brȃm

prid. neskl. – koji je smeđe boje, smeđ, braun • Šnȃjdar mi šĩva brȃm ȁncuk.

brȁmborak (brȁmburak)

m. [jd. G brȁmborka, mn. G brȁmborkof] – zečji, ovčji ili kozji izmet, brabonjak • Brȁmburak se zakelȉ na zȃjčju glȁku.

brānȅ

ž. pl. t. [G brānȉ] – 1. drljača, 2. ustava, brana • Koȉ su vlĩkli brānȅ, a jã sam ih z bȉčum tȉra.

brȃjae

s. [jd. G brȃjaa] – drljanje, ravnanje zemlje drljačom • Ovã ledȉna je potrībnȁ dobrȍga brȃjaa.

brȃnat

nesvrš. [prez. jd. 1. brãnam, mn. 3. brãnaju/brãnadu, prid. rad. jd. m. brȃna] – drljati, ravnati zemlju drljačom • Cĩli dȃn sam brȃna pot Frȁkum.

brānȉt

nesvrš. [prez. jd. 1. brãnim, mn. 3. brãniju/brãnidu, prid. rad. jd. m. brānȉ] – štititi koga od napada; zastupati koga na sudu; zagovarati neko mišljenje; ne dopuštati; zabranjivati; uskraćivati komu što; pružati otpor, opirati se • Nȁši su dȅčki devedȅset pȑve ȉšli brānȉt domovȉnu Hrvãcku.

Brȁnko (Brānȁ, Brȁnkec)

m. – varijante muškog imena Branimir

Brȁnka (Brȁnkica)

ž. – varijante ženskog imena Branka

brȁt1

m. [jd. G brȁta, mn. N brȁti, G brȁtof] – koji je od jednog zajedničkog roditelja, brat • Štēvȅ je mõj brȁt.

brȁt2

nesvrš. [prez. jd. 1. berẽm, mn. 3. berẽju/berẽdu, prid. rad. jd. m. brȃ] – skupljati urod; odvajati, otkidati plodove, cvijeće, biljke itd., brati • Ak hȍčeš ĩt brȃt vrgāȅ, mȏraš se jȃko rȁno stȁt.

brȁtič

m. [jd. G brȁtiča, mn. G brȁtičof] – stričev, ujakov ili tetkin sin, bratić • Jīvȅ mi je prãvi brȁtič, ot mojẽga strĩca Rȕdeka sȋn.

brȁtof

prid. [ž. brȁtova] – koji pripada bratu; bratov • Õf kȍ je brȁtof.

brāzdȁ

ž. [jd. G brāzdȅ, mn. G brãst/brāzdȉ(h)] – 1. trag u obliku pruge, 2. sloj prevrnute zemlje koji ostaje za plugom, brazda • Dĩšala je frȉško zorãna brāzdȁ.

brazdȁt

nesvrš. [prez. jd. 1. brȁzdam, mn. 3. brȁzdaju/brȁzdadu, prid. rad. brazdȁ] – 1. povlačiti brazde a. kretanjem (po njivi, po vodenoj površini); brazditi, b. nečim uzrokujući (na licu od brige), 2. pren. a. nespretno premetati, b. loše raditi, radeći kvariti, c. plesti jezikom, besmisleno pričati • Če si zȅ i nametȁ si h tanĩr, nãj brazdȁt.

bȑblaf

prid. [ž. bȑblava] – koji mnogo brblja, brbljav → bȑblatMõj dȅčec je h škȏli tȁk bȑblaf, nȅ znam kȁj bum naprȁvila ž ĩm.

brblȁt

nesvrš. [prez. jd. 1. bȑblam, mn. 1. bȑblaju/bȑbladu, prid. rad. jd. m. brblȁ] – govoriti mnogo o nevažnim stvarima, prisno razgovarati; naklapati, brbljati • Šenȉca se trũsila, drõbni su u vrȃpčeki zobȁli i zi žaačȉcam brblȁli.

brborȉt

nesvrš. [prez. jd. 1. brborĩm, mn. 1. brborĩju/brborĩdu, prid. rad. jd. m. brborȉ] – proizvoditi žubor, žuboriti • Potȏčak brborĩ pot mojĩm oblȍkum.

brbotȁt

nesvrš. [prez. jd. 1. brbȍčem, mn. 1. brbȍčeju/brbȍčadu, prid. rad. jd. m. brbotȁ] – žamoriti, gunđati, brbotati, blebetati • Brbȍčeš kak purȃn.

bcȁt

nesvrš. [prez. jd. 1. bcam, mn. 3. bcaju/bcadu, prid. rad. jd. m. bcȁ] – 1. bockati, gurkati, 2. izazivački bockati; bosti, pikati • Krȁve ȍvo sȇno nẽčeju jȉst, sȁmo ga z gȕpci bȑcadu.

brcnȉt

svrš. [prez. jd. 1. bcnem, mn. 3. bcneju/bcnedu, prid. rad. jd. m. bcnȉ] – 1. bocnuti, gurnuti, 2. izazivački bocnuti; ubosti, piknuti; brcnuti → bcȁtKrȁva me je bcnila z rȍgum.

brčkȁt (se)

nesvrš. [prez. jd. 1. bȑčkam, mn. 3. bȑčkaju/bȑčkadu, prid. rad. jd. m. brčkȁ] – 1. miješati po vodi čime tako da se čuje šum vode, 2. valjati se u vodi (ob. plićaku); brčkati (se), igrati se u vodi • Rȁdi bȑčkaju po vodȉ kȁk rȁce.

brdȃfka

ž. [jd. G brdȃfke, mn. G brdȃfki(h)] – manji obla izraslina na koži, bradavica • Po rukȁm je imȁla sȅ pȕno brdȃfkih.

brdȍ

s. [jd. G brdȁ, mn. G bt/brdĩ(h)] – 1. brdo, 2. dio tkalačkog stana kroz koji su provučene uzdužne niti osnove • Prevlĩčem nȉt čez brdȍ kaj bum tkȁla.

Brdofčȁn

m. [jd. G Brdofčȁna, mn. G Brdofčȃnof] – stanovnik Brdovca • Jīvȅ je Brdofčȁn.