prid. [ž. jednolȉtna] – koji traje jednu godinu, koji je star jednu godinu, jednogodišnji, jednoljetni • Jednolȉtni cũjzek jȍš fȍrt vuz kobȉlu bežĩ.

prid. [ž. jednomȉsečna] – koji ima jedan mjesec, jednomjesečni • Jednomȉsečni mȃceki vȅč gledĩju i rȁdi se mũtiju z mȁčkum.

pril. – 1. s naporom, teškom mukom; nestrpljivo, 2. u najboljem slučaju; najviše, jedva → kȏmaj • Jȅdva smo se spȑtili h tã brȋk.

pril. – jedva; obično u svezi jȅdva jȅdvice • Jȅdva jȅdvice sam se zvlĩkla z glibõke vodẽ, mȍgla sam se ftopȉt.

m. [jd. G jȅgera, mn. G jȅgerof] – lovačka kobasica jednostavne izrade; jegervuršt • Pri Mokrȍviču sam kūpȉ kotãč jȅgera, fĩni je, sȅga ga bȕmo pojȉli.

svrš. i nesvrš. [prez. jd. 1. jȇam, mn. 3. jȇaju/jȇadu, prid. rad. jd. m. jȇa] – oslabiti/slabiti, popustiti/popuštati, opasti/opadati (ob. o vjetrovima, poplavama, zimi, burnim osjećajima) • Kĩtje se nīhȁlo kȁk je vȉtar pūhȁ, a sȁt je pȍče jȇat.

nesvrš. [prez. jd. 1. jeãvam, mn. 3. jeãvadu/jeãvaju, prid. rad. jd. m. jeȃva] – prestajati, jenjavati → jȇat • Sȁt mȍremo zĩt vȃn, vȉtri jeãvadu.

svrš. [prez. jd. 1. jȅknem, mn. 3. jȅknedu/jȅkneju, prid. rad. jd. m. jȅkni] – zadati udarac komu; lupiti, mlatnuti, udariti • Zajãfka je kȁk ga je jȅkni met rẽbra.

prid. [ž. jelȅska] – koji je od jelena, jelenji • Z jelȅe kȍže šnȃjdar mi šĩva jȁklin.

m. [jd. G jelēnkȁ, mn. G jelēnkȍf] – veliki kukac kornjaš s jako razvijenim kliještima nalik jelenskom rogovlju; rogač, jelenjak obični • Jelēnkȍf se trȋba čūvȁt, rȁdi ščȁkneju z rȍgi.

ž. [jd. G jelovīnȅ, mn. G jelovȋn/jelovīnȉh] – drvena građa od jele • Jelovīnȕ nȕcamo za roženȉce na svȋslam.

nesvrš. [prez. jd. 1. jẽmlem, mn. 3. jẽmleju/jẽmledu, prid. rad. jd. m. jēmȁ] – 1. prihvaćati, dohvaćati rukom; hvatati, 2. uzimati • Nȁfčili su se sȁmo jēmȁt, a nȉš ne dāvȁt.

pril. – jedamput • Jempũt sam bȉ f tõj hȉži i sȉ su mi se zamȉrili, nȅ bu me vȅč.

br. gl. [jd. G jenȍga, ž. jenȁ] – 1. jedan, 2. neki → jedȁn • Z mȅlina smo dopeljȁli jȅn žȃklec mȇlje.

zamj. [ž. jȅngova] – (3. l. jd.) koji pripada onome o kome se govori, njegov • Jȅngof škrljãk je čȑne fȃrbe.

zamj. [ž. jȅnina] – (3. l. jd.) koji pripada njoj; njen, njezin • Jȅnin pȅs je hȗt.

veznik – u zavisnoj rečenici u postpoziciji kazuje uzrok; budući da, zato što, zbog toga što; jer • Ne mȍrem rȅkleca oblĩč, jȅrbo mi je vūzȁk.

svrš. i nesvrš. [prez. jd. 1. jȇrbam, mn. 3. jȇrbaju/jȇrbadu, prid. rad. jd. m. jȇrba] – dobiti, primiti što od predaka, srodnika ili onoga tko je oporučno ostavio, naslijediti, nasljeđivati, baštiniti → ȇrbat, hȇrbat • Strĩc je jȇrba tȑsje i trnãc.

m. [G Jerȕzalema] – toponim • V Jerȕzalemu navȋk dobrȍ sȅga zrāstȅ, kaj je zemlȁ črnȉca, pak je nȉgdo na Svȇtom Krīžȕ povȉda kȁk je tȏ svẽta zemlȁ.

prid. [ž. jeseãša] – koji se odnosi na jesen, jesenski • Jesejãšji poslȉ su sȉ zgotȏvljeni.

ž. [jd. G jȅseni, mn. G jȅsenih] – 1. a. kalendarsko doba između 23. rujna i 21. prosinca, b. jedno od četiri godišnja doba, 2. pren. doba kad što počinje venuti, početak kraja, zrelo doba pred starost; jesen • Lĩpa jȅsen i tȏpla, zĩma dũga i õštra.

prid. [ž. jesẽnska] – jesenski a jeseȃši • Jesẽnski mȃceki su navȋk grȉntavi.

m. [jd. G jȇža, mn. G jȇžof] – 1. sisavac kukcožder, leđa su mu obrasla igličastim bodljama; jež smeđoprsi, 2. a. pren. ono što izgledom podsjeća na ježa (npr. naprava za nabijanje terena pri gradnji ceste ili nasipa), b. vojn. ukrštene metalne grede kojima se preprečuje put, ob. kako bi se spriječio prolaz tenkovima i sl., 3. vrlo kratko šišana kosa koja strši, stršava frizura; jež • Čȗ sam jȇža kak fũca pri plȍtu.

ž. [jd. G jȅtike, mn. G jȅtik] – vidljivo izraženo nezadovoljstvo; gnjev, srdžba, ljutnja • Prijẽla me je jȅtika kad gledĩm kȁk sȅ nȃpak dȉlate.