nesvrš. [prez. jd. 1. jȁskam, mn. 3. jȁskaju/jȁskadu, prid. rad. jd. m. jaskȁ] – 1. glasati se (o kokoši), 2. brbljati • Gledĩm kak pri plȍtu bȁbe jȁskaju.

ž. pl. t. [G jȁsli(h)] – posebno izrađen otvoren sanduk prilagođen po dimenzijama za hranjenje konja i goveda, jasle • V jȁsle mȅčemo dȉtelinu, sȇno, kurȕznicu i šrȏt kaj blȃgo jĩ.

ž. pl. t. umanj. [mn. G jȁslic] – 1. male jasle, 2. prikaz Isusova rođenja, 3. ustanova za čuvanje djece → jȁsle • H cĩrkvi su jȁslice, ljȗdi se mȍliju i klȁaju mãlomu Ȉsusu.

m. [jd. G jȁsmina, mn. G jȁsminih] – vrsta ukrasnog grma, jasmin • Pri škȏli h Šenkȏfcu nȉgda je cvȁ bĩli jȁsmin.

nesvrš. [prez. jd. 1. jasnĩm, mn. 3. jasnĩju/jasnĩdu, prid. rad. jd. m. jasnȉ] – svitati, svanjivati • Pȍčelo se jasnȉt, zdȉgnite se s pȍstelje, dȉlat trȋba ĩt.

m. [jd. G jȃda, mn. G jadȏf] – 1. ljutnja, srdžba, 2. žalac u kukaca • Kȏmaj sam spūknȉ stȑšanof jȃt s pȁca. Z ditȅtom ȉmam vȅlikih jadȏf, kaj se f škȏli nẽče vučȉt.

nesvrš. [prez. jd. 1. jȁtim, mn. 3. jȁtiju/jȁtidu, prid. rad. jd. m. jȁti] – 1. izraditi zaštitu od zime na životinjskim nastambama, 2. skupljati se u jato • Sviākȅ i kȗrake ljȗdi jȁtiju s kurȕznicum da bȕju v zãvitju od mȑzlih vitrȏf.

ž. [jd. G jȁše, mn. G jȁši(h)] – joha → jākšȁ • Vuz potȍk rāstȅju jȁše, a ȉhovo šĩbje rȉžemo za vẽzae.

m. [G Jȁvora] – toponim • Mȉsto na Svẽtomu Krīžȕ kadȉ rāstȅju jȁvori, pȁk su ga tȁk prȅzvali.

s. [G Javõrja] – selo u općini Brdovec • H Javõrju je cĩrkva svẽtoga Vȉda.

m. [jd. G Javorščȁna, mn. G Javorščȁnof] – čovjek iz Javorja • Javorščȁni obdilãvaju grȕnte vus Sāvȕ.

ž. [jd. G Javorščȃnke, mn. G Javorščȃnki(h)] – žena iz Javorja • Nȉkoje Javorščȃnke rẽdiju krȋžno drȋvo.

m. [ž. javorščãnska] – koji se odnosi na mjesto Javorje • Na javorščãnskomu igralȉšču su zãbave.

m. [jd. G jȃzbeca, mn. G jȃzbecof] – šumska životinja, sisavac iz porodice kuna, duge čekinjaste dlake na pruge, nastambu gradi u zemlji; jazavac • Rĩtko dȉ se mȍreju vȉdit jȃzbeci, kȁk da su zgȉnili.

ž. [jd. G jȃzbine, mn. G jȃzbin] – 1. životinjska nastamba iskopana u zemlji, izdubena u drvetu ili skrivena u stijenama ili pećinama; brlog, 2. pren. pogr. a. ružna, tamna, neugodna prostorija, b. zatvoreno mjesto gdje se sakuplja sumnjiv svijet, prijestupnici, kriminalci (npr. krčma) • Kȁk mȍreju žīvȉt h tȏj jȃzbini, nȕtra je fȁjtno i kmīčnȍ. Nȉkaj se dogãja h tõj jȃzbini, tȁm zahãjaju sȕmivi čovȉki.

br. gl. [jd. G jednȍga, ž. jednȁ, s jednȍ] – 1. jedan 2. neki → jȅn • Ščȅra sam dȍbi jedȁn š čȉtaa.

br. gl. [jd. G jedanȃjst; ž. jedanȃjst] – jedanaest (11) • Za rȇdom je jedanȃjst dãn pȁda snȋk.

br. red. – jedanaesti (11.) • Jedanãjsti pũt ti povȉdam da je tȁk i nȉkak drugȁč.

prid. [ž. jedĩna] – 1. koji je samo jedan, 2. sam u svojoj vrsti; jedini • Ũn je mõj jedĩni sȋn.

ž. [jd. G jedĩnke, mn. G jedĩnki(h)] – jedina kći u roditelja, kći jedinica • Unã je jedĩnka, nĩma brȁta ni sestrẽ.

vezn. – samo, tek, tek što • Obečȁ je da bu jȕtri dȍša, jedĩno ak bu gȍdina, ȕnda nȅ bu.

nesvrš. [prez. jd. 1. jednãčim, mn. 3. jednãčiju/jednãčidu, prid. rad. jd. m. jednāčȉ] – 1. činiti da bude što čemu jednako, 2. uspoređivati • Fȉrunge na oblȍku se jednãčiju jednȁ z drȕgum da prȁf vȉsiju. Mĩ se ž ȉmi ne mȍremo jednāčȉt kȁt unȉ ȉmaju vȅč grȕnta nȅk mĩ.

pril. – (uz količinu) oko, otprilike • F tȋsto dȅni jednȍ dvȋ dẽke cȕkora.

prid. [ž. jednokȅdna] – koji traje tjedan dana, koji je star tjedan dana • Mojȉ su pȕreki tȅk jednokȅdni.