nesvrš. [prez. jd. 1. glȃjzam, mn. 3. glȃjzaju/glȃjzadu, imp. jd. 2. glȃjzaj, prid. rad. jd. m. glȃjza] – voziti ravno; kliziti → rȃjdat • Počẽlo se glȃjzat i prȅšli smo h grȁbu skȕp s vȍzum.

ž. [jd. G glȁke, mn. G glȃk/glȁki(h)] – dlaka; vlas • Ȉšče glȁku h jājcȕ.

m. [jd. G glȁna, mn. G glanȏf/glȁni(h)] – unutarnja strana šake osim prstiju, dlan • Srbĩ me glȁn, dȍbi bum pȉneze.

m. [jd. G glȁnca, mn. G glancȏf] – 1. sjaj, blještavilo, 2. pren. raskoš, bogatstvo • Mȅblin ȉma lȋpi glȁnc.

ž. [jd. G glȁncarice, mn. G glȁncaric] – 1. četka za obuću, 2. stroj za poliranje ili laštenje • Zȅmi glȁncaricu i zglȃncaj šȏlene tȁk da mi se svitĩju.

nesvrš. [prez. jd. 1. glȃncam, mn. 3. glȃncaju/glȃncadu, imp. jd. 2. glȃncaj, prid. rad. jd. m. glȃnca, prid. trp. jd. m. glȃncan, ž. glȃncana] – 1. polirati, laštiti, činiti sjajnim 2. pren. uljepšavati, prikazivati ljepšim nego što jest • Gospodĩje fȍrt glȃncaju kȕpice.

m. [jd. G glȁncpapīrȁ, mn. G glȁncpapīrȍf] – brusni papir, stakleni papir → šmȉrglen (šmȉrglin), šmȉrglpapĩr • Z glȁncpapĩrum zglȃncam rȁmu na picȉklinu prȋ nek u pofȃrbam.

m. [jd. G glȃsa, mn. G glȃsof/glȃsi(h)] – 1. glas, 2. mišljenje drugih o kome; ime, ugled, 3. vijest, novica, novost • Dȍbi sam glȃs da je strȋc hmȑ. Ȍt jȅnga ni trȃga ni glȃsa. Glȃsa ot sȅbe nĩ dãla.

m. [jd. G glasãča, mn. G glasãčof] – glasač, birač na izborima • Na zibȉrae je dȍšlo čȕdaj glasãčof.

prid. [ž. glasãčka] – koji se odnosi na glasače i glasovanje, glasački • Mȃrko čũvlje glasãčku škȁtulju.

nesvrš. [prez. jd. 1. glȁsam (se), mn. 3. glȁsaju/glȁsadu (se), prid. rad. jd. m. glȁsa (se)] – 1. glasovati, davati svoj glas za koga na izborima ili pri odlučivanju, 2. javljati se glasom ili zvukom • Pȕreki se glȁsaju zi kȏčaka.

prid. [ž. glȁsna] – 1. glasa, čujan, koji je dovoljno jako izgovoren da se čuje, 2. koji je prejakog zvika, koji galami, bučan, preglasan • Fȇst galãmiju, glȁsni su.

m. [jd. G glȃda] – 1. glad, osjećaj potrebe za jelom • Šenȉca je dȍbro rodĩla, nȅ bu glȃda.

pril. – 1. glatko, 2. jednostavno, 3. bez problema • Mȍgo sam glȁt dospȉt na cȕk, da sam znȁ h kȕliko ȉde.

prid. [ž. glãtka] – gladak, koji nema hrapavosti ni oštro izraženih neravnina • Na Prȕkvi kȁmen ziprãni, glãtki ležĩ.

ž. [jd. G glãve, mn. G glãf/glãvi(h)] – 1. glava, 2. vođa, 3. prednji dio, čelo, 4. lice kovanice • Ũn je glãva f hȉži. Nĩma ni glãve ni rẽpa. Tȁk si kak mȕha bez glãve. Dȍšlo mu je z rȉti v glȃvu. Dȏ nĩma v glāvȉ, ȉma v nogȁh. Hȍdi kak mȕha brez glãve. Trȋba dȕgo čȅkat dȍk mu dõjde z rȉti v glȃvu.

ž. [jd. G glavarȉne, mn. G glavarȋn] – novčana obveza po osobi, glavarina • Sȁka hȉža je plãčala čȕdaj glavarȋn.

prid. [ž. glavȃta] – u obliku glave; koji je velike glave • Posȉjali smo glavȃtu šalȃtu.

m. [jd. G glavešȉne, mn. G glavešȋn] – koji obnaša visoku dužnost • Ũn je fabrȉki vȅliki glavešȉna, sȉ ga uzvišȇvaju.

ž. umanj. [jd. G glȁvice, mn. G glȁvic] – mala glava, glavica → glãva • Za šalȃtu zrȉžem glȁvicu zẽlja.

ž. umanj. [jd. G glavĩčke, mn. G glavĩčki(h)] – mala glava, glavica → glãva • Tȁkve lĩpe glavĩčke šalȃte su zrãsle. Lȉtos su zrãsle mȃle glavĩčke mȁka.

nesvrš. [prez. jd. 1. glavȉam, mn. 3. glavȉaju/glavȉadu, prid. rad. jd. m. glaviȁ] – hodati uz slabu moć kontrole (npr. od slabosti); bauljati, teturati, glavinjati • Ne čũtim se dobrȍ i ot slȁbosti sȁmo glavȉam.

ž. [jd. G glavẽ, mn. G glȁvi(h)] – kratak debeo komad drva za loženje, dobiven piljenjem, klada • Na ogȁ sȁm dȉla glȁvu, bu dȕglje dȑžalo.

ž. umanj. [jd. G glavĩčke, mn. G glavĩčkih] – mali komad drva za ogrjev → glavȁ • Nacĩpam glavĩčke za potkurẽvae.