3. bcneju/bcnedu, prid. rad. jd. m. bcnȉ] – 1. bocnuti, gurnuti, 2. izazivački bocnuti; ubosti, piknuti; brcnuti → bcȁt • Krȁva me je bcnila z rȍgum. |
brčkȁt (se) | nesvrš. [prez. jd. 1. bȑčkam, mn. 3. bȑčkaju/bȑčkadu, prid. rad. jd. m. brčkȁ] – 1. miješati po vodi čime tako da se čuje šum vode, 2. valjati se u vodi (ob. plićaku); brčkati (se), igrati se u vodi • Rȁdi bȑčkaju po vodȉ kȁk rȁce. |
brdȃfka | ž. [jd. G brdȃfke, mn. G brdȃfki(h)] – manji obla izraslina na koži, bradavica • Po rukȁm je imȁla sȅ pȕno brdȃfkih. |
brdȍ | s. [jd. G brdȁ, mn. G bt/brdĩ(h)] – 1. brdo, 2. dio tkalačkog stana kroz koji su provučene uzdužne niti osnove • Prevlĩčem nȉt čez brdȍ kaj bum tkȁla. |
Brdofčȁn | m. [jd. G Brdofčȁna, mn. G Brdofčȃnof] – stanovnik Brdovca • Jīvȅ je Brdofčȁn. |