prid. [ž. hȁrtava] – jako zapušten; prljav • Kȁk mȍreš bȉt tȁk hȁrtaf, dȅ se hmȋ.

m. [jd. G hȁrtafca, mn. G hȁrtafcof] – onaj koji je prljav, prljavac, zamazanac, zamusanac • Od tȍga hȁrtafca sȉ bežĩju kak je zamũsan.

ž. [jd. G hȁsne, mn. G hȁsni(h)] – 1. dobar rezultat kakvog rada ili nastojanja, povoljne posljedice, 2. dobar rezultat izražen u novcu ili materijalnim dobrima; dobitak, prihod, zarada, korist • Lȋn je i ȍd jenga nȋmam hȁsne.

nesvrš. [prez. jd. 1. hȁsnim, mn. 3. hȁsniju/hȁsnidu, prid. rad. jd. m. hȁsni] – služiti nekoj svrsi, biti koristan, davati rezultat, koristiti • Tȏ ti ne hȁsni!

prid. [ž. hasnovȉta] – 1. koji dobro služi nekoj svrsi, 2. koji daje ili koji je sposoban dati dobre rezultate; koristan • Ovã mãšča za mȁzat je hasnovȉta.

uzv. – naredba konju da krene desno • Hȃt, Rȉđan!

ž. [jd. G hȃjd, mn. G hȃub/hȃubi(h)] – 1. naprava za sušenje kose, 2. poklopac na motoru auta, hauba • Kȁt mi je lȃsi z vȉkleri nafkȁla, dȉla me je pot hȃuba sȕšit.

m. [jd. G hȁusmȃjstora, mn. G hȁusmȃjstorof] – domar, kućepazitelj, čuvar i održavatelj kuće s više stanova • Ũn je bȉ hȁusmȃjstor h Zãgrebu, vȅč zgrãt je imȁ na brȉgi.

m. [jd. G hȁustora, mn. G hȁustorof] – 1. glavni ulaz u kuću, ulazni kolni prolaz, 2. ulazna vrata na zgradi, veža, haustor • Od hȁustora do hȁustora je vȗjna hodȉla i reznãšala mlīkȍ.

nesvrš. [prez. jd. 1. hbãdam, mn. 3. hbãdaju/hbãdadu, prid. rad. hbādȁ] – 1. izazvati, 2. ubadati • Nȉkak su se navȁdili kaj fȍrt h jȅnga hbãdaju.

nesvrš. [prez. jd. 1. hbȉjam, mn. 3. hbȉjaju/hbȉjadu, prid. rad. jd. m. hbījȁ] – 1. nasilno oduzimati komu život, lišavati života; usmrćivati, 2. uništavati, dovoditi do propasti, razarati, 3. mučiti, moriti, iznurivati, 4. činiti samoubojstvo • Hbȉjaju me ovȉ šȏleni, kaj su mi pretȋsni.

svrš. [prez. jd. 1. hbȉjem (se), mn. 3. hbȉjeju/hbȉjedu (se), prid. rad. jd. m. hbȉ (se), prid. trp. jd. m. hbȋt, ž. hbītȁ] – 1. ubiti, 2. pren. umoriti se, 3. zbiti, otvrdnuti → hbȉjat, vbȉt • Tĩ si za hbȉt! Prȅveč sam se nadȉlač i sȁt sam hbȋt. Zemljȁ je resušȅna, nȉš ne mȍrem posȉjat kak je hbītȁ.

svrš. [prez. jd. 1. hbōdȅm, mn. 3. hbōdȅju/hbōdȅdu, prid. rad. jd. m. hbȍ] – 1. oštrim, šiljatim predmetom i sl. nanijeti povredu, raniti, 2. zabosti, zabiti, zariti, 3. pren. neugodno dirnuti, zadati oštru bol; pogoditi, uvrijediti; ubosti → bȍst (se), nabȍst (se) • Krȁve rȁde z rȍgi hbōdȅju, mȏram se pȁzit.

m. [jd. G hčāpȁ, mn. G hčãpof] – 1. štap, 2. palica kao dio elegantnog građanskog odijevanja → ščãp • Zi hčãpof dȉlam ograẽnac za pȗreke. Na hčāpȕ je nosȉ gȁče.

ž. [jd. G hčapȉke, mn. G hčapȋk] – tanka stabljika; mladica, šiba → ščapȉka • S tãnkih hčapȋk se pletẽju kȏrbice.

nesvrš. [prez. jd. 1. hčȁpim, mn. 3. hčȁpidu/hčȁpiju, prid. rad. jd. m. hčȁpi] – 1. a. naglo, hitro uhvatiti što, dočepati se prvi čega; dograbiti, uzeti, b. izvršiti otmicu; oteti, 2. pren. žurno iskoristiti trenutak da se što učini, postigne, uhvatiti pravi čas; ugrabiti • Nĩ ga mȍč hčȁpit kak mȍre bežȁt.

pril. – 1. jučer 2. pren. nedavno prošlo vrijeme, u nedavnoj, bliskoj prošlosti → ščȅra • Hčȅra smo spūkȁli rȉpu i korẽe za hrānȉt svȋe.

prid. – koji je od jučer, koji je bio jučer, jučerašnji • Cĩli hčerãši dȃn je pȁda snȋk.

ž. [jd. G hčȕke, mn. G hčȗk(ih)] – vrsta slatkovodne ribe grabljivice, štuka • Hlȍvi sam četȉri hčȕke na Sȕkli.

svrš. [prez. jd. 1. hdrãpim, mn. 3. hdrãpiju/hdrãpidu, prid. rad. jd. m. hdrāpȉ] – 1. jako udariti, odalamiti, opaliti (batinom, šibom), 2. pren. odrediti (visoku) kaznu, globu, 3. pren. oštro izreći, naglo → vdrāpȉt • Sūdȁc mu je hdrāpȉ dvȋ lȉti rȅšta.

m. [jd. G hecȁ, mn. G hecȏf] – šala, dosjetka, vic • Decȁ se tȁk mũtiju da zmĩšljaju sȉkakve hecȅ.

nesvrš. [prez. jd. 1. hȅcam se, mn. 3. hȅcaju/hȅcadu se, prid. rad. jd. m. hȅca se] – zbijati sale, šaliti se • Kȁt se zistȁneju, rȁdi se hȇcaju, tȁk im prẽde bȑže vrȋme.

m. [jd. G hečȁ, mn. G hečȏf] – mesarska sjekira • S hečȕm sam rescīpȍ odȏjka.

nesvrš. [prez. jd. 1. hȇftam, mn. 3. hȇftaju/hȇftadu, prid. rad. jd. m. hȇfta] – pribadati; privremeno šivanjem pričvršćivati, raditi privremen šav • Nȃjprȉ se žepȉ hȇftaju, a ȕnda se prišivãvaju.