m. [jd. G pȏdna, mn. G pȏdnih] – sredina dana, podne • Zi sĩh strãn h pȏdan zvȏni zvonĩju.

prid. [ž. podãša] – koji se odnosi na podne, podnevni • Sidĩm za stolȕm i čȅkam podãši obȉt.

nesvrš. [prez. jd. 1. podãštram, mn. 3. podãštraju/podãštradu, imp. jd. 2. podāštrȁj, prid. rad. jd. m. podāštrȁ] – činiti što oštrim s pomoću naprava za brušenje i oštrenje, šiljiti, oštriti • Kȍce podãštram za kolȉt tȑsje.

nesvrš. [prez. jd. 1. podãvim, mn. 3. podãviju/podãvidu, imp. jd. 2. podāvȉ, prid. rad. jd. m. podāvȉ, prid. trp. jd. m. podãvlen, ž. podãvlena] – sve redom uništiti, usmrtiti davljenjem, pogušiti → dāvȉt (se) • Nesnãga mi je podãvila sȕ živīnȕ. Ograjẽnac je pȗn podãvlenih pȋcekof.

nesvrš. [prez. jd. 1. podbãdam/porbãdam, mn. 3. podbãdaju/podbãdadu/porbãdaju/porbãdadu, imp. jd. 2. podbādȁj/porbādȁj, prid. rad. jd. m. podbādȁ/porbādȁ] – činiti da se tko ljuti, izazivati, zadirkivati • Nãjte ga podbādȁt, dȍst je jȉzan.

svrš. [prez. jd. 1. podbȏltam, mn. 3. potbȏltaju/podbȏltadu, imp. jd. 2. potbȏltaj, prid. rad. jd. m. podbȏlta, prid. trp. jd. m. potbȏltan, ž. potbȏltana] – podmetnuti neki predmet pod što da stoji čvršće, podbočiti, osloniti • Kopȉč podbȏltam da se ne zrȕši. Slȉvine kȉte su potbȏltane kaj ih vȉtar ne potȑga, kat je slȉva tȁk rodnȁ ȍvo lȉto.

svrš. [prez. jd. 1. podbrȉjem (se), mn. 3. podbrȉjeju/podbrȉjedu (se), imp. jd. 2. podbrȋ, prid. rad. jd. m. podbrȉ (se), prid. trp. jd. m. podbrĩt, ž. podbrītȁ] – odstraniti dlake s tijela, obrijati (se) • Prȋ mȁše sam se lȋpo podbrȉ i nadīšȁ. Lĩpi si tȁk podbrĩt.

nesvrš. [prez. jd. 1. podbrĩvam (se), mn. 3. podbrĩvaju/podbrĩvadu (se), imp. jd. 2. podbrīvȁj, prid. rad. jd. m. podbrīvȁ (se)] – odstranjivati dlake s tijela, brijati (se) • Sȁko jȕtro se podbrĩvam.

prid. [ž. podbȕhlena] – koji ima oteklinu; otečen • Sȁf je podbȕhlen kak su ga čȅle spȉkale.

nesvrš. [prez. jd. 1. podibȉram, mn. 3. podibȉraju/podibȉradu, imp. jd. 2. podibȉraj, prid. rad. jd. m. podibȉra] – skidati suvišne listove s biljke • Sprãvljamo se ĩt podibȉrat pȁnuge h tȑsje.

nesvrš. [prez. jd. 1. podĩčim se, mn. 3. podĩčiju/podĩčidu se, imp. jd. 2. podīčȉ se, prid. rad. jd. m. podīčȉ se] – pokazivati ponos zbog vlastite ili tuđe vrijednosti; ponositi se → dīčȉt se • Podīčȉ sam se s dȅčecum ščȅra.

s. [jd. G Podĩgaa, mn. G Podĩgaof] – središnji dio svete mise • Kȁt je Podĩgae Svẽtoga Tȋla, trȋba se klȅknit.

nesvrš. [prez. jd. 1. podigãvam se, mn. 3. podigãvaju/podigãvadu se, imp. jd. 2. podigāvȁj, prid. rad. jd. m. podigāvȁ se] – podizati se, postaviti na viši položaj, premjestiti na više mjesto • Podigãvaju se da bȍl mȍreju vȉdit dȏ hȍdi po cȉsti.

svrš. [prez. jd. 1. podilĩm, mn. 3. podilĩju/podilĩdu, imp. jd. 2. podīlȉ, prid. rad. jd. m. pȍdili, prid. trp. jd. m. podilȅn, ž. podilȅna] – 1. raščlaniti na manje komade po nekom smislu ili omjeru, 2. zajednički iskoristiti, upotrijebiti; podijeliti • Sȅ cȕkore podilĩm z brȁti. Grȕnt i hȉža su podilȅni med brȁti.

svrš. [prez. jd. 1. podišĩm, mn. 3. podišĩju/podišĩdu, imp. jd. 2. podīšȉ, prid. rad. jd. m. podīšȁ] – kratko prepoznati ili osjetiti miris; pomirisati • Prȋ nek ȉdeju jȋst, jȉlo podišĩju.

svrš. [prez. jd. 1. poditȉnim, mn. 3. poditȉniju/poditȉnidu, prid. rad. jd. m. poditȉni] – dobiti osobine djeteta; podjetiniti • Poglȇ kȁk se dȉda z decȕm mũti, čȉst je poditȉni.

svrš. [prez. jd. 1. podȉvjam, mn. 3. podȉvjaju/podȉvjadu, prid. rad. jd. m. podivjȁ] – 1. postati divlji, 2. jako se razljutiti, 3. postati neukrotiv, razoran; podivljati • Nȉkoji cūckȉ mȍreju podivjȁt čȉ su lȁčni.

svrš. [prez. jd. 1. podlẽžem, mn. 3. podlẽžeju/podlẽžedu, prid. rad. jd. m. pȍdleža] – 1. podmetnuti, 2. pripisati komu što neistinito • Niktẽre tȉce rȁde podlẽžeju jãjca v luckȍ gnīzdȍ.

m. [jd. G pōdlȉva, mn. G pōdlȉvof] – zgrušana krv u tkivu kao posljedica udarca, masnica, modrica; podljev → črȃfka • Opȁ sam z lȏjtre, na rũki ȉmam pōdlȉf.

m. [jd. G pȍdlina, mn. G pȍdlinof] – 1. podloga, 2. osnovna boja tkanine • Na bĩlomu pȍdlinu su šãre, drõbne rȏžice.

nesvrš. [prez. jd. 1. podlĩvam, mn. 3. podlĩvaju/podlĩvadu, imp. jd. 2. podlīvȁj, prid. rad. jd. m. podlīvȁ] – odliti tekućinu pod što; podlijevati → līvȁt • Lȏnček mi podlĩva, sȅ sam namočȉ.

m. [jd. G pȏdloška, mn. G pȏdloškof] – ono što se podloži pod što radi zaštite; podložak • Kokošȁm na sĩdu mȅčem jãjce za pȏdložak, tȁk da vȉdiju dȉ buju nȅsle.

svrš. [prez. jd. 1. podlȍžim, mn. 3. podlȍžiju/podlȍžidu, imp. jd. 2. podložȉ, prid. rad. jd. m. podložȉ, prid. trp. jd. m. podlȍžen, ž. podlȍžena] – postaviti tako da služi kao postolje, podloga, da izolira od nečega ispod; podstaviti, podmetnuti, podložiti • Stȏ mi se mȉga, mȏram ga podložȉt. Tã nogȁ ot stolȁ je podlȍžena da se stȏ ne mȉga.

svrš. [prez. jd. 1. podmȁžem, mn. 3. podmȁžeju/podmȁžedu, imp. jd. 2. podmažȉ, prid. rad. jd. m. podmȁza, prid. trp. jd. m. podmȁzan, ž. podmȁzana] – mazanjem učiniti da bude masno, dati potrebnu masnoću da se izbjegne zagrijavanje i habanje; podmazati • Pȁnti na vrãtim cvĩliju, trȋba ih podmȁzat. Picȉklin ti je podmȁzan, mȍreš se ĩt pelȁt.