ž. umanj. [jd. G jȁmice, mn. G jȁmic] – 1. mala jama, 2. sitna udubina na licu koja se javlja pri smijanju → jȁma • Lȋpo je vȉdit jȁmicu na līcȕ kat se pȕcice smĩjeju.

ž. [G Jānẽ] – varijanta ženskog imena Ana • Šnȃjdarica Jānȅ nam je šīvȁla kȋklice.

m. [G Jȁndriča] – varijanta muškog imena Andrija • Jȁnrič je imȁ navȋk lĩpe koȅ.

s. [G Jānȉnovoga] – toponim • Jānȉno je na Svȇtomu Krīžȕ na brĩgu pȍlek lozẽ. Kȁt je Jȁna ȉšla zȁmuš, dobȉla je tȏ za grȕnt. Za mȗža je imȁla Rȕsa. Ostȁ je tȕ pȍkle pȑvoga rȁta.

m. [G Jȁnkeca] – varijanta muškog imena Janko • Jȁnkec je nȅgda žĩvi prik Sȕkle, a sȁt se sȉm doselȉ.

m. [jd. G jȁnkrlena, mn. G jȁnkrlenof] – odjevni predmet, nosi se preko druge odjeće (npr. preko odijela) za zaštitu od hladnoće, kratki kaput, kaput → jȁklen • Pȍjem se sȃkat i bȕm si oblĩkla tõploga jȁnkrlena.

ž. [jd. G japãnke, mn. G japãnki(h)] – 1. vrsta obuće, 2. vrsta patke • Po lȉti nȃjrȁjši hȍdim v japãnkah. Sūsȅdi ȉmaju pȕno dvorȉšče rȃc japãnkih.

m. [jd. G jȃrca, mn. G jȃrcof] – 1. mužjak koze, 2. postolje za piljenje drva → kozȁ • Na jȃrca dȅnemo drȋvo i s piljākȕm pĩlimo.

ž. [G Jarȁče] – toponim • Sȅski pũt h Šenkȏfcu po tẽromu se dõjde na Cȕrhalekof brȋk, a kadȉ se nȉgda Gȕstek Pȉntaričef z vozīčkȕm i s koīčkȕm vozȉ domȏm.

m. [jd. G jārkȁ, mn. G jārkȍf] – otvoreni kanal za odvođenje vode; prokop, jarak, graba • Opȁ sam h glibõki jārȁk, ne mȍrem se zvlĩč vȃn.

m. [G Jārkȁ] – toponim • Mȉsto na Vȗkovom Selȕ kadȉ su bȋle ledȉne s tdum zemlũm i kadȉ su se težākȉ fȇjst mȕčili. Jārȁk je i jȁma spot Svẽtoga Krīžȁ. Jārȁk je i mȉsto h Drĩu pri kapȅlici vuz birtȉju.

m. [jd. G jārmȁ, mn. G jārmȍf] – 1. drvena naprava, okvir u koji se upreže tegleća marva, 2. pren. a. breme, teret, težina (o radu, obvezama i sl.), b. tlačenje, ropstvo, ugnjetavanje • Do kȁt bum nosȉ tã jārȁm?

ž. [G Jarčenȉce] – toponim • Jarčenȉcu sam dobĩla po dȉdinoj ȍporuki, a onã je dȇsno ot vatrogȃsnoga dȍma prama Gãjskovoj jȁtini h Ladūčȕ. Tȁk je nazvãna kaj su tȁm skãpali glibõke jārkȅ kat su se dȉlili.

nesvrš. [prez. jd. 1. jãrčim, mn. 3. jãrčiju/jãrčidu, prid. rad. jd. m. jārčȉ] – raditi male jarke za sadnju (krumpira) • Najprȋ mȏramo jārčȉt i ȕnda pomȉčemo krumpĩr v rȅde.

m. [jd. G jȁrgana, mn. G jȁrganof] – onaj koji je iste dobi s kim drugim, koji je rođen iste godine ili približno tome (u dječjoj dobi kao mjera uzimlje se i mjesec); ispisnik, jednogodac, vrsnik, vršnjak • Mĩ dvȃ smo jȁrgani, skȕp smo h škȏlu hodȉli.

prid. [ž. jãra] – koji se sije rano u proljeće, jari • Prȅčerak smo posȉjali jãri jačmȅn, tȁk kaj bȕmo ga čĩm prȋ imȁli.

m. [G Jārkȍf] – toponim • Jārkȉ su tȑsja i trnācȉ h Ladūčȕ.

ž. [jd. G jarmeȁče, mn. G jarmeȃč] – letva ispod vrata životinje na jarmu • Dȉli smo dȍst jãku jarmeȁču na jārȁm kaj u krȁva ne mȍre ftȑgnit.

ž. [jd. G jarmenȉce, mn. G jarmenȋc] – željezni dio koji spaja rudo s jarmom na zaprežnim kolima • Jarmenȉca se ftȑgnila, mȏramo u dȁt zamīnȉt.

s. [jd. G jarmenȉšča] – jaram za jednu vučnu životinju • Či krȁva pȇlja sāmȁ, ȍnda joj dȅnemo jarmenȉšče.

ž. [jd. G jarȕge, mn. G jarȗk/jarȕgi(h)] – udolina na padini brijega ili na strmini kojom se slijeva voda, jaruga • Vuz lozȕ je jarȕga h tẽroj je kȃč i žȃp.

ž. [jd. G jarĩce, mn. G jarȋc] – rana pšenica • Sȁko lȉto sȉjamo jarĩcu šenȉcu, rȁno dõjde i zdãšna je.

ž. [jd. G jasȉke, mn. G jasȋk/jasȉki(h)] – vrsta vrbe → mȁcica • Na protulĩtje jasȉke precvātȅju z bĩlim mȁcicam.

s. pl. t. [G jȁskaa] – 1. glasanje kokoši prije nošenja jaja, 2. brbljanje • Na sīdȕ je jȁskae, dȅnes bu čȕdaj jȁjc.