ž. [jd. G globẽ, mn. G glȏp/globȉ(h)] – novčana kazna, globa • Vȕjček se je naplãča glȏp.

svrš. [prez. jd. 1. glȍbim, mn. 3. glȍbiju/glȍbidu, prid. rad. jd. m. glȍbi] – novčano kazniti, globiti • Unȉ te mȃm glȍbiju či nĩsi na vrȋme plȁti.

nesvrš. [prez. jd. 1. glȍdam, mn. 3. glȍdaju/glȍdadu, prid. rad. jd. m. glȍda] – 1. glodati, jesti meso do kosti i sa same kosti, 2. pren. nagrizati, pomalo oštećivati, 3. pren. ne trpjeti se međusobno, biti u stalnoj nesnošljivosti, gložiti se • Mȉš je cĩlu nȏč glodȁ ze na nȁjži.

prid. [ž. glogȍva] – koji je od gloga → glȍk • Napȉkni sam se na glogȏf tn.

m. [G Glȍgovičef] – toponim • Lozȅ i ledȉne na Svẽtomu Krĩžu nazvȃne po famȉliji Glȍgovič.

m. [jd. G glȏga, mn. G glogȏf] – glog, vrsta grmolike biljke koja se često koristi u narodnoj medicini • Glȏk ȉma fȇst hũdo te.

m. [jd. G glȍklena, mn. G glȍklenof] – ženska suknja zvonasta oblika • Pȕce su tȃncale, a glȍklin šȏs se ȍko ih vȑti.

m. [jd. G glotȁ, mn. G glotȏf] – vrsta glatke meke pamučne tkanine najčešće crne boje (za izradu kuta, pregača i sl.) • Decȁ su mõrali h škȏli imȁt kȕte od čnoga glotȁ.

prid. [ž. glotãsta] – koji je od glota • Mȁma mi je zišȉla čni glotãsti fȅrtun.

nesvrš. [prez. jd. 1. glȍzdim, mn. 3. glȍzdiju/glȍzdidu, prid. rad. jd. m. glozdȉ] – gvozditi, kajlati, učvršćivati umećući dašćicu ili klin u procijep • Jȕra je glozdȉ rasajẽnu sekȉru.

nesvrš. [prez. jd. 1. glȏždim, mn. 3. glȏždiju/glȏždidu se, prid. rad. jd. m. glōždȉ se] – biti u svađi • Za mejãš se glȏždiju vȅč nek dvȋ lȉti.

prid. [ž. glũha, s. glȗho] – gluh, koji ne čuje, koji nema osjetilo sluha • Pa kȁj si glȗh, kaj nȉš ne poslũhneš?

prid. [ž. glȕhonīmȁ] – gluhonijem • Glȕhonīmȍ dītȅ nȉš ne čȕje nit povĩda. S pȑsti se mȍre sporazmȉt kat je glȕhonȋm.

nesvrš. [prez. jd. 1. glũmim, mn. 3. glũmiju/glũmidu, imp. jd. 2. glũmi, prid. rad. jd. m. glũmi] – glumiti; pretvarati se • Unȉ sȁmo glũmiju kak su fȇst pȁmetni

ž. [jd. G gmȁjne, mn. G gmȁjni] – ledina, zajednički pašnjak • Krȁve su se na gmȁjni pȃsle, a mĩ smo se prȅšli mũtit i pozãbili na krȁve. Či su vȕšle v luckȏ, dȍma smo bȋli bijẽni.

ž. [G Gmȁjne] – toponim • Gmȁjna na Svẽtomu Krĩžu na tẽroj su nȉgda žĩvili jȃzbeci. Gmȁjna h Kljūčȕ kadȉ se pȃslo kljȗčko blȃgo, danȁs su tȁm ledȉne, a prȉk nãsipa mȍtokrȏs.

ž. [G Gmȁjne dȏe] – toponim • Gmȁjna na Vȗkovomu Selȕ vus Sȕklu i cȉstu tẽra pȇla prȁma Dȕbravici.

ž. [G Gmȁjne gȏre] – toponim • Gmȁjna na Vȗkovom Selȕ z dẽsne strãni Tȕmpičevoga gãja sȅ do pȉntara Drȁgeca Planȋnca.

ž. [G Gmȁjnice] – toponim • Mȉsto h Šenkõfcu vuz Štrbȗčevu cȉstu kadȉ je rãsla mȗrva pot tẽrum su se nȉgda zistȁjali dȅčki i mȗži. Čĩ je kadȉ gorȉlo, tȗ je vatrogãsac trũbi na vatrogãsnu ȕzbunu. Mãli trȃnik na Harmȉci, a prȋ je tȁm bȉ trnãc pri Toporȉšičevoj hȉži.

nesvrš. [prez. jd. 1. gmãžem, mn. 3. gmãžeju/gmãžedu, prid. rad. jd. m. gmãza] – 1. gmizati, 2. polako se kretati • Z gmja gmãžeju gde kȁče.

prid. [ž. gnȅcava] – gnjecav, mekan (o kruhu) → vũfki • Hlȉp nĩ pečẽn, gnȅcaf je.

ž. [jd. G gnȉde, mn. G gnȋt/gnȉdi(h)] – 1. gnjida, jajašce uši, 2. pogr. loš, zao, podmukao čovjek • Pȕne lȃsi ȉma gnȋt i vũši.

nesvrš. [prez. jd. 1. gnĩjem, mn. 3. gnĩjeju/gnĩjedu, prid. rad. jd. m. gnȉ] – postajati gnjio, truliti, gnjiliti • Krumpĩri h pinȉci gnĩjeju, prȅveč su na fȁjtnomu.

prid. [ž. gnĩla] – gnjio, truo → gnȉt • Ȉma čȕdaj gnȉloga krumpīrȁ. Ȍf vȗgorak je gnȉ, hȉti ga.