m. [jd. G ȏfna, mn. G ofnȏf] – gnojna oteklina koja se pojavljuje u potkožnom tkivu, gnojni čir • Na nogĩ spot koščȉce, zȉbro mi se ȍfan.

m. [jd. G õfce, mn. G õfcih] – domaća životinja, daje vunu, mlijeko i meso; ovca • Prȋ tȗ nȉgdo nĩ imȁ ȏfce.

m. [jd. G ovčãra, mn. G ovčãrof] – 1. čuvar ovaca (osoba), 2. opći naziv za psa koji prati ili čuva ovce; ovčar • Ȏf pȅs je prãvi ofčãr.

prid. [ž. ofčãrska] – koji se odnosi na ovčara, na način ovčara, ovčarski • Tõ je ofčãrski kožȕh.

m. [jd. G ofirȁnta, mn. 3. ofirȁntof] – onaj koji se udvara, udvarač • Imãla sam dȍst sȉkakvih ofirȁntof.

nesvrš. [prez. jd. 1. ofȋram (se), mn. 3. ofȋraju/ofȋradu (se), prid. rad. jd. m. ofȋra (se)] – 1. lijepim riječima i ponašanjem nastojati steći naklonost (u odnosu muškarca i žene), 2. pren. pogr. ulagivati se, dodvoravati se; udvarati (se) • Pȕce se z dȅčki poskrivečkȋ ofȋraju, dok ih nȉgdo ne gledĩ.

(se) svrš. [prez. jd. 1. ȍfnam (se), mn. 3. ȍfnaju/ȍfnadu (se), prid. rad. jd. m. ȍfna (se), prid. trp. jd. m. ȍfnan, ž. ȍfnana] – otkopčati, otpetljati → odȏfat • Kȏmaj sam si lȃsi ȍfnala, kak su bȋli zavȕzlani.)

svrš. [prez. jd. 1. ofũcam se, mn. 3. ofũcaju/ofucãdu se, prid. rad. jd. m. ofũca se, prid. trp. jd. m. ofũcan, ž. ofũcana] – istrošiti (se), poderati (se) → ofucan • Stãri se pesȉ ofũcaju kat zgubĩju glȁku. Tã ti je ȁncuk sȁf ofũcan, nãj ga oblĩč.

 m. [jd. G ogȁ, mn. G ogȏf] – oganj, vatra → vȁtra • Kat je gorȉlo h Rȉgonci, ogȁ je bȉ vȅliki.

m. [jd. G ogȃrka, mn. G ogȃrkof] – komad, ostatak djelomično izgorjelog drva; ogorjeli komad, ugarak • Sȅ drĩvje je h špȍrotu zgorȉlo, ostȁ je sȁmo jȅn ogȃrak.

s. [jd. G ogȉšča, mn. G ogȉščof] – 1. a. mjesto u kući na kojem se loži otvorena vatra, b. meton. kuhinja, 2. pren. a. rodna kuća, dom, b. domovina, 3. mjesto na kojem se održava vatra; ognjište • Sȁki se rȁt vne na svojȅ ogȉšče.

nesvrš. [prez. jd. 1. oglãbam, mn. 3. oglãbaju/oglãbadu, prid. rad. jd. m. oglābȁ] – oglodati (kosti) • Kȁj tȕliko oglãbaš tũ bedrȕ, nĩma vȉše nȉti falȁčeka mȇsa na õj.

svrš. [prez. jd. 1. oglȍbam, mn. 3. oglȍbaju/oglȍbadu, prid. rad. jd. m. oglobȁ, prid. trp. jd. m. oglȍban, ž. oglȍbana] – jedenjem skinuti meso s kostiju, oglodati • Cūcȁk je oglobȁ sȅ kȍsti, tȁk je lȁčan. Oglȍbane kȍsti hȉti pesȕ.

svrš. [prez. jd. 1. oglȍdam, mn. 3. oglȍdaju/oglȍdadu, prid. rad. jd. m. oglodȁ] – 1. ogristi glodanjem, izglodati s vanjske strane, 2. istrošiti trljanjem jedne krute tvari o drugu, 3. pren. pojesti do kraja, uzeti sve komu; oglodati • Oglodȁli su me do koščĩčke, nĩsu mi nȉš ostȁvili.

svrš. [prez. jd. 1. oglȕhnem, mn. 3. oglȕheju/oglȕhnedu, prid. rad. jd. m. oglȕhni] – izgubiti osjetilo sluha, oglušiti • Muzikȁnti su tȁk igrȁli da smo skȍrum oglȕhnili.

svrš. [prez. jd. 1. ogradĩm, mn. 3. ogradĩju/ogradĩdu, prid. rad. jd. m. ȍgradi, prid. trp. jd. m. ograjȅn, ž. ograjȅna] – podići ogradu, zaštititi ogradom, ograditi • Ȍgradi si je dvorȉšče zi želȉznum ȍgradum. Vȑt nam je ograjȅn, kaj nam kȍkoši nȅ buju pojȉle šalȃtu.

s. [G Ogrãja] – toponim • Ledȉne h Klūčȕ ot pȏlskoga pūtȁ prama Drobnolȉsu, sȅ do pȑvih hȋš h Drĩu.

m. [jd. G ograjẽnca, mn. G ograjẽncof] – ograđen prostor, tor • Mȅčemo stūpȅ i drȏt, dȉlamo ograjẽnac za rȁce.

nesvrš. [prez. jd. 1. ograjẽvam (se), mn. 3. ograjẽvaju/ograjẽvadu (se), prid. rad. jd. m. ograjȇva (se)] – 1. podizati ogradu, ograđivati (se), 2. izdvojiti se od čijeg mišljenja • Ograjẽvamo se da nam luckȃ žȋvat ne dõjde h dvorȉšče. Ograjẽvam se ot sȉh ȉhovih tračȏf.

m. [jd. G ogrȋska, mn. G ogrȋskof] – ostatak pojedenog (npr. jabuke) • Pojĩdu jȁbuke, a ogrȋske sȁmo rashȉčeju.

m. [jd. G ogrãča, mn. G ogrãčof] – plug koji zagrće zemlju • Krȁve vlĩčeju ogrãč kaj dȉlaju rȇde za sadȉt krumpĩr.

nesvrš. [prez. jd. 1. ogrẽvam, mn. 3. ogrẽvaju/ogrẽvadu, prid. rad. jd. m. ogrẽva] – nabacivati zemlju oko biljke, ogrtati (biljke), nagrtati • Težākȉ ogrẽvaju kurȕzu.

svrš. [prez. jd. 1. ogniju/ognedu, imp. jd. 2. ognȉ, prid. rad. jd. ognȉ, prid. trp. jd. m. ogen, ž. ogena] – nabaciti zemlju oko čega (o biljci), nagrnuti • Dvȃ rȇdi korȕze su ogeni.

svrš. [prez. jd. 1. ohlãdim, mn. 3. ohlãdiju/ohlãdidu, prid. rad. jd. m. ohlãdi, prid. trp. jd. m. ohlajȅn, ž. ohlajȅna] – sniziti temperaturu, ohladiti • Zdĩgani kolãč se ohlãdi, mȍreš ga narȉzat. Vīnȍ je prȁf ohlajȅno.