m. [jd. G mrȁza, mn. G mrazȏf] – 1. naslaga leda na predmetima na tlu kristalična izgleda, koja nastaje pri temperaturama ispod 0 °C, mraz; hladnoća, studen, 2. smrznuta rosa na travi i stablima, inje • Sȅ je bĩlo, kȁkaf je dȅnes mrȁs.

m. [jd. G mrāfcȁ, mn. G mrāfcȍf] – 1. sitan kukac opnokrilac iz porodice mrava, mrav, 2. ob. u mn. trnci • Špȁjza mi je pȕna mrāfcȍf, mȏram posȉpat sȍli. Po rūkȉ mi lȁziju mrāfcȉ.

m. [jd. G mravȉaka, mn. G mravȉakof] – mravinjak • F trnācȕ je sȅ pȕno mravȉakof z mrãfci.

prid. [ž. mrȃva] – koji se odnosi na mrava, na način mrava, mravlji • Pot štȋngami su mrȃva jãjca.

nesvrš. [prez. jd. 1. mrȁzim, mn. 3. mrȁziju/mrȁzidu, prid. rad. jd. m. mrȁzi] – prožimati, ispunjati čim gadnim, činiti nečistim, onečišćivati, prljati • Mȕhe hȍdiju po tanĩru z jȉlum i mrȁziju ga.

nesvrš. [prez. jd. 1. mcam, mn. 3. mcaju/mcadu, prid. rad. jd. m. mcȁ] – stenjati (o stoci) • Dȅ krȁvam jȉst, lȁčne su pak mcaju.

ž. [jd. G mȑcine, mn. G mȑcin/mȑcini(h)] – 1. tijelo uginule životinje; strvina, crkotina, 2. pren. pogr. bezvrijedan čovjek, sklon lošim postupcima, prevrtljiv, lijen, sebičan; mrcina • Tã mȑcina je sūsȅdu fkrȁla rȁce.

nesvrš. [prez. jd. 1. mrčĩm, mn. 3. mrčĩju/mrčĩdu; prid. rad. jd. m. mča] – cviliti (o sitnim sisavcima) • Pot koružãkum jȇži mrčĩju.

ž. [jd. G mrȅže, mn. G mrȇž/mrȅžih] – 1. naprava od različitih materijala ispletena na jednaka oka, 2. mrežasta torba za nošenje stvari; mreža • Na Sȕkli smo z mrȅžum lȍvili rȉbe.

svrš. [prez. jd. 1. mȑdnem, mn. 3. mȑdneju/mȑdnedu, imp. jd. 2. mȑdni, prid. rad. jd. m. mȑdni] – mrdnuti • Dȅ se mȑdni!

ž. [jd. G mȑge, mn. G mk/mȑgi(h)] – jaka, snažna osoba → mȑha • Ũn sȅ lȁhko mȍre zdȉgnit, vȉš kȁkva je mȑga ot čovȉka.

nesvrš. [prez. jd. 1. mrgodĩm se, mn. 3. mrgodĩju/mrgodĩdu se, imp. jd. 2. mrgodȉ, prid. rad. jd. m. mrgodȉ se] – izrazom lica pokazivati negodovanje, nezadovoljstvo ili zlovolju, negodovati, mrštiti se, mrgoditi se • Nȉš im se ne dopȁda, na sȅ se mrgodĩju.

nesvrš. [prez. jd. 1. mrgȕjem, mn. 3. mrgȕjeju/mrgȕjedu, prid. rad. jd. m. mrgovȁ] – stalno se na sve tužiti, stalno biti nezadovoljan; kukati, jadikovati, prigovarati • Nȉkak im nĩ prȁf, fȍrt sȁmo mrgȕjeju.

ž. [jd. G mȑhe, mn. G mȓh/mȑhi(h)] – jaka, snažna osoba → mȑga • Tã mȑha mȍre zdȉgnit dvȋ vrȉče cimȅnta najempũt.

ž. [jd. G mrȉne, mn. G mrĩn/mrȉni(h)] – 1. mrena (na mlijeku i sl.), 2. vrsta ribe, 3. mrena na oku • Na Sāvȉ sam prȉje mrȉnu od dvȋ kȉle.

nesvrš. [prez. jd. 1. mrĩstim se, mn. 3. mrĩstiju/mrĩstidu, prid. rad. jd. m. mrĩsti] – vrpoljiti se, premještati se • Kvȍčke se prȅveč mrĩstiju po jãjci, bȕju ih zdrȍbile.

nesvrš. [prez. jd. 1. mrãfčem, mn. 3. mrãfčeju/mrãfčedu, prid. rad. jd. m. mrāfkȁ] – glasati se mjaukanjem, mjaukati → māfkȁt • Mãčki cĩlu nȏč mrjãfčeju.

nesvrš. [prez. jd. 1. mrlẽzgam, mn. 3. mrlẽzgaju/mrlẽzgadu, prid. rad. jd. m. mrlẽzga] – nevoljko jesti, brljati • Nȃj mrlẽzgat, dȅ lȋpo jȋ!

m. [jd. G mrlīčȁ, mn. G mrlīčȍf] – mrtvo tijelo čovjeka, mrtav čovjek, mrtvac • Sȉ su mũčali kȁj da je f hȉži mrlĩč.

ž. [jd. G mrlĩčke duhẽ, mn. G mrlĩčkih dũh ] – neugodan miris koji se širi od mrtvoga tijela • Hȉža je bȋla pȕna mrlĩčke duhẽ.

nesvrš. [prez. jd. 1. mȑmljam, mn. 3. mȑmljaju/mȑmljadu, prid. rad. jd. m. mmljȁ] – 1. govoriti tiho, kao sebi, nerazumljivo, 2. izražavati nezadovoljstvo bez jasno izrečenih riječi govoriti u sebi; mrmljati • Fȕrt nȉkaj mȑmljadu, nȉš ih ne rȁzmem.

prid. [ž. mrtvȁ, s. mtvo] – 1. koji je prestao živjeti, u kojemu više nema bioloških procesa; uginuo (za životinju), umro (za čovjeka), uvenuo (o biljkama), 2. meton. u kome ili u čemu nema više aktivnosti, lišen živosti, 3. term. koji nije u funkciji, koji ne radi (o dijelovima instalacija, cijevima kroz koje ne protječe voda iz vodovodne mreže, električnim vodovima itd.); mrtav • Hȍdiš kȁj mtvo puhȁlo.

ž. [G Mrtvȉce] – toponim • Mrtvȉce su mȉsto h Drĩu zad Lisȉčine, pri Grigurīcȉ.

prid. [ž. mrzlȁ] – 1. koji ima nisku temperaturu, pobuđuje osjet studeni, hladnoće, 2. pren. koji se ne uzbuđuje, ostaje miran u neugodnim ili uzbuđujućim situacijama, ravnodušan; hladan • Odjempũt je pūhnȉ tak mȑzli vȉtar.