nesvrš. [prez. jd. 1. hȁmsam, mn. 3. hȁmsaju/hȁmsadu, prid. rad. jd. m. hȁmsa] – naglo i puno jesti • Fȇjst hȁmsaju sȉkakvoga jȉla i sȉ su se rezbȕšili i zvȁmpili.

) m. [jd. G hȁndhȁklena, mn. G hȁndhȁklenof] – naprava za vađenje čavala • Zȅmi hȁndhȁklen i spũkni õf čȃva.

prid. [ž. hȁndrasta] – nagao, nepromišljen, nepažljiv • Nãj bȉt tak hȁndrast, polȁfko dȉlaj.

nesvrš. [prez. jd. 1. hȁndram, mn. 3. hȁndraju/hȁndradu, prid. rad. jd. m. handrȁ] – 1. nespretno hodati, 2. naglo, nepromišljeno, nemarno raditi • Kȁj hȁndraš!

m. [jd. G hantolākȁ, mn. G hantolākȍf] – pogr. prevelika cipela • F tȉh hantolãki kȏmaj hȍdim.

nesvrš. [prez. jd. 1. hȁpam, mn. 3. hȁpaju/hȁpadu, prid. rad. jd. m. hȁpa] – grabiti, hvatati → hȃptat • Škãci kat vȉdiju mȁjše tȉče, mȃm ih hȁpaju.

m. [jd. G hȁpsa, mn. G hȁpsof] – 1. zatvor, zgrada u kojoj osuđenici izdržavaju kaznu, b. meton. kazna oduzimanja slobode i izdržavanja u zatvoru, 2. pov. kazna zadržavanja učenika u školi nakon nastave • Nãj krȁst, buš ȉša f hȁps.

nesvrš. [prez. jd. 1. hȁpsim, mn. 3. hȁpsiju/hȁpsidu, imp. jd. 2. hȁpsi, prid. rad. jd. m. hȁpsi] – lišavati slobode radi odvođenja u zatvor, uhititi koga, uhićivati • Sȁkoga dȏ krādȅ trȋba hȁpsit.

nesvrš. [prez. jd. 1. hȃptam, mn. 3. hȃptaju/hȃptadu, prid. rad. jd. m. hȃpta] – grabiti, hvatati → hȁpat • Lȁkotni su za grȕnt i sȁmo hȃptaju.

nesvrš. [prez. jd. 1. harãčim, mn. 3. harãčiju/harãčidu, prid. rad. jd. m. harāčȉ] – 1. pov. ubirati harač, 2. pustošiti, pljačkati, otimati • Tȃti harãčiju po tȑsju i krādȅju grõjzje.

m. [jd. G hȁrambaše, mn. G hȁrambaši(h)] – 1. pov. predvodnik pandura (ob. osmanskih), 2. vođa hajduka, 3. pren. vrlo energična ženska osoba, žestoka u nastupima prema drugomu, 4. silnik, tiranin • Makĩvaj se od tȍga hȁrambaše, nȃj se ž ĩm pajdāšȉt.

ž. [jd. G haramȕnike, mn. G haramȕniki(h)] – harmonika, vrsta glazbala → harmȕnika • Dȅčecu smo kūpȉli haramȕniku, nȃj se vučĩ igrȁt.

m. [jd. G haramunikāšȁ, mn. G haramunikãšof] – svirač na harmonici, harmonikaš • Na svȃrbi su haramunikāšȉ pȏbrali čȕdaj halentrȕka.

prid. [ž. hārnȁ] – valjan, dobar • Tã pȁžulj nȃj hȉtit, jȍš je hārȁn za jȉlo.

nesvrš. [prez. jd. 1. hȃram, mn. 3. hȃraju/hȃradu, prid. rad. hȃra] – 1. pustošiti, razarati, 2. pljačkati, otimati, uništavati; haračiti, 3. trljati • V danãše vrȋme hȃraju po svĩtu sȁkojački betȅgi.

nesvrš. [prez. jd. 1. hȁrim, mn. 3. hȁriju/hȁridu, prid. rad. jd. m. hȁri, prid. trp. jd. m. hȁren, ž. hȁrena] – 1. trljati, grepsti, 2. tući • Posvȁdili su se za mejãš pak se hȁriju s kõci. Či ne dõjdeš na vrȋme domȏm, buš hȁren.

ž. [jd. G harjãde, mn. G harjãt/harjãdi(h)] – 1. nerazumno ponašanje, ludovanje, 2. svađa, nemir • Kȁt se napījȅju, ȕnda dȉlaju sȉkakve harjãde, bȍle ih ne glẽdit.

ž. [G Harmȉce] – toponim • Čes Harmȉcu tečẽ Sȕkla.

m. [jd. G Harmȉčana, mn. G Harmȉčanof] – stanovnik Harmice • Harmȉčani hȍdiju na Sȕklu na kūpȁe.

ž. [jd. G Harmȉčanke, mn. G Harmȉčanki] – stanovnica Harmice • Harmȉčanke dȉlaju fĩne sȉre.

m. [G Harmȉčkoga brȋga] – toponim • Harmȉčki brȋk je brȋk prȁma Štrbȗcu i prama Vȗkovomu Selȕ.

prid. [ž. harmȉčka] – koji se odnosi na Harmicu → Harmȉca • Pȍjemo se sȃkat na harmȉčki brȋk.

ž. [jd. G harmȕnike, mn. G harmȕnik(ih)] – harmonika, vrsta glazbala → haramȕnika • Strĩc Mȉškec je rȁt igrȁ harmȕniku.

[jd. G hȃrte, mn. G hȃrti(h)] – prljavština (na koži) • Bȉ je tȁk zamȁzan da su mu se hȃrte rūlȉle.