svrš. [prez. jd. 1. podrũbim, mn. 3. podrũbiju/podrũbidu, imp. jd. 2. podrūbȉ, prid. rad. jd. m. podrūbȉ, prid. trp. jd. m. podrũbjen, ž. podrũbjena] – izvesti rub, zavrnuti i ušiti rub platna ili tkanine; porubiti • Šnȁjdarica mi je podrȉzala i podrũbila kȋklju. Hlȁče su mi potkrãčene i podrũbjene.

nesvrš. [prez. jd. 1. podsmihĩvam se, mn. 3. podsmihĩvaju/podsmihĩvadu se, prid. rad. jd. m. podsmihīvȁ se] – podsmjehivati se • Tȁk im se gȓdo podsmihĩvaju!

prid. [ž. podugovãta] – koji je više dug nego što je širok; izdužen, produžen • Zrãsla je jednȁ podugovãta bȕča.

svrš. [prez. jd. 1. podȗplam, mn. 3. podȗplaju/podȗpladu, imp. jd. 2. podȗplaj, prid. rad. jd. m. podȗpla, prid. trp. jd. m. podȗplan, ž. podȗplana] – udvostručiti, učiniti dvostrukim; podvostručiti • Mȉru za kolãčec podȗplam da bu dȍst za sȅ. H recȅptu ti je mȉra za kolãč podȗplana.

svrš. [prez. jd. 1. poduprẽm, mn. 3. poduprẽju/poduprẽdu, imp. jd. 2. podūprȉ, prid. rad. jd. m. pȍdupri, prid. trp. jd. m. podupt, ž. poduptȁ] – poduprijeti → podbȏltat • Slȉvine kȉte trȋba poduprĩt kaj ih vȉtar ne bi stȑga, kat je slȉva tȁk rodnȁ ȍvo lȉto. Hrȗškine kȉte su potptȅ kȁj ih vȉtar nȅ bu stȑgo, kȁt je slȉva tȁk rodnȁȍvo lȉto.

nesvrš. [prez. jd. 1. podurãvam, mn. 3. podurãvaju/podurãvadu, imp. jd. 2. podurȃvaj, prid. rad. jd. m. podurȃva] – povrijediti čiji ugled ili dostojanstvo, ponižavati, zapostavljati koga • Nȉš do ẽ ne držĩju, sȉ u sȁmo podurȃvaju.

svrš. [prez. jd. 1. podušĩm, mn. 3. podušĩju/podušĩdu, imp. jd. 2. podūšȉ, prid. rad. jd. m. pȍduši] – usmrtiti gušenjem; podaviti, pogušiti • Vȕžga je stãre hantolākȅ i švȃkore, kadĩ se da se bȕmo sȉ pȍdušili.

ž. [jd. G podvečẽrke, mn. G podvečẽrkih] – vrijeme kad iščezava dnevno svjetlo i počinje padati mrak; sumrak • Spũšča se podvečẽrka, hȍte domȏm.

nesvrš. [prez. jd. 1. podvežĩvam, mn. 3. podvežĩvaju/podvežĩvadu, prid. rad. jd. m. podvežȋva, prid. trp. jd. m. podvẽzan, ž. podvẽzana] – stegnuti podvezom; podvezivati • Težãki pȍjeju jȕtri podvežȋvat mladjȇ f tȑsje. Tȑsje je cĩlo podvẽzano.

svrš. [prez. jd. 1. podvȉznem, mn. 3. podvȉzneju/podvȉznedu, prid. rad. jd. m. podvȉzni] – 1. poklopiti, 2. okrenuti naopako posudu • Tȋsto podvȉznem zi zdȉlum da se shãja.

nesvrš. [prez. jd. 1. podvlĩčem se, mn. 3. podvlĩčeju/podvlĩčedu se, imp. jd. 2. podvlĩči, prid. rad. jd. m. podvlĩka] – prolaziti puzeći ili pognuto ispod čega; podvlačiti se • Mȉši se podvlĩčeju spot kopȉča i māčȁk ih ne mȍre hlovȉt.

svrš. [prez. jd. 1. podvȍrim, mn. 3. podvȍriju/podvȍridu, imp. jd. 2. podvōrȉ, prid. rad. jd. m. podvorȉ, prid. trp. jd. m. podvȍren, ž. podvȍrena] – poslužiti goste za stolom; podvoriti • Lȋpo smo podvorȉli kȗme kaj su nam dȍšli gratulȋrat gȏt. Ščȅra smo pri kȗmim bȋli lȋpo podvȍreni.

ž. [G Pȍdvornice] – toponim • Pȍdvornica je mȉsto di su krãtke ledȉne na Harmȉci med dvȋ štrȅke za Slovȇniju i Kȕmrovac.

m. [jd. G pȍdvornika, mn. G pȍdvornikof] – domar ustanove; podvornik • Pȍdvornik Jȉvek se skbi za cĩlu škȏlu da bu sȅ kȁk trȋba.

svrš. [prez. jd. 1. podzĩdam, mn. 3. podzĩdaju/podzĩdadu, prid. rad. jd. m. podzīdȁ, prid. trp. jd. m. podzĩdan, ž. podzĩdana] – zidanjem osigurati stabilnost ili čvrstinu onoga što je već sazidano; podzidati • Podzīdȁ sam zȋt ot štȁle, vȅč se zȁče hērȉt. Oblȍk je podzĩdan, sȁt se bu fȇjst dȑža.

svrš. [prez. jd. 1. podžȉam, mn. 3. podžȉaju/podžȉadu, prid. rad. jd. m. podžȉa] – žeti srpom korov oko kukuruza • Jȕtri ȉdem podžȉat, fȇst je drȁča h korȕzi.

svrš. [prez. jd. 1. pođȏnam, mn. 3. pođȏnaju/pođȏnadu, prid. rad. jd. m. pođȏna, prid. trp. jd. m. pođȏnan, ž. pođȏnana] – kovanjem, šivanjem ili lijepljenjem postaviti potplat cipele; pođoniti • Nesẽm šȏline šȍštaru nãj mi ih pođȏna. Nesẽm škȍre šȍštaru, bu mi ih pođȏna.

svrš. [prez. jd. 1. poȅndlam, mn. 3. poȅndlaju/poȅndladu, imp. jd. 2. poȅndlaj, prid. rad. jd. m. poȅndla, ž. poȅndlala, prid. trp. jd. m. poȅndlan, ž. poȅndlana] – opšiti, porubiti • Poȅndlala sam sȕ rubenĩnu s mȇrkum.

svrš. [prez. jd. 1. pofȃjfam, mn. 3. pofȃjfaju/pofȃjfadu, imp. jd. 2. pofȃjfaj, prid. rad. jd. m. pofȃjfa, prid. trp. jd. m. pofȃjfan, ž. pofȃjfana] – završiti s pušenjem; popušiti → fȃjfat • Sȁki dȃn pofȃjfa trȋ škȁtule cigarȅtlinof. Sȉ su cigarȅtlini pofȃjfani, nĩmam ih vȅč.

ž. [jd. G põfale, mn. G põfalih] – javno isticanje vrijednosti čijeg postupka ili djela; pohvala • Tẽri se đākȉ dobrȍ vučĩju, dobĩju põfale.

prid. [ž. pofãlena] – koji je dobio pohvalu; pohvaljen • H fabrȉki je pofãlen da nȃjbȍlše dȉla.

svrš. [prez. jd. 1. pofãlim se, mn. 3. pofãliju/pofãlidu se, imp. jd. 2. pofālȉ se, prid. rad. jd. m. pofālȉ se, prid. trp. jd. m. pofãlen, ž. pofãlena] – podičiti se, izreći pohvalu o sebi; pohvaliti se • Mȍrem se pofālȉt da sam se nȁfči plȁvat.

svrš. [prez. jd. 1. pofȃrbam, mn. 3. pofȃrbaju/pofȃrbadu, imp. jd. 2. pofȃrbaj, prid. rad. jd. m. pofȃrba, prid. trp. jd. m. pofȃrban, ž. pofȃrbana] – premazati bojom; obojiti • Zȋde bumo dȃli pofȃrbat na bĩlo. Lȃsi su joj pofȃrbane, nĩ oj tõ prãva fȃrba.

svrš. [prez. jd. 1. poflȅkam (se), mn. 3. poflȅkaju/poflȅkadu (se), prid. rad. jd. m. poflȅka (se), prid. trp. jd. m. poflȅkan, ž. poflȅkana] – prouzročiti da se na čemu pojave mrlje; zamrljati, umrljati se • Sȁf sam se poflȅka kȁt sam jȉ. Ne mȍreš oblĩč tũ rȕbaču, sȁ ti je poflȅkana.