svrš. [prez. jd. 1. pofȕrim, mn. 3. pofȕriju/pofȕridu, prid. rad. jd. m. pofȕri, prid. trp. jd. m. pofȕren, ž. pofȕrena] – preliti vrućom vodom • Mekȉne se pofȕriju da se bȍl napũhneju. Mlȉnci su pofȕreni, mȍreš ih začinȉt.

ž. [jd. G pogȁče, mn. G pogȃč/pogȁči(h)] – 1. okrugao pšenični kruh koji se nekad pekao u pepelu, 2. vrsta okruglog kolača od brašna, maslaca, jaja i šećera; pogača • Žaačȉce su za frȍštikal jȉle bĩlu pogȁču.

ž. [jd. G pogȃčnice, mn. G pogȃčnic] – sorta jabuke; pogačnica • Nȁbro sam pȗnu kȏrbu pogȃčnic.

nesvrš. [prez. jd. 1. pogãjam se, mn. 3. pogãjaju/pogãjadu se, imp. jd. 2. pogãjaj, prid. rad. jd. m. pogājȁ se] – dogovarati se o cijeni; pogađati se • Pogãjam se za cīnȕ koȁ.

svrš. [prez. jd. 1. pogȁsnem, mn. 3. pogȁsneju/pogȁsnedu, imp. jd. 2. pogasnȉ, prid. rad. jd. m. pogasnȉ, prid. trp. jd. m. pogȁšen, ž. pogȁšena] – sve redom ugasiti, pogasiti • Vužgãla im se štȁla, al smo u pogasnȉli prȋ nek je ogȁ dȍša do sȇna. Sȁ su svȉkla pogȁšena, pȍjemo spȃt.

svrš. [prez. jd. 1. poglȁdim, mn. 3. poglȁdiju/poglȁdidu, imp. jd. 2. poglȁdi, prid. rad. jd. m. poglȁdi] – laganim dodirom preći rukom; pomilovati, podragati, pogladiti → podrãgat, podācȁt • Ftȉ sam poglȁdit mācȅ, al se nȅ da.

svrš. [prez. jd. 1. poglȅdam, mn. 3. poglȅdaju/poglȅdadu, imp. jd. 2. poglȅ/poglȇ, prid. rad. jd. m. poglȅda] – usmjeriti pogled prema komu ili čemu; pogledati • Poglȇ čez oknȍ, buš nȉkaj vȉdi.

svrš. [prez. jd. 1. poglȅtam, mn. 3. poglȅtaju/poglȅtadu, prid. rad. jd. m. poglȇta, prid. trp. jd. m. poglȅtan, ž. poglȅtana] – poravnavati zid masom za izravnavanje → glȅtat • Danȁs je mȃlar poglȇta zȋde, a jȕtri bu ih pobīlȉ. Zȋdi su poglȅtani, a kȁt se posušĩju, bum ih pošlȃjfa i pobīlȉ.

svrš. [prez. jd. 1. pȍgnem, mn. 3. pȍgneju/pȍgnedu, prid. rad. jd. m. pȍgni, prid. trp. jd. m. pȍgen, ž. pȍgena] – nagnuti prema naprijed, pogrbiti; pognuti • Nãj se špȏtat ni pȍgenomu drȋvu.

svrš. [prez. jd. 1. pognȍjim, mn. 3. pognȍjiju/pognȍjidu, imp. jd. 2. pognojȉ, prid. rad. jd. m. pognojȉ, prid. trp. jd. m. pognȍjen, ž. pognȍjena] – nanijeti gnojivo radi prehranjivanja tla na zemljište na kojem se što uzgaja; pognojiti • Pognojȉ sam tȑsje kaj bu bȍl rãslo. Grȇde su pognȍjene, sȁt bu šalȃta bȍl rãsla.

s. [G Pogorȉšča] – toponim • Pogorȉšče je mȉsto na Vȗkovomu Selȕ, a nazvãno je tȁk da je nȅgda tȁm nȉkaj gorȉlo.

svrš. [prez. jd. 1. pogorĩm, mn. 3. pogorĩju/pogorĩdu, imp. jd. 2. pogōrȉ, prid. rad. jd. m. pogorȉ, prid. trp. jd. m. pogorȅn, ž. pogorȅna] – stradati od požara; pogorjeti • Prȋ pȇt lȋt su pogorȉli, jȍš se nĩsu okomãrili. Tã je hȉža dvȃ pũt pogorȅna.

svrš. [prez. jd. 1. pogospodĩm se, mn. 3. pogospodĩju/pogospodĩdu se, imp. jd. 2. pogospōdȉ, prid. rad. jd. m. pogospodȉ se, prid. trp. jd. m. pogospojȅn, ž. pogospojȅna] – 1. pogospoditi se, 2. pogr. postati gospodin, praviti se gospodinom • Zi selȁ dõjdeju f grȃt i mȃm se pogospodĩju. Sȁt je pogospojȅn, a prȋ lȉto dãn nĩ znȁ kȁj su šȏleni.

s. [jd. G pogoščãvaa, mn. G pogoščãvaof] – svečani ručak ili večera u čiju čast ili u kakvoj prigodi, čašćenje, gošćenje nakon svadbe • Pȑvu nedȉlju pȍkle svȃrbe ȉdemo na pogoščãvae nõvoj rodbȉni, a ȕnda buju onȉ dȍšli k nȁm.

svrš. [prez. jd. 1. pogrȁbim, mn. 3. pogrȁbiju/pogrȁbidu, imp. jd. 2. pogrȁbi, prid. rad. jd. m. pogrȁbi] – počistiti, skupiti grabljama; pograbljati → pozȗbljat • Pogrȁbi sam lĩstje po dvorȉšču.

svrš. [prez. jd. 1. pogrišĩm, mn. 3. pogrišĩju/pogrišĩdu, prid. rad. jd. m. pȍgriši] – učiniti pogrešku, loše izabrati; pogriješiti • Či pogrišĩju pūtȅ, mõraju se vȑnit nazȃj.

svrš. [prez. jd. 1. pohãbam se, mn. 3. pohãbaju/pohãbadu se; prid. rad. jd. m. pohābȁ se, prid. trp. jd. m. pohãban, ž. pohãbana] –dovesti što upotrebom do dotrajalosti; potrošiti se • Čȉ se kȋklje fȍrt perẽju, bȑš se pohãbaju. Ȍf rȅklec mi je pohãban, mȏram si kũpit nõvoga.

nesvrš. [prez. jd. 1. pohãjam, mn. 3. pohãjaju/pohãjadu, prid. rad. jd. m. pohājȁ] – naokolo besciljno hodati; tumarati • Cĩle dȃne po sẽli pohãjadu.

m. [jd. G pȏhanca, mn. G pȏhancof] –pile priređeno za jelo pohanjem; pohanac • Za nedȋlni obȉt bumo jȉli pȏhance.

svrš. [prez. jd. 1. pohȁmsam, mn. 3. pohȁmsaju/pohȁmsadu, prid. rad. jd. m. pohamsȁ] – naglo i mnogo odjedanput pojesti, pojesti sve bez ostatka • Sȅ su pohamsȁli kȁj je bȋlo fȋno skȕhano.

svrš. [prez. jd. 1. pohȁndram (se), mn. 3. pohȁndraju/pohȁndradu (se), prid. rad. jd. m. pohandrȁ (se), prid. trp. jd. m. pohȁndran, ž. pohȁndrana] – ozlijediti (se), pogaziti • Pohandrȁ se, opȁ je z bicȉkilina. Sȅ su mu nȍge pohȁndrane.

nesvrš. [prez. jd. 1. pȏham, mn. 3. pȏhaju/pȏhadu, prid. rad. jd. m. pȏha, prid. trp. jd. m. pȏhan, ž. pȏhana] – pripremati jelo na specifičan način (namirnice uvaljane u brašno, jaje i mrvice prže se u vrućem ulju); pohati → spȏhat • Pȏham šnȉcline za obȉt, tõ mojȉ ȉmaju rȁdi. Dȁnas bumo za obȉt imȁli pȏhane šnȉcline.

svrš. [prez. jd. 1. pohȉtam/pohȉčem, mn. 3. pohȉtaju/pohȉtadu/pohȉčeju/pohȉčedu, prid. rad. jd. m. pohȉta] – 1. sve redom baciti, 2. postupiti s čim kao s nepotrebnim i suvišnim; pobacati • Pohȉtala sam sȕ krãmu z nãjži.

nesvrš. [prez. jd. 1. pohitãvam, mn. 3. pohitãvaju/pohitãvadu, prid. rad. jd. m. pohitãva] – bacati na razne strane, razbacivati • Zȁkaj pohitãvaš tẽ roglȅ sȅ posũt?