podmažȇvat

nesvrš. [prez. jd. 1. podmažȇvam, mn. 3. podmažȇvaju/podmažȇvadu, prid. rad. jd. m. podmažȇva] – mazanjem činiti da bude masno, davati potrebnu masnoću da se izbjegne zagrijavanje i habanje; podmazivati • Da lȁnci ne cvĩliju, trȋba ih podmažȇvat z vũljem.

podmītȁt

nesvrš. [prez. jd. 1. podmĩtam/podmĩčem, mn. 3. podmĩtaju/podmĩtadu/podmĩčeju/podmĩčedu, imp. jd. 2. podmītȁj, prid. rad. jd. m. podmītȁ] – na podmukao i prikriven način činiti kakvo zlo komu; podmetati • Podmĩčeju mu sȉkakve lȃži.

podmītȉt

svrš. [prez. jd. 1. podmĩtim, mn. 3. podmĩtiju/podmĩtidu, imp. jd. 2. podmītȉ, prid. rad. jd. m. podmītȉ, prid. trp. jd. m. podmĩčen, ž. podmĩčena] – dati komu mito; potplatiti, podmititi • Podmītȉ je finȁnca da mu ne zȅme štȋbru. Bȉ je podmĩčen nȃj ga ne prijavĩ žandãrim.

Podmladjȇ

s. [G Podmladjȃ] – toponim • Podmladjȇ je mȉsto h Drĩu z drȕge strãni korȉta stãre Sȕkle zȃdi fabrȉkinoga plȍta kadȉ su zdencȉ.

podmočlȉf (podmočljȉf)

prid. [ž. podmočl(j)ȉva] – koji je izložen vodi, poplavi; poplavljen, močvaran • Tẽ su ledȉne podmočljȉve, tȁm fȕrt stojĩju mlȁke z vodũm.

podmȕka

prid. [ž. podmȕkla] – koji potajno čini zlo, koji prikriva zle namjere šutnjom ili ljubaznim ponašanjem; podmukao • Tõ nĩ za vȅrovat kȁk je podmȕka.

podmȕklen

prid. [ž. podmȕklena] – podmukao → podmȕkaKȁk je sȁmo tã žẽnska podmȕklena!

podnāšȁt

nesvrš. [prez. jd. 1. podnãšam, mn. 3. podnãšaju/podnãšadu, prid. rad. jd. m. podnāšȁ] – podnositi, trpjeti, izdržavati teškoću • Kȁk mȍreju podnāšȁt tȁk žlȅhnoga čovȉka?

pȏdne

pril. – sredina dana, podne → pȏdanSidĩm za stolȕm ot pȏdne.

podobrīkȁt se

svrš. [prez. jd. 1. podobrĩkam se, mn. 3. podobrĩkaju/podobrĩkadu se, imp. jd. 2. podobrīkȁj se, mn. 2. podobrīkȁjte se, prid. rad. jd. m. podobrīkȁ se] – uspostaviti dobar odnos, okončati svađu, sukob ili neprijateljstvo, uspostaviti mir; pomiriti se • Čtȉli su se, a sȁt se ȉdeju podobrīkȁt.

pōdȍj

m. [jd. G pōdȍja, mn. 3. pōdȍjof] – količina izmuženog mlijeka; podoj • Ȉmam pȕnu dĩžu jutrãšega pōdȍja.

podojȉt

svrš. [prez. jd. 1. podȍjim, mn. 3. podȍjiju/podȍjidu, imp. jd. 2. podōjȉ, prid. rad. jd. m. podojȉ, prid. trp. jd. m. podȍjen, ž. podȍjena] – 1. pomusti, podojiti, izmusti mlijeko iz vimena, 2. pren. iskoristiti koga • Kat podȍjim krȁve, mlīkȍ precĩjam. Sȅ su krȁve podȍjene i napȍjene.

podoštrȉt

svrš. [prez. jd. 1. podoštrĩm, mn. 3. podoštrĩju/podoštrĩdu, imp. jd. 2. podōštrȉ, prid. rad. jd. m. podoštrȉ, prid. trp. jd. m. podoštrȅn, ž. podoštrȅna] – postići da što bolje siječe ili reže; naoštriti, zašiljiti • Z vȋakum podoštrĩm kȍček za pȁžulj. Podoštrȉ sam kocȅ, jȕtri mȍrem ĩt kolȉt tȑsje.

podrãgat

svrš. [prez. jd. 1. podrãgam, mn. 3. podrãgaju/podrãgadu, imp. jd. 2. podrãgaj, prid. rad. jd. m. podrãga] – nježno prijeći rukom, pogladiti s nježnošću; pomilovati → podācȁtPodrãga me po glãvi i dȁ mi cȕkora.

podrãpat

svrš. [prez. jd. 1. podrãplem, mn. 3. podrãpleju/podrãpledu, prid. rad. jd. m. podrãpa, prid. trp. jd. m. podrãpan, ž. podrãpana] – izderati; potrgati, poderati • Podrãpala sam kȋklju, mȁma bu me špȍtala. Ȉmam podrãpane šȏline, pȁk su mi štȍmfi fȁjtni.

Pȍdravina

ž. [jd. G Pȍdravine] – predio Hrvatske uz rijeku Dravu, Podravina • H nȁšoj škȏli je čȕdaj lȋt dȉlala tȃjnica kaj se doselȉla zi Pȍdravine.

Pȍdravac

m. [jd. G Pȍdrafca, mn. G Pȍdrafcof] – muškarac iz Podravine, Podravac • Jȅn Pȍdravac pri Grĩču tži flȃnce.

Pȍdrafka

ž. [jd. G Pȍdrafke, mn. G Pȍdrafki] – žena iz Podravine, Podravka • Mõj se vȗjček oženȉ z jednũm lĩpum Pȍdrafkum.

pȍdrafski

prid. [ž. pȍdrafska] – podravski • Rȁt poslȕšam pȍdravske popĩfke.

podrĩmanac

m. [jd. G podrĩmanca, mn. G podrĩmancof] – visibaba • Pri pãu je precvȁ kȕp podrĩmancof.

podrĩt

svrš. [prez. jd. 1. poderẽm, mn. 3. poderẽju/poderẽdu, imp. jd. 2. podērȉ, prid. rad. jd. m. pȍdera, prid. trp. jd. m. podt, ž. podtȁ] – dugom upotrebom ili nepažljivim korištenjem dovesti u loše stanje; iskidati, poderati • Či se hȍdi po šȕdru, šȏlini se lȁhko poderẽju. Hȉža na Šmȉtovum je čȉst podtȁ.

podrĩtkovat

nesvrš. [prez. jd. 1. podrĩtkujem, mn. 3. podrĩtkujeju/podrĩtkujedu, prid. rad. jd. m. podrĩtkova, prid. trp. jd. m. podrĩtkovan, ž. podrĩtkovana] – brinuti se o nekome, odgajati, njegovati • Cĩli su ga žȉvot podrĩtkovali, a ũn im je tȁk vnȉ. Lȋpo je bȉ podrĩtkovan h tõj famȉliji.

podrȉzat

svrš. [prez. jd. 1. podrȉžem, mn. 3. podrȉžeju/podrȉžedu, imp. jd. 2. podrȉži, prid. rad. jd. m. podrȉza, prid. trp. jd. m. podrȉzan, ž. podrȉzana] – rezanjem skratiti, podrezati • Vrãta na sviãku trȋba podrȉzat, obȉsila su se pak strũžeju po nãkli. Podrȉza sam grẽdu, sȁt bu pȁsala za podbȏltat šȁlunk.

podrtĩna

ž. [jd. G podrtĩne, mn. G podrtĩn] –ostatci srušene građevine, oronula zgrada; ruševina • Kȁk mȍreju žĩvit f tõj podrtĩni, kmȃli se bu zrȕšila.