svrš. [prez. jd. 1. pohlabȕčim se, mn. 3. pohlabȕčiju/pohlabȕčidu se, imp. jd. 2. pohlabȕči, prid. rad. jd. m. pohlabȕči se, prid. trp. jd. m. pohlabȕčen, ž. pohlabȕčena] – spustiti se, sagnuti se • Gãtružina perȁ se pohlabȕčiju čȉ se ne zalĩvaju.

nesvrš. [prez. jd. 1. pohȏblam, mn. 3. pohȏblaju/pohȏbladu, imp. jd. 2. pohȏblaj, prid. rad. jd. m. pohȏbla, prid. trp. jd. m. pohȏblan, ž. pohȏblana] – blanjati drvo → hȏblat • Tȉšlar je pohȏbla grȇde i dȁske za krȍvišče. Dȁske su sȅ pohȏblane, mȍremo ih ĩt bȃjcat.

svrš. i nesvrš. [prez. jd. 1. pohodĩm, mn. 3. pohodĩju/pohodĩdu, imp. jd. 2. pohōdȉ, prid. rad. jd. m. pȍhodi] – obići/obilaziti koga ili što; posjetiti, pohoditi • Pȍhodi sam kȗme, stãri su i betȅžni.

svrš. [prez. jd. 1. poȉščem, mn. 3. poȉščeju/poȉščedu, imp. jd. 2. poȉšči, prid. rad. jd. m. poiskȁ] – kraće vrijeme tražiti, potražiti; poiskati • Hȍdi si poiskȁt štȍmfe da ih ȉmaš za jȕtri.

ž. [jd. G poȃve, mn. G poȃvih] – platno na koje se skuplja lišće i sijeno • Resprestrȉli smo poȃvu i h ȗ nazȗbljali listȉnu.

svrš. [prez. jd. 1. pojĩm, mn. 3. pojĩju/pojĩdu, imp. jd. 2. pojȋ, prid. rad. jd. m. pojȉ] – završiti obrok; pojesti • Kȁj im dãš, sȅ pojĩju.

svrš. [prez. jd. l. põjdem/pȍjem, mn. 3. põjdeju/põjdedu/pȍjeju/pȍjedu, imp. jd. 2. pōjdȉ/põj, prid. rad. jd. m. pȍša] – početi ići, uputiti se određenim smjerom; poći • Põj do štȇrne i zvȁdi hȁmper vodẽ.

pril. – dan nakon sutra; prekosutra • Pȏjtri pȍjemo sȉjat šenȉcu. Pȏjtri bumo okãpali korȕzu.

svrš. [prez. jd. 1. pokȁblam (se), mn. 3. pokȁblaju/pokȁbladu (se), prid. rad. jd. m. pokablȁ (se), prid. trp. jd. m. pokȁblan, ž. pokȁblana] – prouzročiti da se na čemu pojave mrlje; zamrljati, umrljati se → poflȅkat se • Dȅ se poglȇ, sȁf si se pokablȁ! Tẽ su ti hlȁče pokȁblane, denȉ ih prȃt.

nesvrš. [prez. jd. 1. pokãpam, mn. 3. pokãpaju/pokãpadu, imp. jd. 2. pokāpȁj, prid. rad. jd. m. pokāpȁ] – 1. kapljicama tekućine ovlažiti (odjeću, namještaj i sl.); pošpricati, poprskati, 2. smještati u zemlju; zakapati, pokapati • Na Lȉnartovomu pokãpadu mrlīčȅ.

svrš. [prez. jd. 1. pokãram se, mn. 3. pokãraju/pokãradu se, imp. jd. 2. pokārȁj, prid. rad. jd. m. pokārȁ se] – posvaditi se, pokarati se • Jenȁ drȕgoj nȉkaj povĩ i mȃm se pokãraju.

svrš. [prez. jd. 1. pokãžem (se), mn. 3. pokãžeju/pokãžedu (se), imp. jd. 2. pokāžȉ (se), prid. rad. jd. m. pokāzȁ (se)] – 1. a. učiniti da se što vidi, b. pren. učiniti jasnim; objasniti, 2. očitovati osobine, svojstva, 3. pren. osvetiti se komu za što, kazniti koga zbog čega, 4. a. pojaviti se, b. iskazati se; pokazati (se) • Bȕm ti jã pokāzȁ, čȅ mi se buš jȍš ohrukȃva!

nesvrš. [prez. jd. 1. pokažẽvam, mn. 3. pokažẽvaju/pokažẽvadu, prid. rad. jd. m. pokažȇva] – pokazivati → pokāzȁt • Decȁ pokažẽvaju rȉti, a bedãki pȉneze.

svrš. [prez. jd. 1. pokȇckam se, mn. 3. pokȇckaju/pokȇckadu se, imp. jd. 2. pokȇckaj, prid. rad. jd. m. pokȇcka se, prid. trp. jd. m. pokȇckan, ž. pokȇckana] – porječkati se, posvađati se • Za sȁku rȋč se pokȇckaju.

svrš. [prez. jd. 1. pokȅfam se, mn. 3. pokȅfaju/pokȅfadu se, prid. rad. jd. m. pokȅfa se] – 1. posvađati se, 2. potući se • Tȁk se pokȅfaju kaj su sȉ čnȉ.

svrš. [prez. jd. 1. pokȉblam se, mn. 3. pokȉblaju/pokȉbladu se, imp. jd. 2. pokȉblaj, prid. rad. jd. m. pokiblȁ se, prid. trp. jd. m. pokȉblana, ž. pokȉblana] – umazati se, umrljati se • Dȅ pȁzi kȁk jĩš, sȁf se buš pokiblȁ! Rȕbača ti je sȁ pokȉblana, ne mȍreš si u oblĩč.

m. [jd. G pȍkinpȍrta, mn. G pȍkinpȍrtof] – 1. zalizan i začešljan uvojak ili pramen kose; zuluf, 2. neobraslost ili ćelavost koja je s obje strane čela zašla u vlasište 3. (mn.) zalisci kose pruženi niz lice pokraj uha • Ot vũh do brādȅ se ne podbrĩva, ostȁvi je pȍkinpȍrte.

svrš. [prez. jd. 1. pokȉsnem, mn. 3. pokȉsneju/pokȉsnedu, prid. rad. jd. m. pokȉsni] – postati mokar od kiše; pokisnuti → namočȉt se • Hlovĩla me plȏha, pokȉsni sam kȁj mȉš!

pril. – po svršetku čega, nakon, iza, poslije • Pȍkle gȍdine dõjde sȗnce.

m. [jd. G poklȏpca, mn. G poklȏpcof] – poseban dio uz lonac ili posudu kojim se odozgo pokriva; poklopac → dȅklin, pokrȏvac • Sȁkomu loncȕ poklȏpac!

svrš. [prez. jd. 1. poklopĩm, mn. 3. poklopĩju/poklopĩdu, imp. jd. 2. poklopȉ, prid. rad. jd. m. poklopȉ, prid. trp. jd. m. poklȍpen, ž. poklȍpena] – koji je pokriven poklopcem; poklopljen • Rȃjngla je poklȍpena, kaj se bu bȁžulj bȑš skȕha.

prid. [ž. pokȏjna] – koji je umro; pokojni • Ũn je vȅč trȋ lȉti pokȏjni, a tĩ spitãvaš zȁ jenga.

svrš. [prez. jd. 1. pokȏlčim, mn. 3. pokȏlčiju/pokȏlčidu, imp. jd. 2. pokȏlči, prid. rad. jd. m. pokȏlči, prid. trp. jd. m. pokȏlčen, ž. pokȏlčena] – postaviti kolce u zemlju zabijanjem; pokolčiti • Ščȅra smo pokȏlčili sȁf pȁžulj. Paradȁjs je sȁf pokȏlčen.

svrš. [prez. jd. 1. pokȍpam, mn. 3. pokȍpaju/pokȍpadu, imp. jd. 2. pokȍpaj, prid. rad. jd. m. pokopȁ, prid. trp. jd. m. pokȍpan, ž. pokȍpana] – smjestiti u zemlju; zakopati, pokopati → kopȁt • Lȁsko lȉto su pokopȁli vȕjču, a ščȅra vȗjnu. Strȉna je pokȍpana h pȍndeljak.