ž. [jd. G pijȃnke, mn. G pijȃnki(h)] – pijana žena, alkoholičarka • Pijȃnka, pȃk se napĩla!

m. [jd. G pȉka, mn. G pȉkof] – 1. boja igraćih karata, 2. (neskl. u frazi) zẽt na pȉk – imati nešto protiv nekoga • Zẽli su ga na pȉk i fȍrt ga zadrẽzaju.

nesvrš. [prez. jd. 1. pȉkam, mn. 3. pȉkaju/pȉkadu, prid. rad. jd. m. pȉka] – 1. bosti 2. pren. izazivati, zadirkivati → napȉkat, pȉknit, spȉkat • H škȏli ga decȁ fȕrt pȉkaju pak ih je vudrȉ.

m. [jd. G pȋkeca, mn. G pȋkecof] – gljivična bolest lišća, peronospora • Orȉhovo pẽrje cagĩva, pȕno je pȋkecof.

prid. [ž. pikẽča] – koji ima bodljike, bodljikav • Na plȏt bum dȉ pikẽči drȏt kaj mi pesȉ nȅ buju skākȁli prȉk.

nesvrš. [prez. jd. 1. pikȋram, mn. 3. pikȋraju/pikȋradu, prid. rad. jd. m. pikȋra] – 1. obrušavati se vertikalno na cilj, 2. imati namjere prema nekoj osobi ili stvari • Dȕglje vrȋme pikȋraju na tã grȕnt.

ž. [jd. G pȉke, mn. G pȉki] – mala okrugla pjega ili mrlja; točkica • Na rũpcu su bĩle pȉkje.

ž. umanj. [jd. G pȉkice, mn. G pȉkic(ih)] – pjegica • Pȕcica ȉma čȕdaj pȉkic po lȉčeku.

svrš. [prez. jd. 1. pȉknem (se), mn. 3. pȉkneju/pȉknedu (se), prid. rad. jd. m. pȉkni (se)] – ubosti (se) • Pȉkni se na midẽnku, sȁd mu ȉde kȓf.

ž. [jd. G pȉkse, mn. G pȉksi(h)] – limena posuda s poklopcem • H špȃjzi su pȉkse s cȕkorum i mȇljum.

ž. [jd. G pȉkule, mn. G pȉkul(ih)] – 1. staklena ili od pečene gline obojena kuglica za dječju igru; špekula, franja, kliker, 2. loše vino • Na drožđĩ su naprȁvili vȏžu pȉkule.

ž. [jd. G pȉkuše, mn. G pȉkuš] – 1. životinja s točkastim mrljama na dlaci, 2. pogrd. osoba s madežom ili pjegicama • Zmĩrjaju u da je pȉkuša, po lĩcu ȉma pȉkice.

m. [jd. G pȉkzȉbnera, mn. G pȉkzȉbnerof] – 1. najslabija igraća karta, pikova sedmica, 2. pren. beznačajna osoba • Ũn je pȉkzȉbner, nȉš tã ne mȍre.

ž. [jd. G pīlȅ, mn. G pīlȉh] – oruđe koje ima nazubljenu metalnu oštricu, a služi za rezanje stabala, drva i drugih materijala; pila → žȃga • Pĩlu trȋba šrȇnkat, tȁk da bȍl rȉže.

ž. [jd. G pilȁne, mn. G pilȁnih] – postrojenje ili tvornica gdje se trupci strojno pile; pilana • H Kljūčȕ je vȅč čȕdaj lȋt pilȁna.

m. [jd. G pilārȁ, mn. G pilārȍf] – čovjek koji se bavi piljenjem drva; pilar • Dȍša je pilãr z bȁnzekum, bumo pĩlili drvȁ.

m. [jd. G piličārȁ, mn. G piličārȍf] – čovjek koji se bavi uzgojem i prodajom pilića • K piličārȕ hȍdimo kūpȉt mãle pȋceke kaj ih bȕmo shrānȉli.

nesvrš. [prez. jd. 1. pĩlim, mn. 3. pĩliju/pĩlidu, prid. rad. jd. m. pīlȉ] – 1. rezati pilom, 2. pren. dosađivati komu istim razgovorima, molbama ili zahtjevima, umarati koga svojom upornošću; piliti • Po lȉti pĩlimo drĩvje kȁj se cĩlu zȋmu ž ĩmi grȉjemo.

ž. [jd. G pĩlke, mn. G pĩlki] – čep za bačvu • Pĩlku fȇjst zatdi da vīnȍ ne scurĩ z vȏže.

ž. [jd. G pĩlovine, mn. G pĩlovin] – sitni otpadci od drveta i metala nastali piljenjem ili turpijanjem; piljevina → hoblovȉna • Pĩlovinu kaj mi je ostȁla kat smo spĩlili drĩvje bum dȉla pot pȋceke kaj im bu toplȉje.

m. [jd. G piljākȁ, mn. G piljākȍf] – ručna pila za dvije osobe • Vlĩčemo piljãk kaj žȃgamo orȉhovu kȉtu.

ž. [jd. G pȉne, mn. G pȋn, pȉnih] – nakupina mjehurića na površini tekućine; pjena • Kȁt je mlīkȍ prȁf podȍjeno, ȕnda je dĩža pȕna pȉne.

m. pl. t. [G pinȇs/pȉnes/pȉnezof] – kovanice i novčanice kojima se što plaća; novac • Nĩmam pȉnezof za nõve škõre.

ž. [jd. G pinȉce, mn. G pinȋc] – podrum → penȉca, penȉca • F pinȉci su vȏže z vīnȕm.