nesvrš. [prez. jd. 1. pȉnim se, mn. 3. pȉniju/pȉnidu se; prid. rad. jd. m. pȉni se] – 1. pjeniti se, 2. ljutiti se • Čȉ mu kȁj nĩ prȁf, mȃm se pȍčme pȉnit.

ž. [jd. G pinkãle, mn. G pinkãli(h)] – kemijska olovka; penkala • F tokȕ su pinkãle skȕp z ȍlofkam.

m. [jd. G pȉnkleca, mn. G pȉnklecof] – zamotuljak, zavežljaj • Na plẽča si dȅnem pȉnklec z jȉlum i špancȋram se po brĩgu.

ž. [jd. G pȋnte, mn. G pȋnti] – 1. crta na zidu, 2. vrsta konjskih žvala • Povlĩko sam š čnum fȃrbum pȋntu na zĩdu.

m. [jd. G pȉntara, mn. G pȉntarof] – onaj koji izrađuje bačve i druge drvene posude; bačvar • Pȉntar dȉla vȏže, cĩake, badȅ i škafȅ.

m. [G Pȉntaričevoga brȋga] – toponim • Pȉntaričev brȋk je h Šenkȏfcu dȉ živĩju famȉlija Pȉntariči.

m. [jd. G pintarȉje, mn. G pintarȉjih] – bačvarska radionica • Jȅngova pintarȉja je nazvānȁ i nȃjvȅkša je f cĩlom mȉstu.

ž. [jd. G pȉpe, mn. G pȋp, pȉpih] – naprava za otvaranje i zatvaranje protoka vode, plina ili para; slavina • S pȉpe pũščam vrũču vȍdu.

m. [jd. G pīpcȁ, mn. G pīpcȍf] – naprava koja zatvara ili oslobađa prolaz plina ili tekućine; ventil • S pīpcȁ na matõru curĩ vũlje.

nesvrš. [prez. jd. 1. pȉpam se/pȉpljem, mn. 3. pȉpaju/pȉpljeju/pȉpadu/pȉpljedu, imp. jd. 2. pȉpaj, prid. rad. jd. m. pȉpa se] – dodirivati prstima; pipati → spȉpat • Pȉpljem se po tȋlu da nĩmam mȍrti klopȁ.

ž. umanj. [jd. G pȉpice, mn. G pȉpic(ih)] –mala slavina • Zaprȉ pȉpicu na vȏži kȁj nam nȅ bu vĩno scūrȉlo.

svrš. [prez. jd. 1. pȉpnem, mn. 3. pȉpneju/pȉpnedu, prid. rad. jd. m. pȉpni] – dodirnuti prstima; pipnuti • Kȏmaj sam ga pȉpni, vȅč se bečĩ.

nesvrš. [prez. jd. 1. pirlĩtam se, mn. 3. pirlitãju/pirlĩtadu se, imp. jd. 2. pirlītȁj, prid. rad. jd. m. pirlītȁ se] – pren. pretjerano ukrašavati; kinđuriti → kinđūrȉt • Pirlĩtaju se tȁk da smȋšno zglẽdaju.

m. [jd. G pȋska, mn. G pȋskof] – učinak rada govornih organa; glas • Ostȁ sam bes pȋska, ne mȍrem govȍrit.

m. [jd. G pīskȁ, mn. G pīskȍf] – 1. sitna, sipka zrnca tvrdih minerala, uglavnom stijena, 2. građevinski materijal koji se dobiva drobljenjem stijena; pijesak • Dopeljȁli smo pīskȁ za žbȕkae.

ž. [jd. G pĩsaljke, mn. G pĩsaljki] – štapić od škriljevca kojim se nekada pisalo na pločici • Nȅgda su đãki imȁli pĩsaljke, ž ȉmi su se na plȍčicah vȕčili pīsȁt, a tȅkar pȍkle je bȋlo tẽkih i ȍlofkih.

prid. [ž. pĩsana] – 1. šaren, 2. u izrazu „imati dosta vremena“ • Ȉmaš pĩsanoga cȁjta pak dõjdi k nȁm.

ž. [jd. G pĩsanice, mn. G pĩsanic] – šareno uskršnje jaje; pisanica • Nȅgda smo jãjca za Vuzȁm kȕhali z lupȉnum od lȕka, mȁzali ih zi špȅkum i tȁk dȉlali pĩsanice.

ž. [jd. G pisanīnȅ, mn. G pisanĩn] – platno ukrašeno vezom ili tkanjem • Za ȁštafirunk je pȕca dopeljȁla vuz mȅblin i lĩpih pisanĩn.

nesvrš. [prez. jd. 1. pĩšem, mn. 3. pĩšeju/pĩšedu, imp. jd. 2. pīšȉ, prid. rad. pīsȁ] – 1. a. bilježiti na papiru ili čemu drugom slova, brojke ili druge znakove, b. sastavljati i pismom bilježiti književno, znanstveno i sl. djelo, 2. obraćati se komu pismom; pisati → dopīsȁt, napīsȁt, spīsȁt, zapīsȁt • Pīsȁ sam mu pĩsmo cĩlo jȕtro.

ž. [jd. G pȋske, mn. G pȋski] – dugački instrument od drva; sviralo; frula → pīščȁla • Na proščẽu smo dȅčecu kūpȉli lĩpu šãru pȋsku.

prid. [ž. piskovȉta] – koji sadržava pjesak, koji je od pjeska; pjeskovit • Vus Sãvu je zemljȁ piskovȉta.

ž. [jd. G piskȕtice, mn. G piskȕtic] – rani proljetni žuti cvijet; jaglac → trubȇntica • V gmju su precvãle piskȕtice.

prid. [ž. piskutl(j)ȉva] – koji piskuta, pišti, koji ispušta vrlo tanke, visoke glasove, zvukove, koji cvili; piskutav • Fȇjst je popīvȁ, zgȕbi je glȃs, pak je piskutlȉf.