m. [jd. G plõdaka, mn. G plõdakof] – organ čija je funkcija razmjena tvari između organizma majke i organizma ploda; placenta, posteljica • Krȁva je zlẽgla, sȁt bu zȉšo i plõdak vȃn.

m. [jd. G plohȁ, mn. G plohȏf] – daska na kojoj se obrađivalo meso nakon svinjokolje • Mesãr je dopeljȁ plȍh i na ȅmu je trančȋra svĩske polovȉce i dȉla kobãse.

ž. [jd. G plohẽ, mn. G plõh/plohĩ(h)] – pljusak kiše • Plohȁ lĩva tȁk da ne vȉdim prȉk cȉste.

prid. [ž. plosnȃta] – 1. koji je ravne površine, 2. koji je spljošten; plosnat • Na Sȕkli zbȉram plosnȃto kamẽe.

m. [jd. G plȏda, mn. G plȏdof] – plod; rod • Vȅč dvȋ lȉti õf orȉh nĩma plȏda.

m. [jd. G plȏta, mn. G plȏtof] – ograda; plot • Dȉlamo nõvi plȏt okȏli dvorȉšča.

s. pl. t. [G pl(j)ũč /pl(j)ũči(h)] – anat. organ za disanje u ljudskom i životinjskom tijelu smješten u prsnom košu; pluća • Vrãči se, ȉma betȅžna pljũča. Fȇjst brȕham, bolĩju me plũča.

s. pl. t. umanj. [G pl(j)ũčic] – mala pluća, plućica • Za obȉt bum kȕhala pljũčica na kȉselo.

m. [jd. G plȕga, mn. G plȕgof] – poljoprivredna sprava za oranje zemlje; plug • Dȉda rȃšpa plȕk, sprãvljamo se ĩt ȍrat.

nesvrš. [prez. jd. 1. plȕnem, mn. 3. plȕneju/plȕnedu, prid. rad. jd. m. plȕni] – izbacivati pljuvačku ili što drugo iz usta; pljunuti • Koščĩčku od čirȉše plȕni vȃn da se ne zadãviš.

nesvrš. [prez. jd. 1. plȕžim, mn. 3. plȕžiju/plȕžidu, imp. jd. 2. plȕži, prid. rad. jd. m. plȕži] – obrađivati zemlju plugom; orati • Otȁc z bičȕm tȉra koȁ, a jã plȕžim.

prij. – po • Cūcȁk nȅ mre hȍdit po hȉži.

pril. – 1. pola, polovica, 2. pȏ nočĩ – 1. sredina noći, točno u dvadeset četiri sata; ponoć • S pȏ kȉle mȇlje mĩsim tȋsto. Ščȅra sam dȍšo domȏm kjȃ h pȏ nočĩ.

svrš. [prez. jd. 1. pobȃjcam, mn. 3. pobȃjcaju/pobȃjcadu, prid. rad. jd. m. pobȃjca, prid. trp. jd. m. pobȃjcan, ž. pobȃjcana] – premazati drvo močilom → bȃjcat • Pobȃjcali smo dȁske, sȁt bumo ih dȉli na krȍvišče. Sȅ su dȁske i lȅtve pobȃjcane.

svrš. [prez. jd. 1. pobežĩm, mn. 3. pobežĩju/pobežĩdu, imp. jd. 2. pobēžȉ, prid. rad. jd. m. pȍbeža] – početi trčati, potrčati • Pobēžȉ mãko kȁj buš dospȉla na cȗk.

m. [jd. G pobīlȁra, mn. G pobīlȁrof] – torbica s pregradama u kojoj se nosi novac; lisnica, novčanik → pubelãr, pubelãrec • F pobelārȕ nĩmam nȉš pinȇs.

svrš. [prez. jd. 1. pobĩlim, mn. 3. pobĩliju/pobĩlidu, prid. rad. jd. m. pobīlȉ, prid. trp. jd. pobĩlen, ž. pobĩlena] – 1. pobijeliti, 2. oličiti, obojiti zidove → bīlȉt • Mȃlar je pobīlȉ gȁk i kȕhu. Hȉža nam je lȋpo pobĩlena, tȁk je kȁj nõva!

nesvrš. [prez. jd. 1. pobȉram, mn. 3. pobȉraju/pobȉradu, imp. jd. 2. pobȉraj, prid. rad. jd. m. pobȉra] – 1. berući skidati, brati, 2. sakupljati što rasuto • Pobȉram slȉve kaj su opȁle na nãkla.

svrš. [prez. jd. 1. poblȃjham, mn. 3. poblȃjhaju/poblȃjhadu, imp. jd. 2. poblȃjhaj, prid. rad. jd. m. poblȃjha, prid. trp. jd. poblȃhjan, ž. poblȃhjana] – posvijetliti kosu → blȃjhat • Poblȃjhala sam si lȃsi, tȁk mi je lȉpše. Dȅ u poglȇ, kȁkva je poblȃjhana!

svrš. [prez. jd. 1. poblidĩm, mn. 3. poblidĩju/poblidĩdu, imp. jd. 2. poblīdȉ, prid. rad. jd. m. poblīdȉ] – postati blijed, problijediti • Čȉ zakričĩm, mȃm poblidĩdu ot strȃha.

nesvrš. [prez. jd. 1. pobolĩvam, mn. 3. pobolĩvaju/pobolĩvadu, prid. rad. jd. m. pobolĩva] – povremeno lagano bolovati; pobolijevati • Decȁ su dȍst hȁjklik pak vȅč pũt pobolĩvaju.

prid. [ž. pobȍžna, s. pobȍžno] – pun vjere, pobožan • Jȃko je pobȍžan, sȁku nedȉlju hȍdi k mȁši.

pril. – na pobožan, pažljiv način; pobožno • Dȉda povĩda, a decȁ ga pobȍžno poslȕšaju.

svrš. [prez. jd. 1. poberẽm, mn. 3. poberẽju/poberẽdu, imp. jd. 2. poberȉ, prid. rad. jd. m. pȍbra, prid. trp. jd. pobrãn, ž. pobrānȁ] – 1. berući poskidati, obrati, 2. skupiti što rasuto; pokupiti → pobȉrat • Pȍbrali smo korȕzu i posprȁvili u h kuružãk. Sȅ su slȉve pobrãne, dȉli smo ih h cĩak.