ž. [jd. G mȕhare, mn. G mȕhar] – otrovna gljiva, muhara • Mȕhare nĩsu za jȉst, od ȉh se mȍre hmrĩt.

prid. [ž. muhȉa] – koji je od muhe → mȕha • Vȉdla sam muhȉa jȁjca h mȇsu.

ž. [jd. G muholõfke, mn. G muholõfki(h)] – naprava za hvatanje muha, muholovka • Muholõfka je sȁ čna ot mȗh kȁj su se prȉjale.

prid. [ž. mȕena] – koji nije sasvim normalan; pomaknut, trknut, udaren • Ȉma fȁlingu, nȋ prãvi, mȕen je.

ž. [jd. G mȕke, mn. G mũk/mȕkih] – 1. veliko fizičko naprezanje u radu, trud, fizičke i duševne patnje i tegobe, muka, 2. ono što je s mukom stečeno, imovina stečena trudom, 3. osjećaj gađenja, tegobe, ob. u želudcu, mučnina • Dõjde mi mȕka dȍk ih gledĩm kȁk se sprenãvljaju i dȕriju.

m. [jd. G muktāšȁ, mn. G muktāšȍf] – onaj koji želi uvijek dobiti što besplatno, proći bez plaćanja, mukte, badava • Prãvi je muktãš, sȁmo hȍdi okȏlo dȉ bu kȁj dȍbi zabȁdaf.

nesvrš. [prez. jd. 1. muktãšim, mn. 3. muktãšiju/muktãšidu, prid. rad. jd. m. muktãši] – postupati kao muktaš → muktãš • Fȕrt nȉkaj muktãšiju, nẽčeju se prijȅt poštȅnoga dȉla.

pril. – besplatno, badava • Ũn sȁmo zmĩšlja i gledĩ kȁk bu mȕkte prȅšo.

ž. [jd. G mȕle, mn. G mũl/mȕli(h)] – 1. neplodni križanac između magarca i kobile; mula, 2. pogr. glupa osoba • Tã mȕla nȅ bu nȉgdar nȉš razmȉla.

m. [jd. G mūlcȁ, mn. G mūlcȍf] – deran, mangup, glupan • Mūlȁc jȅn, dȅ se pristrãči vȅč jempũt!

m. [jd. G mūljcȁ, mn. G mũljcof] – leptirić iz porodice moljaca čije gusjenice nagrizaju vunu, krzno i sl.; moljac • V rȅklecu je mũljcof, hȃmetum su ga pojȉli.

nesvrš. [prez. jd. 1. mũljam, mn. 3. mũljaju/mũljadu, prid. rad. jd. m. mũlja] – 1. pren. izbjegavati izravno izražavanje; odugovlačiti, okolišati, petljati, mutiti, 2. pren. pogr. baviti se sumnjivim poslovima i djelatnostima, izbjegavati zakone i propise, nalaziti rupe u zakonu; muljati • Nẽčeju povȉdat prãvu ȉstinu, nek fȍrt nȉkaj mũljaju.

nesvrš. [prez. jd. 1. mȕmlam, mn. 3. mȕmlaju/mȕmljadu, prid. rad. jd. m. mumlȁ] – 1. term. glasati se kao medvjed, 2. pren. nerazgovijetno govoriti • Nȉkaj mȕmlaju, nȉš ih nĩ za razmȉt.

nesvrš. [prez. jd. 1. mȗnđam, mn. 3. mȗnđaju/mȗnđadu, prid. rad. jd. m. mȗnđa] – stalno se na sve tužiti, stalno biti nezadovoljan; kukati, jadikovati, prigovarati → mrgovȁt • Rȁjši se lotȉte poslȁ, nãjte sȁmo fȍrt mȗnđat.

m. [G Mȕrčekovoga jārkȁ] – toponim • Mȕrčekof jārȁk je grȕnt h Ladūčȕ nazvãn po čovȉku tẽromu su dȃli prĩšvarak Mȕrček.

ž. [jd. G mȗrve, mn. G mȗrvi] – 1. listopadno stablo s lišćem kojim se hrani dudov svilac, 2. plod toga stabla, jestiva, slatkasta bobica; murva • Ȉmamo bĩlu i čnu mȗrvu.

m. – psihički pritisak, samo u svezi pod mȗs • Stȉrali su me i pod mȗs sam mõro prẽt s hȉže vȃn.

nesvrš. [prez. jd. 1. mũšem, mn. 3. mũšeju/mũšedu, prid. rad. jd. m. mūsȁ] – 1. razg. činiti da što bude musavo, postajati musav, 2. razg. varati • Nãjte sȁmo mūsȁt, dȅte tõ lȉpše dȉlajte.

m. [jd. G mustāčȁ, mn. G mustāčȍf] – 1. (ob. mn.) razg. dlake koje rastu muškarcu iznad gornje usne, 2. (ob. mn.) duge dlake na njušci nekih životinja, 3. ovršak nekih biljaka (vrh klipa kukuruza) • Mõj čȁča je imȁ mustāčȅ.

m. [jd. G mȗža, mn. G mȗžih/mȗži(h)] – 1. muškarac, 2. oženjen čovjek u odnosu na suprugu, suprug, muž, 3. čestit i rado viđen čovjek, onaj koji je ugledan u svojoj sredini, 4. seljak • Sȉ mȗži su mȃm dȍbežali gasȉt ogȁ.

ž. umanj. [jd. G mušȉce, mn. G mušȋc] – 1. mala muha, 2. hir, svojeglavost, kapric, 3. dio vatrenoga oružja (na vrhu cijevi), služi za ciljanje, 4. vrsta mamca na koji se lovi riba; mušica • Dȏ mȍre ȅmu zbȉt tẽ mušȉce z glãve?

prid. [ž. mušȉčava] – tvrdoglav, nepredvidljiv • Ž ĩm se tȅško kȁj zbȁvi, mušȉčaf je.

m. [jd. G muškatlȋna, mn. G muškatlȋnof] – vrsta cvijeta, pelargonija • Na oblȍku f tȅglinu rãsteju muškatlȋni.

prid. [ž. muškȃ] – 1. koji se odnosi na muškarce, muški, 2. u im. službi muškarac, muškarac, muško • Muškȋ f hȉži dȉlaju tẽške poslȅ i vȍdiju glãvnu rȋč.