nesvrš. [prez. jd. 1. mljȁckam, mn. 3. mljȁckaju/mljȁckadu, prid. rad. jd. m. mljackȁu] – mljackati • Nãj tȁk mljackȁt dok jĩš, tȏ nĩ lȋpo.

s. [jd. G mnȍžea] – množenje (računalna radnja) → mnȍžit • Vȕčitel me je kȏmaj nȁfči mnȍžee.

nesvrš. [prez. jd. 1. mnȍžim (se), mn. 3. mnȍžiju/mnȍžidu (se), prid. rad. jd. m. mnȍži (se)] – 1. a. činiti brojnijim, obilnijim; povećavati, umnožavati, b. mat. izvoditi operaciju množenja, tražiti umnožak; multiplicirati, 2. postajati brojem veći, postajati brojniji; razmnožavati se, umnožavati se; množiti (se) → kotȉt (se) • Mȉši se h kozȏcu h korȕznici prȅveč mnȍžiju.

svrš. i nesvrš. [prez. jd. 1. mȍrem, mn. 3. mȍreju/mȍredu, prid. rad. jd. m. mȍga] – 1. imati, izraziti mogućnosti, 2. imati dopuštenje, 3. izražavati nesigurnost; moći • Ne mȍreju na vrȋme dõjt, zȁmudili su na cȕk.

ž. [jd. G mȏči, mn. G mȏči(h)] – 1. raspolaganje snagom, sposobnošću ili sredstvima potrebnim za obavljanje čega, mogućnost ovladavanja čime, 2. snaga čega, sposobnost punoga djelovanja, 3. vlast, mogućnost upravljanja, moć • Tã bȁba ȉma vȕ sebi nȉkakve mȏči, zacȏprala ih je kaj nȉš ne vȉdiju i ne čȕjeju.

ž. [jd. G mõčice, mn. G mõčic(ih)] – jelo, vino s nadrobljenim kruhom • Kurȗzni krȕh namãkam h vīnȍ i tȁk jĩm mõčicu. Decȁ su prȋ škȏle znȁli jȉst mõčicu, pȁk su h škȏli zȁspali.

nesvrš. [prez. jd. 1. mȍčim, mn. 3. mȍčiju/mȍčidu, imp. jd. 2. močȉ, prid. rad. jd. m. močȉ] – potapati u tekućini, močiti • Mȍčim si tdi okrȃjček krȕha h mlīkȕ.

m. [jd. G mȍdlina, mn. G mȍdlinof] – kalup za kolače • H mȍdline mȅčem tȋsto za medvȉe cȁpe.

m. [jd. G mohērȁ, mn. G mohērȍf] – 1. fina češljana vuna angorske koze, 2. tkanina od takve dlake pomiješane s pamukom, svilom i vunom • Oblĩkla sam svȉtar od mohērȁ.

zamj. [G mojȅga, ž. mojȁ/mȃ, G mojȅ] – riječ kojom onaj koji govori u izravnome obraćanju ističe da mu tko ili što pripada, moj • Mojȁ mȁma pečẽ fĩne dȋgane kolãče. Šīpȁk, šīpȁk, mȃ Rȏžica.

nesvrš. [prez. jd. 1. mȏjgam, mn. 3. mȏjgaju/mȏjgadu, imp. jd. 2. mȏjgaj, prid. rad. jd. m. mȏjga] – prigovarati, žaliti se • Fȕrt mȏjgaju kȁk nĩmaju pinȇs.

prid. [ž. mokrȁ] – koji je poliven, natopljen tekućinom, vlažan, mokar • Sȁf sam mȍkar, hlovĩla me godȉna na pũtu.

ž. [G Mokrȉc] – toponim • H Mokrȉce smo ȉšli prȉk Sāvȅ z brȍdum z Drĩa.

ž. [jd. G mokrīnȅ, mn. G mokrĩn] – vlažnost, vlaga → mȍkar • Ot tȉh mokrĩn ne mȍremo orȁt ni kopȁt, bu sȅ sprhnȉlo.

s. [G Mokrȍvičevoga] – toponim • Mokrȍvičevo je ledȉna h Šenkȏfcu prȉk Krȕšlinove mesnȉce, vuz glãvnu cȉstu prȁma Harmȉci.

pril. i prid. s. [m molečȉf, ž. molečȉva] – moleći, molećivo • Tȁk me molečȉvo gledĩju dȁ su mi se zasmȉlili.

s. [jd. G mȍlea] – moljenje → molȉt • Sȁku nedȉlju prȋ mȁše ȉmamo mȍlee.

nesvrš. [prez. jd. 1. mȍlim (se), mn. 3. mȍliju/mȍlidu (se), imp. jd. 2. molȉ (se), prid. rad. jd. m. molȉ (se)] – 1. obraćati se molitvom Bogu, 2. obraćati se molbom; moliti (se) • F klecȁlah klečĩju i mȍliju se Bȍgu.

ž. [jd. G molȉtve, mn. G molȉtvi(h)] – riječi kojima se čovjek obraća Bogu, molitva → molȉt • Mȍlim molȉtve za zdrȃvje.

m. [jd. G molitvenīkȁ, mn. G molitvenīkȍf] – knjižica s molitvama, molitvenik • Sȁkom ditȅtu je žȕpnik na fȇrmi dȁ molitvenĩk.

pril. – koji se moderno oblači • Navȋk je mȍndiš oblȉčen i štȍen se držĩ.

m. [jd. G monȍklina, mn. G monȍklinof] – optičko staklo za jedno oko, monokl • Gȍspon grȍf su na lȋvo ȍko mȁ vȉdli, a kat su si dȉli monȍklin, ȕnda su vȉdli čȉtat.

nesvrš. [prez. jd. 1. mõram, mn. 3. mõraju/mõradu, prid. rad. jd. m. mōrȁ/mõro] – 1. protiv svoje volje činiti što, biti dužan činiti što, 2. za pojačanje gl. u infinitivu, trebati; morati • Mõram se pȁščit, zakasnȉ bum dȉlat.

pril. – može biti (da), moguće je, nije isključeno, možda • Morbȉt bȕmo zgotȍvili okãpae korȕze.