prid. [ž. glãvna] – glavni; bitan; osnovni • Nãj se dȉlat da si glãvni. Ũn je med ȉmi glãvni.

pril. – najvažnije, najbitnije • Glãvno da si žȋf i zdrȁf.

m. [jd. G glȁvoe, mn. G glȁvoih] – onaj koji ima veliku glavu, glavonja • Õf glȁvoa ȉma vȅkšu glȃvu nek cĩlo tȋlo.

uveć. ž. [jd. G glavȗrde, mn. G glavȗrdi(h)] – izrazito velika glava • Strȁšila sam se medvȉe glavȗrde.

ž. [jd. G glazȗre, mn. G glazȗr/glazȗri(h)] – 1. caklina, prevlaka, glazura, 2. sloj na kolačima • Mĩšam cȕkor z bilãki za glazȗru na tȏrti. Glazȗra na tȏrti se stȑdnila.

m. [jd. G glȁža, mn. G glȁž(ih) ] – 1. staklo • Pȍdrobi mi je sȁv glȁš na oblȍkim.

m. umanj. [jd. G glȃžeka, mn. G glȃžekof] – staklena bočica • Ȉmam glȃžekof s profȋmi.

s. zbir. [jd. G glažõvja] – više komada stakla ili predmeta od stakla • Pomȉčem glažõvje kaj su rezbȉli flȁše.

ž. [jd. G glažovȉne, mn. G glažovȉn] – više komada stakla ili predmeta od stakla • Porȉzo sam si pȁc na glažovȉnu.

ž. [G Glažȕte] – toponim

nesvrš. [prez. jd. 1. gledĩm, mn. 3. gledĩju/gledĩdu, imp. jd. 2. glẽdi, prid. rad. jd. m. glẽdi, pril. sad. gledẽč, gledẽčki] – 1. gledati, promatrati, 2. izmjenjivati poglede sa simpatijom ili ljubavlju → naglẽdit se, zaglẽdit se, zglẽdit • Nȁvik smo se po skrivȁj glẽdili. Gledĩju se h špȉgalj dok se rȉhtaju. Čez oblȍk gledĩm dȏ hȍdi po cȉsti. Ȉša sam po cȉsti v zrȃk gledẽč, pak sam se popȉkni. Gledẽčki me fkȁni za pȉneze.

nesvrš. [prez. jd. 1. glȇtam, mn. 3. glȇtaju/glȇtadu, imp. jd. 2. glȇtaj, prid. rad. jd. m. glȇta] – gletati, poravnavati zid masom za izravnavanje • Dȅnes je mȃlar glȇta zȋde, a jȕtri bu ih pobīlȉ.

 m. [jd. G glȇža, mn. G glȇžof] – gležanj, zglob u kojem se spajaju stopalo i potkoljenična kost • Do glȇža sam sũkni h blȁto.

ž. [jd. G glȇžače, mn. G glȇžačih] – gležnjača, bakandža, visoka cipela do gležnja • Glȇžače su se zdȑle, prȅveč hȍdim po šȕdru.

ž. [jd. G gliblĩne, mn. G gliblĩn] – 1. dubina, 2. područje duboko ispod površine mora, jezera ili rijeke • Sãvine gliblĩne su vȅč potẽgnile čȕdaj nȁših ljũdi.

prid. [ž. glibokȁ, odr. m. glibõki] – 1. dubok, 2. koji je daleko ispod površine, 3. nizak po tonu → preglȉbok • Sȕkla je na nȋkojim mȉstim glibokȁ.

pril. – baš, upravo • Ȉmam glȉh tȁkvu rȕbaču kak je tvojȁ. Tȏ ti je glȉh dobrȍ.

nesvrš. [prez. jd. 1. glȋham, mn. 3. glȋhaju/glȋhadu, imp. jd. 2. glȋhaj, prid. rad. jd. m. glȋha] – izravnavati račune • Račũne smo prȁf glȋhali. Pȍjem ž ȉmi glȉhat sȅ račũne.

ž. [jd. G glĩne, mn. G glĩni(h)] – 1. glina, vrsta sedimentnog tla, 2. vrsta materijala za izradu keramike • Nakopȁ sam glĩne, kȁj bum si zalĩči kȃhle.

prid. [ž. glinȃsta] – glinen • Ȉmamo čȕdaj glinȃstih lȁbur.

m. [jd. G glȋba, mn. G glȋbof] – glib, gusto ljepljivo blato • Opȁ sam s kõlim h glȋp, ne mȍrem se zvlĩč.

ž. [jd. G glĩsnice, mn. G glĩsnic] – desni, zubno meso, tkivo oko zuba • Ditȅtu ȉdeju zȗbi vȃn, pak ga bolĩju glĩsnice.

ž. [jd. G glĩste, mn. G glĩstih] – glista • Nakopȁ sam glĩstih za ribičȉju.

ž. [jd. G gl(j)ȉve, mn. G gl(j)ȉvih] – gljiva → vrgã • Vrgãi su glȉve tȅre h lozȉ berẽmo i jĩmo z jãjci.