svrš. [prez. jd. 1. pobrȉšem, mn. 3. pobrȉšeju/pobrȉšedu, imp. jd. 2. pobrȉši, prid. rad. jd. m. pobrȉsa, prid. trp. jd. pobrȉsan, ž. pobrȉsana] – 1. ukloniti trag čega s neke površine, 2. osušiti ručnikom ili krpom, 3. izbaciti što iz čega, 4. uništiti, ukloniti; pobrisati • Pobrȉši tõ kaj si rȅzlija! Stȏ je posprȃvlen i pobrȉsan, mȍreš dȉt nõvi stõak.

svrš. [prez. jd. 1. pocȉcam, mn. 3. pocȉcaju/pocȉcadu, imp. jd. 2. pocȉcaj, prid. rad. jd. m. pocȉca, prid. trp. jd. m. pocȉcan, ž. pocȉcana] – 1. sisanjem sve uvući; posisati, 2. pren. iskoristiti koga → cȉcat • Kat im sȅ pȉneze pocȉcaju, ȕnda ih ne gledĩju.

m. [jd. G pocīkȁ, mn. G pocīkȍf] – debelo drvo koje se stavljalo u temelj kuće • H fundamȅnt hȉže su metȁli pocīkȅ, a na ĩh dȁske.

svrš. [prez. jd. 1. pocinĩm, mn. 3. pocinĩju/pocinĩdu, prid. rad. jd. m. pocinȉ, prid. trp. jd. m. pocĩen, ž. pocĩena] – ocijeniti niže nego što zaslužuje ili nego što vrijedi; podcijeniti • Ždrȋbe je vrīdnȍ, nȅ bum ga dȁ pocinȉt.

svrš. [prez. jd. 1. pocĩpam, mn. 3. pocĩpaju/pocĩpadu, imp. jd. 2. pocīpȁj, prid. rad. jd. m. pocīpȁ, prid. trp. jd. m. pocĩpan, ž. pocĩpana] – udarcima čega oštroga odsjeći npr. Grane; pocijepati • Pocĩpali smo stãre tȑse, bȕmo pȍsadili nove. Trȋ kȉte na drȋvu su pocĩpane.

svrš. [prez. jd. 1. pocȏpram, mn. 3. pocȏpraju/pocȏpradu, imp. jd. 2. pocȏpraj, prid. rad. jd. m. pocȏpra, ž. pocȏprala, prid. trp. jd. m. pocȏpran, ž. pocȏprana] – baciti urok; ureći • Nãj mi povīdȁt kȁk bu sȅ dobrȍ zȉšlo, bȕš me pocȏprala. Nȉš mi nẽjde, kȁk da sam pocȏpran!

svrš. [prez. jd. 1. pocȑkam, mn. 3. pocȑkaju/pocȑkadu, prid. rad. jd. m. pocȑka] – jedno za drugim crknuti; pokrepati, pocrkati • Pocȑkale su mi sȅ kȍkoši, nȉkakaf pãleš je dȍšo na ĩh.

svrš. [prez. jd. 1. pocȕknem, mn. 3. pocȕkneju/pocȕknedu, imp. jd. 2. pocȕkni, prid. rad. jd. m. pocȕkni] – vučenjem pokrenuti; povući → povlĩč • Koȉ ot šȗba pocȕkneju vȏs.

prid. [ž. počȁsna] – kojem je potrebno mnogo vremena da što učini ili da prevali kakvu udaljenost, spor • Nȉkam mu se ne štȇnta, jȃko je počȁsan.

pril. – sporo, polako • Nãj se tȕliko pȁščit, počãsi hȍdi.

svrš. [prez. jd. 1. počãstim, mn. 3. počãstiju/počãstidu, imp. jd. 2. počāstȉ, prid. rad. jd. m. počāstȉ, prid. trp. jd. m. počãščen, ž. počãščena] – iskazati čast i dobru volju simboličnim ugošćenjem; počastiti • Snȍčka sam ih počāstȉ s pijȁčum kȁj sam položȉ šofẽrski. H ȉhovoj hȉži smo navȋk bȋli dobrȍ počãščeni.

svrš. [prez. jd. 1. počȅkam, mn. 3. počȅkaju/počȅkadu, imp. jd. 2. počȅkaj, prid. rad. jd. m. počȅka] – provesti neko vrijeme čekajući; pričekati • Počȅkaj me, mȃm dõjdem!

pril. –po kojoj cijeni, koliko stoji, pošto • Počẽm tžiš čirȉše?

svrš. [prez. jd. 1. počȅšem se, mn. 3. počȅšeju/počȅšedu se, imp. jd. 2. počešȉ, prid. rad. jd. m. počesȁ, prid. trp. jd. m. počȅsan, ž. počȅsana] – počešljati se • Prȋ nek kȁm ȉdeju hmĩjeju se i počȅšeju se. Navȋk je počȅsana, nĩ reskȕndrana.

svrš. [prez. jd. 1. pȍčmem, mn. 3. pȍčmeju/pȍčmedu, imp. jd. 2. počmȉ, prid. rad. jd. m. pȍče, ž. počẽla] – krenuti s polazne točke, započeti • Pȍčneju se zmĩrjat, a ȕnda se posvȁdiju.

nesvrš. [prez. jd. 1. počinãvam, mn. 3. počinãvaju/počinãvadu, imp. jd. 2. počināvȁj, prid. rad. jd. m. počināvȁ] – 1. raditi, djelovati na što tako da se izmijeni, 2. djelovati da što postane ili da se izmijeni; činiti • Kȁj tȏ počinãvaš?

svrš. [prez. jd. 1. počȉnem se, mn. 3. počȉneju/počȉnedu se, prid. rad. jd. m. počȉni se, prid. trp. jd. m. počȉen, ž. počȉena] – prekinuti rad, odmoriti se • Fȇst sam trũdan ot dȉla, pȍjem se mãko počȉnit. Spȁ sam trȋ vȕre, sȁt sam počȉen.

svrš. [prez. jd. 1. počȉstim, mn. 3. počȉstiju/počȉstidu, prid. rad. jd. m. počȉsti] – ukloniti prljavštinu, očistiti → čȉstit • Kȁd buš počȉsti sȁf tã kȗmar?

nesvrš. [prez. jd. 1. počĩvam si, mn. 3. počĩvaju/počĩvadu si, imp. jd. 2. počīvȁj si, prid. rad. jd. m. počīvȁ si] – počivati, odmarati se • Nametȁ sam trȋ vȏza sȇna, sȁt si mãko počĩvam.

svrš. [prez. jd. 1. počkȁlim, mn. 3. počkȁliju/počkȁlidu, imp. jd. 2. počkȁli, prid. rad. jd. m. počkȁli, prid. trp. jd. m. počkȁlen, ž. počkȁlena] – podmetnuti nogu komu da padne; počkaliti • Počkȁli me je i opȁ sam. Fȇjst je bȉ počkȁlen na nȍgometu zȁdu subȍtu.

svrš. [prez. jd. 1. počõham (se), mn. 3. počõhaju/počõhadu (se), imp. jd. 2. počōhȁj, prid. rad. jd. m. počōhȁ (se)] – pogrepsti (se), počešati se → čōhȁt (se) • Počōhȁj se čȉ te srbĩ.

svrš. [prez. jd. 1. počrlenĩm, mn. 3. počrlenĩju/počrlenidu, prid. rad. jd. m. počrlēnȉ] – poprimiti crvenu boju; pocrveniti • Čirȉše mȏraju počrlēnȉt, ȕnda buju za jȉst.

svrš. [prez. jd. 1. počrnĩm, mn. 3. počrnĩju/počrnĩdu, prid. rad. jd. m. počnȉ] – poprimiti crnu boju; pocrniti • Ležĩju na sȗncu i počrnĩju kȁj vȕglen.

svrš. [prez. jd. 1. podãcam, mn. 3. podãcaju/podãcadu, imp. jd. 2. podācȁj, prid. rad. jd. m. podācȁ] – pomilovati, gladiti s nježnošću • Mȃceke podãcam i mȃm pȍčmeju dȓndat.