ohliȃvat se

nesvrš. [prez. jd. 1. ohliãvam se, mn. 3. ohliãvaju/ohliãvadu se, prid. rad. jd. m. ohliãva se] – nepotrebno gubiti vrijeme • Ohliãvaju se, mȉsto da se prĩmiju dȉla.

ohdȁt

svrš. [prez. jd. ohdam, mn. 3. ohdaju/ohdadu, prid. rad. ohdȁ] – oštetiti, ogrepsti • Nãjte bežȁt po šȕdru mȍrete se ohdȁt.

ohrukȃvat se

nesvrš. [prez. jd. 1. ohrukãvam se, mn. 3. ohrukavãju/ohrukavãdu se, prid. rad. jd. m. ohrukȃva se] – otresati se, grubo se nekome obraćati, iskaljivati ookãšat • Lȋpo im povĩdam, a unȉ se nã me gȓdo ohrukãvaju.

ohrȕknit

svrš. [prez. jd. 1. ohrȕknem, mn. 3. ohrȕkneju/ohrȕknedu, prid. rad. jd. m. ohrȕkni, prid. trp. jd. m. ohrȕk()en, ž. ohrȕk()ena] – drznuti se, otresti se na koga ili što → ohrukȃvat se, okãšat, okosnȉt seNȃj bȉt tȁk ohrȕken.

ȏj

uzv. – Dođi, hodi! • Ȏj sȉm!

ȍka z bȍka (ȍkum z bȍkum)

– ispunjavati nečije želje na bilo koji način • Da si mȃm dȍšo sȉm, mȁkar ȍka z bȍka! Z ȍkum z bȍkum da si mi mȃm vnȉ pȉneze.

okãpae

s. [G okãpaa] – 1. kopanje oko biljaka, okopavanje, 2. imati puno posla ili neprilika oko čega, okapanje • Dȍk smo stȉrali pravȉcu, imȁli smo dȍst okãpaa.

okãpat

nesvrš. [prez. jd. 1. okãpam, mn. 3. okãpaju/okãpadu, prid. rad. jd. m. okãpa] – okopavati (npr. kukuruz) → okãpaePȁščim se okãpat korẽe da ga nȅ bu drȁč zarãso.

okãšat se

nesvrš. [prez. jd. 1. okãšam se, mn. 3. okãšaju/okãšadu se, prid. rad. jd. m. okãša se] – grubo se obraćati, obrecati se → ohrukȃvat se, okosnȉtŨn se nȁvik tȁk gȓdo okãša.

ȍkeco

s. umanj. [jd. G ȍkeca, mn. G ȍkecof] – 1. malo oko, okce, 2. očica → ȍkoZgubȉla sam ȍkeco z rȋnčice.

okĩdat se

nesvrš. [prez. jd. 1. okĩdam se, mn. 3. okĩdaju/okĩdadu se, prid. rad. jd. m. okĩda se] – neljubazno, grubo se ponašati • Tĩ se nã me nȅ buš okĩda, te mȃm hȅznem.

oknȍ

s. [jd. G oknȁ, G oknȏf] – prozorsko krilo, okno • Nȅgda su hȉžice imãle mãlo oknȍ, tȁk da je nȕtri bȋlo tȍplo.

ȍko

s. [jd. G ȍka, mn. G očĩ(h)/ ȏk] – 1. anat. organ osjetila vida čovjeka i životinja, 2. otvor na mreži, 3. dragi kamen na nakitu (ob. na naušnici ili prstenu); oko • Lĩpo zelẽno ȍko je na mojȅmu pȑstanu. Slȋp je pri zdrȁvim očmĩ.

ȍko

prij. – izriče 1. a. obuhvaćanje s vanjske površine sa svih strana, b. kružni pravac kretanja, 2. uzrok, razlog, zbog, povodom, u povodu, s(a), 3. u vezi s(a), u odnosu na; oko → okȏliSidĩmo ȍko stolȁ i spomȉnamo se.

ȍko

pril. – uz brojeve približno 1. uzrast, vrijeme zbivanja i sl., 2. broj mjera, količina • Do lozẽ ȉma ȍko dvȋsto mȅtri.

okȏli (okȏlo)

prij. – oko (pojač.), okolo → ȍkoBežĩju okȏli hȉže.

okȏli (okȏlo)

pril. – 1. po okolini, među svijetom, unaokolo, 2. zaobilaznim putem, zaobilazno • Po cĩle dȃne se okȏlo potȉpleju, a hvȇčer dõjdeju domȏm jȋst.

okomãrit se

nesvrš. [prez. jd. 1. okomãrim se, mn. 3. okomãriju/okomãridu se, prid. rad. jd. m. okomãri se] – povratiti snagu, ozdraviti • Dȉda je pȉ vrãštvo za svȍj betȅk i sȁt se je okomãri.

okopȁt

svrš. [prez. jd. 1. okȍpam, mn. 3. okȍpaju/okȍpadu, prid. rad. jd. m. okopȁ, prid. trp. jd. m. okȍpan, ž. okȍpana] – okopati → kopȁt, okãpatSnȍčka sam okopȁla rȏže kaj buju bȍl cvȁle. Korȕza je sȁ okȍpana.

okosnȉt se

svrš. [prez. jd. 1. okȍsnem se, mn. 3. okȍsneju/okȍsnedu se, prid. rad. jd. m. okosnȉ se] – grubo odgovoriti → ohrukȃvat se, ohrȕknit, okãšatZãkaj se mȏraš tȁk grȗbo okosnȉt nã me?

okrȃjak

m. [jd. G okrȃjka, mn. G okrȃjkof] – odrezan kraj kruha • Nȁjrajši jĩm okrȃjak bĩloga krȕha.

okrȅtan

prid. [ž. okrȅtna] – spretan, vješt • H sȁkomu poslȕ tẽroga dȉla je okrȅtan.

õkripa

ž. [jd. G õkripe, mn. G õkrip(ih)] – ono što vraća snagu, ono što krijepi; potkrepa, okrepa • Za õkripu si spĩjem kȕpicu vīnȁ.

okrīpȉt se

svrš. [prez. jd. 1. okrĩpim se, mn. 3. okrĩpiju/okrĩpidu se, prid. rad. jd. m. okrīpȉ se] – okrijepiti se, povratiti snagu → krīpȉtKad se okrĩpiju s fĩnim jȉlom, bȑš dõjdeju sȅbi.