m. [jd. G plȅhmužikāšȁ, mn. G plȅhmužikāšȍf] – svirač limene glazbe • Ũn je plȅhmužikãš, čȕdaj lȋt ȉgra bȗba.

prid. [ž. plehnȃta] – koji je od lima; limen • Plehnȃt lȍnček je obȉšen na zdȋaku.

m. [jd. G plemȅna, mn. G plemȅnof] – životinja koja se ostavlja za reprodukciju • Õf šãri kokotȋčak bu ostȁ za plemȅn.

m. [jd. G plemenitāšȁ, mn. G plemenitāšȍf] – seljak koji je stečenim privilegijama oslobođen kmetske zavisnosti od feudalnoga gospodara • H Ladūčȕ pri dvõru su žĩvili plemenitāšȉ.

ž. [jd. G plemẽnke, mn. G plemẽnki(h)] – sorta grožđa • H tȑsju sam pȍsadi pedesẽt trsȏf plemẽnke.

prid. [ž. plemẽnska] – koji je predviđen za reprodukciju; rasplodni • Tõ je plemẽnska prasȉca, zlẽgla je čȕdaj pȃjcekof.

ž. [jd. G plẽmke, mn. G plẽmki(h)] – grančica koja se ucjepljuje na drugu biljku kao podlogu; cijepnica, kalem, pelcer, cijep → pȅlcar • Nakalȅmi sam plẽmku na mlãdu čirȉšju.

ž. [jd. G plenȉdbe, mn. G plenȉdbi] – prisvajanje, oduzimanje imovine; zapljena, ovrha, pljenidba • Finȁnc hȍdi po selȕ i dȉla plenȉdbu.

nesvrš. [prez. jd. 1. plenĩm, mn. 3. plenĩju/plenĩdu, imp. jd. 2. plēnȉ, prid. rad. jd. m. plȅni] – vršiti pljenidbu; plijeniti • Nĩsu namȉrili štȋbru, pak im blȃgo plenĩju.

m. [jd. G plȅska, mn. G plȅskof] – pljesak • Prȁf ljudȋm povĩda i zã to dobĩ plȅsak.

nesvrš. [prez. jd. 1. plȅskam/plȅščem, mn. 3. plȅskaju/plȅščeju/plȅskadu/plȅščedu, imp. jd. 2. plȅšči, prid. rad. jd. m. plȅska] – pljeskati • Sȉ mu plȅščeju kȁk lȋpo deklamȋra.

nesvrš. [prez. jd. 1. pletẽm, mn. 3. pletẽju/pletẽdu, prid. rad. jd. m. plȅ] – 1. na poseban način povezivati niti ili pruće i izrađivati kakav odjevni ili uporabni predmet, 2. miješati se u tuđe poslove → naplȅst, oplȅst, resplȅst, splȅst • Nĩ se vrĩdno mȅt ih plȅst, bȕju se tȁki zmirȉli.

m. [jd. G plȇta, mn. G plȇtof] – velika vunena marama → štrȉkanac • Zẽbe ju, pak si je po plẽči dȉla plȇt.

ž. [jd. G pletẽnke, mn. G pletẽnkih] – opletena boca s ručkom za nošenje → demižȏn • Dopelȁ sam trȋ pletẽnke bĩloga vīnȁ.

m. [jd. G pletȅra, mn. G pletȅrof] – 1. ograda izrađena od šiblja, 2. građa od šiblja za kuće • Hȉže su se dȉlale s pletȅra tẽri se mȁza s klȃkum.

nesvrš. [prez. jd. 1. plẽzam, mn. 3. plẽzaju/plẽzadu, prid. rad. jd. m. plēzȁ] – podizati se, uzlaziti, pružati se uvis, penjati se • Plẽzali smo se na želȋzni mȏst i skākȁli h Sȕklu.

ž. [jd. G plĩsne, mn. G plĩsnih] – vrlo sitne gljivice koje se u obliku tankog, mekog sloja skupljaju na čemu vlažnom; plijesan • Plĩsan se zavlĩkla f krȕh, nãjte ga jȉst.

nesvrš. [prez. jd. 1. plisȋram, mn. 3. plisȋraju/plisȋradu, imp. jd. 2. plisȋraj, prid. rad. jd. m. plisȋra, prid. trp. jd. m. plisȋran, ž. plisȋrana] – raditi nabore na tkanini • Nesẽm f šnajdarȁj plisȋrat kȋklju. Dobĩla sam bljũzu s plisȋranim rukãvim.

prid. [ž. plȉsniva] – koji je zahvaćen plijesni, koji je pun plijesni; pljesnjiv • Kurȕza je ot fȁjta sȁ plȉsniva.

nesvrš. [prez. jd. 1. plisnȉvim, mn. 3. plisnȉviju/plisnȉvidu, prid. rad. jd. m. plisnȉvi] – postati pljesniv • Sȉr je prȅdugo stȁ h špȁjzi, pȁk je pȍče plisnȉvit.

nesvrš. [prez. jd. 1. plĩjem, mn. 3. plĩjeju/plĩjedu, prid. rad. jd. m. plȉ] – odstranjivati korov; plijeviti • Plĩjem drȁč po vȕgorki i šalȃti.

prid. [ž. plītkȁ] – koji je male dubine; plitak • Sȕkla je po lȉti fȇjst plītkȁ, mȍreš u pregȁzit.

ž. [jd. G plȉve, mn. G plȋf/plȉvi] – ljuščice žitnog zrnja koje pri vršidbi otpadaju; pljeva • Plȉva se mȅče f klȃk kaj se mȁžeju nãkla.

ž. umanj. [jd. G plȍčice, mn. G plȍčic] – mala ploča po kojoj su nekada učenici pisali, učenička pločica • Prȋ su đãki pĩsali z kamȅnčekum na plȍčici, nĩ bȋlo tẽkih ni ȍlofkih.