prid. [ž. golobrȃda] – 1. kojemu još ne raste brada, 2. nedorastao, mlad • Kȁj bu mȅni golobrȃt šmrklȋvac zapovīdȁ.

prid. [ž. gologlȃva] – koji je nepokrivene glave, gologlav • Nãj bȉt gologlȁf na tõm vȉtru.

prid. [ž. gologūzȁ] – 1. koji je gole stražnjice, koji je poderana tura, 2. pogr. vrlo siromašan • Nȋma nȉš, gologȗs je, a dȉla se kȁj da ȉma sȅ blȃgo svȋta.

prid. [ž. golorȕka] – 1. goloruk, koji je golih ruku; koji je bez rukava 2. koji je bez oružja • Na vȑtu je tȁk zelẽna dȉtelina, a jã sam golorȕk, bez kosẽ. Nȃj ĩt golorȕka vȃn, zmȑznila se buš, bȗ te nazẽblo. H sȋču je bȍle vȉdit vȗka, nek orāčȁ golorȕka.

ž. [jd. G golotȋe, mn. G golotȋih] – 1. golotinja, nagost, 2. pren. siromaštvo, bijeda, neimaština, velika oskudica • Dȅ si kȁj oblīčȉ, sāmȁ si golotȋa. Bȋli su golotȋa i sirotȉa.

m. [jd. G golovrȃca, mn. G golovrȃcof] – pijetao koji na vratu nema perja • Met sȉm kȍkotim, golovrȃtac je nȃjlȉpši.

ž. [jd. G golovrȃtke, mn. G golovrȃtki(h)] – kokoš koja na vratu nema perja, golovratka • Ȉmamu dvȋ kȍkoši golovrȃtke.

ž. [jd. G gȏlštangẽ, mn. G gȏlštangȉ(h)] – stup koji s jedne i druge strane omeđuje vrata (nogometna, rukometna i sl.); stativa, vratnica • Pȕkni je lȍptu mȉmo gȏlštangẽ.

ž. [jd. G gȍlubice, mn. G golubȋc(ih)] – golubica → gȍlup • Na žlībȕ sidĩ bĩla gȍlubica. Z golubȋaka su nam vȕšli sȉ gȍlubi.

m. [jd. G golubȋaka, mn. G golubȋakof] – golubinjak • Gȍlubi su zȁprti po golubȋaki. Golubȋak je pȕn gȍlubof.

prid. [ž. gȍlubova] – koji pripada golubovima → gȍlup • Na pũtu je gȍlubovo perȍ. Sȁmo je gȍlubof rȇp čni, a ũn je sȁf bĩli.

m. [jd. G gȍlupa, mn. G golubȏf] – golub → tȁbek • Na strȉhi je čȕdaj golubȏf. Na koružãk je doletȉ kȗp gȍlubof. Bȉ si kak gȍlup!

m. umanj. [jd. G golȕpčeka] – mali golub, golupčić → gȍlup • Rȁdi se ȉmaju kaj golȕpčeki.

s. [mn. G golupčȇvaa] – društvena igra • Na čihȁtvi pẽrja mūtȉli su se golupčȇvaa.

prid. [ž. golužl(j)ȉva] – koji je još bez perja, kojemu još nije izraslo perje,; goluždrav • Golužlȉvi pũž nȋma hȉžicu.

m. [G Goljȃka] – toponim • Ladũčke ledȉne ot vahtãrne do igralȉšča, a dilĩ ih potȍk.

s. [jd. G gombalȉšča, mn. G gombalȉščof] – vježbalište, igralište • Na gombalȉšču se rȁdi mũtimo.

ž. [jd. G gomȕlje, mn. G gomȗlj/gomȕljih] – hrpa gnoja na polju • Z vȍza smo zmetȁli gnȏj na gȍmulje.

nesvrš. [prez. jd. 1. gonĩm se, mn. 3. gonījȕ/gonīdȕ se; imp. jd. 2. gonȉ, prid. rad. jd. m. gonȉ se] – 1. tjerati pred sobom prema nekom odredištu, 2. zahtijevati, prisiljavati 3. biti u svađi, gložiti se, 4. biti u vremenu parenja, tjerati se (o životinjama) → pūjat se, tȉrat se • Krȁve se fȇst gonīdȕ. Krȁva je danȁs kȁj divjȃ, gȍni se.

pril. – gore → gȍri • Gȍr po brīgȕ je opȁ snȋk.

ž. [jd. G gorẽ, mn. G gõr/gorĩ (h)] – 1. planina, ob. srednje visine, 2. šumovit kraj • Po gorãh pȁda snȋk. Z gorẽ pũšeju mzli vȉtri.

prid. [ž. gorẽča] – 1. goreći, usp. gorjeti, 2. vreo, zažaren, vatren, žarki; gorući → gorȉt • Obrȁzi su mu gorẽči ot vručīnȅ, kaj je betȇžan.

s. [jd. G gorẽa] – 1. gorenje, 2. požar • Jȅdno lȉto je bȋlo čȕdaj gorẽa, podmītȁli su ogȅ.

pril. – gore → gȍr • Gȍri se zdȉgni, nãj sidȉt nãkli!