prid. [ž. mlādȁ, komp. jd. m. mlȁjši, ž. mlȁjša] – 1. koji nije proživio mnogo vremena, koji je u prvoj dobi života, prema zreo i star (o ljudima i životinjama), mlad, 2. koji još nije dosegnuo pun razvitak, koji nije sasvim izrastao; nezreo, zelen (o biljkama), 3. koji je nedavno nastao ili postao, koji nema iskustva • Mõj mlȁjši brȁt se rȁt mũti z lȍptum. Mojȁ mlȁjša sestrȁ se rȁda mũti z bȅbum.

m. [jd. G mlatȉča, mn. G mlatȉčof] – alatka od dva štapa kojom se mlati žito, cijep → cȋp, cipȉč • Zȅ je mlatȉč i ž ȉm je fȇjst tũko, mȃm je ze opȁlo vȃn.

nesvrš. [prez. jd. 1. mlãtim, mn. 3. mlãtiju/mlãtidu, imp. jd. 2. mlātȉ, prid. rad. jd. m. mlātȉ] – 1. mlatiti, tući, 2. izdvajati zrnje od klasja; vršiti, 3. pogr. govoriti • Mlãtiš prãznu slȁmu! Požȅli smo šenȉcu, sȁt u bȕmo mlãtili.

ž. [jd. G mlatvẽ mn. G mlatvĩ] – radnja koja se obavlja da bi se odvojilo žito od klasa • Cĩlu nȏč smo na vȍzu zi šenȉcum stãli pri drẽšu na mlȁtvu. Zmlãčeno ze smo metȁli h vrȉče, a slȁmu bȑš z rogljȁm namĩtali na vȏs.

m. [jd. G mlažākȁ, mn. G mlažākȍf] – zrakoplov na mlazni pogon, mlažnjak • Ȍbar hȉže je preletȉ mlažãk.

s. [jd. G mlēkȁ] – 1. mlijeko, 2. bot. bijeli sok nekih biljaka, tekućina u plodu i sjemenu; mlijeko → mlīkȍ • Mȃceki rȁdi pĩjeju mlēkȍ.

m. [jd. G mlīčkȁ, mn. G mlīčkȍf] – vrsta korova, mliječ • Mlĩčak je sȅ vȕgorke zarãsa, bȕmo ga spūkȁli.

prid. [ž. mlĩčna] – 1. koji je od mlijeka, mliječni, 2. mlĩčno – prerađevine od mlijeka, 3. mlĩčni zȗbi – anatom. zubi koji rastu otprilike od šestog mjeseca do treće godine života djeteta → mlēkȍ, mlīkȍ • Žaačȉce su h jȗtro jȉle mlĩčni krȕh z dȋfkinum kãvum. Jempũt mȉsečno nesẽmo mlĩčno na plȁc. Ščȅra je ditȅtu zȉšo vȃn mlĩčni zȗp.

m. [jd. G mlikārȁ, mn. G mlikārȍf] – 1. onaj koji raznosi mlijeko, 2. onaj koji radi s mlijekom (proizvodi, prerađuje), koji se bavi mljekarstvom; mljekar • Mlikãr je h kȃnticah i flȁšah reznāšȁ mlīkȍ po grãdu, tȁk je bȋlo prȋ.

ž. [jd. G mlikarȉce, mn. G mlikarȋc] – mljekarica • Mlikarȉce su nȅgda v rȕksaku na plẽči h kȃntam nȅsle mlīkȍ h Zãgreb.

ž. [jd. G mlikãrnice, mn. G mlikãrnic] – prodavaonica mlijeka, mljekarna • Vȅč pũt se navnem h mlikãrnicu po sȉre i pȕtre.

s. [mn. G mlīkȁ] – mlijeko → mlēkȍ • Prȋ spãa si rȁda popĩjem šȁlicu mlīkȁ.

m. [jd. G mlȋnara, mn. G mlȋnarof] – onaj koji melje žitarice, onaj koji obavlja posao u mlinu, mlinar • Nosȉli smo šenȉcu h mȅlin, ȕnda u je mlȋnar zimlȉ h mȇlu.

m. [jd. G mlȉnarice, mn. G mlȉnaric] – 1. ona koji melje žitarice, ona koji obavlja posao u mlinu, 2. mlinarova žena; mlinarica • Mlȉnarica mi je zimlȉla žȃklec šenȉce.

prid. [ž. mlinãrska] – koji se odnosi na mlinara, mlinarski • Mlinãrski posȁ nĩ lãfki, trȋba zdīgȁt tẽške žȁkline mȇle.

m. pl. t. [G mlīncȍf] – tjestenina u listovima, pečena pa prelivena kipućom vodom, poslužuje se kao prilog uz neka mesna jela, mlinci • Pot pečẽnku dȅnem pofȕrene mlīncȅ, tȏ sȉ rȁdi jĩju.

ž. [G Mlīšȉh] – toponim • Ledȉne na slovẽnskoj strãni Sȕkle, kadȉ su se prȋ Harmȉčani kũpali.

nesvrš. [prez. jd. 1. mȅljem, mn. 3. mȅljeju/mȅljedu, prid. rad. jd. m. mlȉ] – 1. mljeti žito, 2. pren. nekontrolirano govoriti • H mȅlin pȅljamo šenȉcu mlȉt. Nãj tȕliko mlȉt, spamẽti se!

prid. [ž. mlȉtava] – koji nema čvrstine, čilosti, bodrosti, volje; mlohav, trom, opušten, slab, mlitav • Lȉšpaf je pri jȉlu, blȋt je, sȁf je mlȉtaf.

m. [jd. G mlȉtafca, mn. G mlȉtafcof] – pogr. onaj koji je mlitav, mlitavac → mlȉtaf • Kȁj se tȁk držĩš, kȁk da si mlȉtavac?

prid. [ž. mlizȋva] – kolostrum, prvo majčino mlijeko • Tȇlek kȁd se zlēžȅ nȃjprȋ pocȉca mlizȋvo mlīkȍ.

prid. [ž. mlȍhava] – koji je mekan, opušten i obuzet procesom mekšanja kao nepoželjnim svojstvom, mlohav → mlȉtaf • Drȏp mi je sȁf mlȍhaf, mȏram shȗjšat.

m. [jd. G mlȍhafca, mn. G mlȍhafcof] – pogr. onaj koji je mlohav, mlohavac → mlȍhaf • Dȅ se mȑdni, nãj bȉt mlȍhavac!

nesvrš. [prez. jd. 1. mlohȁvim, mn. 3. mlohȁviju/mlohȁvidu, prid. rad. jd. m. mlohȁvi] – postajati mlohav → mlȍhaf • Burȗndino pẽrje mlohȁvi od vručīnȅ.