nesvrš. [prez. jd. 1. gostĩm (se), mn. 3. gostĩju/gostĩdu (se), imp. jd. 2. gostȉ (se), prid. rad. jd. m. gostȉ (se)] – 1. primiti u goste, častiti jelom i pićem, 2. uživati u jelu i piću • Rȁdi se gȍstiju, sȁmo ȁko ȉmaju kȁj dȉt na stȏ.

s. [jd. G goščẽja] – gošćenje, ugošćavanje • Pri sūsȅdi je fȍrt goščẽja za sȁki gȏt.

m. [jd. G gȏda, mn. G godȏf] – godišnjica; imendan; obljetnica • Na jȅngof gȏt dȍšli su muzikãši i igrȁli mu pot oblȍkum.

čes. – god • Kaj gȍt ȉmaš, tȏ mi dȅ. Do gȍt dõjde, dobrȏ dõjde. Di gȍt ȉdem, nȉkaj lĩpoga vȉdim.

prid. [ž. gotȍva] – gotov, dovršen, potpun • Kūpȉli smo vȅč gotȍfih zišītȉh fȅrtunof.

m. [jd. G gotovȃna, mn. G gotovȃnof] – 1. komotna osoba koja čeka da drugi obave razne obične poslove, 2. onaj koji ne želi ulagati previše truda u neki zajednički posao, 3. onaj koji želi sve dobiti gotovo, neradnik, gotovan • Tĩ gotovȃni živĩju ot dȅnes do jȕtri.

prid. [ž. govȅcka] – govedski, goveđi • Pojȉlo se je na svȃrbi čȕdaj govȅcke jũhe.

ž. [jd. G govȇdine, mn. G govȇdinih] – goveđe meso, govedina • Drȕgi dȃn pȍkle svȃrbe mlãdenkina rȍdbina išlȁ je cīpȁt govȇdinu k mlãdencim domȏm.

m. [jd. G gȍvora, mn. G gȍvorof] – 1. izražavanje glasom, govorenje, 2. tekst s posebnim oblikom; govor • Betȅžan je, gȍvor mu je slȁp. Dȑža je na sprẽvodu lĩpi gȍvor.

nesvrš. [prez. jd. 1. govõrim, mn. 3. govõriju/govõridu, imp. jd. 2. govōrȉ, prid. rad. jd. m. govorȉ, sup. govȍrit] – govoriti → povīdȁt • Fȍrt sȁmo govõridu da bu bȍljše. Ostȁ sam bes pȋska, ne mȍrem govȍrit.

ž. [jd. G grȁbe, mn. G grãp/grȁbi(h)] – jama, graba; prokop • Po grȁbah hȉčeju stãre špȍrhote.

nesvrš. [prez. jd. 1. grãbam, mn. 3. grãbaju/grãbl(j)eju/grãbadu/grãbl(j)edu, prid. rad. jd. m. grābȁ/grābl(j) ȁ] – grabiti, otimati • Grãbadu se za tã falȁček grȕnta.

m. [jd. G grabȃtora, mn. G grabȃtorof] – onaj koji se otima za što i želi steći na tuđi račun, onaj koji će sve učiniti za sitnicu, grebator • Zãkaj si grabȃtor, kaj nĩmaš sȅga prȅveč.

nesvrš. [prez. jd. 1. grȁbim, mn. 3. grȁbiju/grȁbidu, imp. jd. 2. grȁbi, prid. rad. jd. m. grȁbi] – 1. otimati, grabiti, 2. grabljama skupljati, 3. žuriti se • Kȁj se grȁbiju za tã grȕntek. Na škõlskum grȁbiju trāvȕ.

nesvrš. [prez. jd. 1. grȁbl(j)am, mn. 3. grȁbl(j)aju/grȁbl(j)adu, prid. rad. jd. m. grȁbl(j)a] – raditi grabljama; grabljati → zubāčȉt, zȗbljat • Sȇno grȁbljaju na kȕpe.

ž. pl. t. [G grȃbli] – grablje, oruđe za rad u polju i vrtu, služi za skupljanje pokošene trave, slame, poravnavanje prekopane zemlje i sl. → zubȁče • Z grȃblam su zizȗblali sȕ krmu.

s. [jd. G grablȉšča, mn. G grablȋšč/grablȉšči(h)] – držalo za grablje • V Samȍboru na plȁcu smo si kūpȉli grablȉšče.

prid. [ž. grabȍva] – grabov, koji je od graba → grãp • Nȁšo sam grȁbof pȃ, a okȏlo jȅnga su rãsle pȗze.

nesvrš. [prez. jd. 1. grabũstim, mn. 3. grabũstiju/grabũstidu, prid. rad. jd. m. grabūstȉ] – otimati → prābȁt • Nafčȉli su se grabūstȉt di gȍt kȁj vidĩju.

prid. [jd. G grȁckoga] – koji se odnosi na grad, gradski → grȃt • Rȁda gledĩm grȁcke pȁrke. Grȁcki pȁrki su zasãjeni z lĩpim rȏžami.

s. [jd. G gradȉlišča, mn. G gradiliščih] – zemljište za gradnju, gradilište • Vȕjček ȉma nȃjlipše gradilȉšče za hȉžu f selȕ. Dȉla na gradilȉšču kak cȉmerman.

m. [jd. G gradīrȁ, mn. G gradĩrof] – mjerač postotka alkohola u rakiji • Gradĩr dȅnem h rȁkiju i zmȉrim kȕlko je hūdȁ.

s. [jd. G gradȋraa] – mjerenje postotka alkohola u rakiji, gradiranje • Gradȋrae se dȉla kaj se gledĩ kȁk je rȁkja jãka.

nesvrš. [prez. jd. 1. gradȋrim, mn. 3. gradȋriju/gradȋridu, prid. rad. jd. m. gradīrȉ] – mjeriti postotak alkohola u rakiji, gradirati • Sūsȅdi gradȋridu rȁkju. Gradȋrim rȁkiju či bu dȍst jãka.