m. [jd. G gȉhta, mn. G gȉhtof] – giht, vrsta upale zglobova • Dȍbi sam gȉht, sȅ su mi nȍge natečȅne.

nesvrš. [prez. jd. 1. gĩl(j)am mn. 3. gĩl(j)aju/gĩl(j)adu, prid. rad. jd. m. gĩlja] – nestajati, bježati • Bȑže gĩljaju da ih nȅ bum hlȍvi.

nesvrš. [prez. jd. 1. gȋltam, mn. 3. gȋltadu/gȋltaju, imp. jd. 2. gȋltaj, prid. rad. jd. m. gȋlta] – uvažavati koga → gebȉltat • Lȋpo im povĩda i vučĩ ih, ȁl ga nȉš ne gȋltaju, sȅ dȉlaju po svojẽm.

ž. [jd. G gimnãzije, mn. G gimnãziji(h)] – gimnazija • Nȅgda je mȁlo kadȏ ȉša h gimnãziju.

prid. [ž. gȋngava] – slabašan, mlitav, boležljiv • Tȇlek je gȋngaf i nȉkak se ne rȃjta.

nesvrš. [prez. jd. 1. gȉnem, mn. 3. gȉneju/gȉnedu, prid. rad. jd. m. gȉni] – gubiti život, ginuti; krepavati • Pȉceki gȉneju od tȅkutof. Betȅk je dȍšo na živȃt i sȁmo gȉneju.

m. [jd. G gȉpsa] – 1. mineral bijele boje, kalcijev sulfat dihidrat; sadra, 2. med. kirurški zavoj učvršćen gipsom; gips • Ftȑgni si je rȗku pȁk su mu dȉli gȉps.

nesvrš. [prez. jd. 1. gȉpsam, mn. 3. gȉpsaju/gȉpsadu, imp. jd. 2. gȉpsaj, prid. rad. jd. m. gȉpsa] – zatvarati, prekrivati ili ispunjavati gipsom, gipsati • Mȅštri navȅliko gȉpsaju oko hȉže.

m. [jd. G gȉrtlina, mn. G gȉrtlinof/gȉrtlini(h)] – pojas za haljinu • Ȉmam črlẽnih i plãvih gȉrtlinof za kȋklje.

ž. pl. t. [G gȋtri(h)] – željezna rešetka na prozoru → gȃtre • Dȉli smo gȋtre na oblȍke da ne mȍreju tȃti dȍjt nȕtri.

ž. pl. t. umanj. [mn. G gȋtric] – malena željezna rešetka na prozoru → gȋtre

ž. [jd. G gīzdẽ, mn. G gīzdȉ(h)] – 1. osjećaj samopoštovanja i dostojanstva, čast, ponos, 2. pren. oholost • Od vȅlike gīzdẽ nȇčeju me glẽdit nit se spomȉnat.

prid. [ž. gizdȁva] – 1. ponosit, ponosan 2. ohol → gīzdȁ • Gizdȁf je kȁj ȉma čȕdaj grȕnta.

nesvrš. [prez. jd. 1. gĩzdam, mn. 3. gĩzdaju/gĩzdadu; prid. rad. jd. m. gīzdȁ] – 1. ponositi se, 2. oholiti se • Bogȁti su jȃko pak se gĩzdaju.

nesvrš. [jd. G getẽm (se), mn. G getẽju/getẽdu (se), prid. rad. jd. m. gȅ (se)] – 1. zbijati, gnječiti, nabijati tako da ono što je rahlo ili rastresito dobije oblik čvršće oblikovane cjeline, 2. gurati se u gomili ljudi; tiskati se • Gȅli smo se h cũgu kȕmrofčanu kadȁ smo putovȁli h Zãgreb i zi Zãgreba.

nesvrš. [prez. jd. 1. glãbljem/glãbam, mn. 3. glãbljeju/glãbaju/glãbljedu/glãbadu, prid. rad. jd. m. glãba] – jesti meso do kosti i sa same kosti; glodati • Ũn je glãba bedrȕ ot pȉceka.

s. zb. [G glãčja] – dlake → glȁka • S cūckȁ je sȅ glãčje spȕznilo.

m. [jd. G glācȁ, mn. G glãcof] – 1. onaj koji se nikad dovoljno ne najede, koji ima pretjerano izražen apetit → glȃduš, 2. onaj koji se gladi, dotjeruje; kicoš • Po lȃnu plāvȁc, po rȉti glādȁc.

m. [jd. G glȃdeža, mn. G glȃdežof/glȃdeži(h)] – zečji trn, vrsta biljke • Glȃdeš je zrãsa po strnȉšču.

nesvrš. [prez. jd. 1. glȁdim, mn. 3. glȁdiju/glȁdidu, imp. jd. 2. glȁdi, prid. rad. jd. m. glȁdi] – laganim dodirom prelaziti rukom, milovati, gladiti • Pesȁ je poglȁdi po glāvȉ.

nesvrš. [prez. jd. 1. gladȕjem, mn. 3. gladȕjeju, imp. jd. 2. gladȕj, prid. rad. jd. m. gladovȁ] – gladovati • Kadȏ po lȉti hladȕje, po zȋmi gladȕje.

m. [jd. G glȃduša, mn. G glȃdušof] – onaj koji se nikad dovoljno ne najede; gladna osoba → glãdac • Õv glȃduš bi sȅ pojȉ kak je lȁčan.

m. [jd. G glȁjgvita] – glajgeviht, vrsta biskvitnog kolača s komadima voća • V glȁjgevit mȅčem komȁčeke mandȃlice il brȉskve.

m. [jd. G glȃjza, mn. G glȃjzof] – 1. tračnice, 2. kolosijek (dio perona) • Cȗk dohãja na četȑti glȃjs.