m. [G Plackih] – toponim • Grȕnt na Svẽtomu Krīžȕ tẽri je dȍbi ȉme po famȉliji tẽroj je tȁk bȉ prĩšvarak, kaj su žĩvili pȍlek cirkvȅnoga plȁca.

ž. [jd. G placovȉne, mn. G placovȋn] – pristojba za mjesto na tržnici; mjestarina, mjestovina • Kȁt ȉdem na plȁc, mȏram platȉt placovȉnu.

ž. [jd. G plãče, mn. G plãčih] – 1. stalna naknada za rad ili službu, 2. naknada, nagrada za izvršen posao; plaća • Dȉla je h fabrȉki, imȁ je dobrȕ plãču.

nesvrš. [prez. jd. 1. plãčam, mn. 3. plãčaju/plãčadu, imp. jd. 2. plāčȁj, prid. rad. jd. m. plāčȁ] – 1. davati naknadu za neki posao, davati plaću, 2. davati novac za neku robu ili uslugu; plaćati • Pri ẽm fȇjst dȉlaju, al ih ũn i dobrȍ plãča.

ž. [jd. G plačljȋfca, mn. G plačljȋfcof] – onaj koji često i za svaku sitnicu plače; plačljivac • Fȕrt se cmȍli, plačljȋvac jȅn!

 m. [jd. G plādȁ, mn. G plādȍf] – stolno posuđe okrugla ili ovalna oblika, s povišenim rubom, s kojega se što poslužuje; poslužavnik, pladanj • Kȅlnerica je na stȏ donȅsla plādȁ pȗn kȕpic.

m. [jd. G plafȏna, mn. G plafȏnof] – konstrukcija, ob. vodoravna koja natkriva zatvoreni prostor; strop • Dȅ mi lõjtru kaj si bum pobīlȉ plafȏn.

ž. [jd. G plȁfte, mn. G plȁfti] – komad platna kojim se pokriva krevet; plahta • Plȁfta je dĩšala po jȁbukam.

nesvrš. [prez. jd. 1. plãham, mn. 3. plãhaju/plãhadu, prid. rad. jd. m. plāhȁ] – ispirati • Nesẽm rubjȇ plāhȁt na potȍk.

nesvrš. [prez. jd. 1. plahĩvam, mn. 3. plahĩvaju/plahĩvadu, prid. rad. jd. m. plahīvȁ] – smanjivati, nestajati • Mehūrȉ po nogȁh plahĩvaju i sȅ su mȁši.

svrš. [prez. jd. 1. plãhnem, mn. 3. plãhneju/plãhnedu, imp. jd. plāhnȉ, prid. rad. jd. m. plāhnȉ] – 1. isprati, 2. pren. udariti, lupiti • Tȁk te bum plāhnȉ, da ti bu sȅga dȍst!

ž. umanj. [jd. G plȃhtice, mn. G plȃhtic] – 1. mala plahta, plahtica, 2. bõža plȃhtica – biljka kaloperka • Pẽrje ot bõže plȃhtice lȋpo dišĩ.

ž. [jd. G plahutȁče, mn. G plahutȃč] – osoba koja skita; skitnica • Unã je nȃjvȅkša plahutȁča f cĩlumu selȕ.

nesvrš. [prez. jd. 1. plahȕčem/plahȕtam, mn. 3. plahȕčeju/plahȕtaju/plahȕčedu/plahȕtadu, imp. jd. 2. plahȕči, prid. rad. jd. m. plahutȁ] – 1. ići glavom bez obzira, 2. lutati; tumarati • Rȁdi plahȕčeju po selȕ i fȍrt ȉmaju cȁjta.

ž. [jd. G plȃjbe, mn. G plȃjbi(h)] – visak (u graditeljstvu) • S plȃjbum zidãri mȉriju če su zȋdi rãvni.

ž. [jd. G plȃke, mn. G plȃki] – 1. daska piljena od debla bez kraćenja na građevinske mjere, 2. cjepanica • Pȕna je sũša plȃki.

nesvrš. [prez. jd. 1. plȁčem se, mn. 3. plȁčeju/plȁčedu se, imp. jd. 2. plȁči se, prid. rad. jd. m. plȁka se] – 1. sùziti uslijed fizičkog bola ili fizičke neugode, 2. sùziti uslijed jakog duševnog uzbuđenja; plakati • Nãj se plȁkat, bum ti kũpila cȕkora.

nesvrš. [prez. jd. 1. plakũzam, mn. 3. plakũzaju/plakũzadu, imp. jd. 2. plakūzȁj, prid. rad. jd. m. plakūzȁ] – 1. ići od jednog mjesta do drugog bez stalnog posla i boravišta, 2. provoditi vrijeme u lutanju iz užitka; lunjati, skitati • Lȋpo im je plakūzȁt, lȉpše nek dȉlat.

nesvrš. [prez. jd. 1. plakȕznem, mn. 3. plakȕzneju/plakȕznedu, imp. jd. 2. plakȕzni, prid. rad. jd. m. plakȕzni] – 1. ići od jednog mjesta do drugog bez stalnog posla i boravišta, 2. provoditi vrijeme u lutanju iz užitka; lunjati, bazati, skitati • Ũn mȍre po cĩle dȃne plakȕznit po selȕ.

nesvrš. [prez. jd. 1. plȁndujem, mn. 3. plȁndujeju/plȁndujedu, prid. rad. jd. m. plȁndova] – 1. odmarati se, počivati u hladu oko podne (o stoci), 2. pren. besposličariti, dangubiti, izležavati se, plandovati • Dȅnes nȉš ne dȉlam, sȁmo plȁndujem.

nesvrš. [prez. jd. 1. plȃndram, mn. 3. plȃndraju/plȃndradu, imp. jd. 2. plȃndraj, prid. rad. jd. m. plȃndra] – hodati bez cilja, lunjati • Kȁj fȕrt plȃndraš sȉm pak tȁm, dȅ se primīrȉ.

nesvrš. [prez. jd. 1. planinãrim, mn. 3. planinãriju/planinãridu, prid. rad. jd. m. planinãri] – 1. penjati se po planinama, 2. pren. hodati bez cilja, lunjati • Kȁj tũda planinãriš? Hȍdi dȉlat!

m. [G Planȋnčevoga brȋga] – toponim • Planȋnčef brȋk je brȋk na Svẽtomu Krīžȕ tẽri je dȍbi ȉme po famȉliji Planȋnc tẽra tȗ ȉma tȑsje i trnācȅ.

ž. pl. t. [G plȃntih] – donji dio ljudske noge koji naliježe na podlogu, stopala • Prȅveč je hodȉla pak u bolĩju plȃnte.