m. [jd. G perīnkȁ, mn. G perīnkȍf] – list povrća, cima → perĩe • Rȃceki se tũčeju za zȁdi perīnȁk.

s. zbir. [G pẽrja] – 1. perje, 2. lišće → perȍ • Opȁlo je pẽrje z drĩvja.

prid. [ž. pernȃta] – koji je od perja, koji je obrastao perjem, koji je pun perja • Pernȃti vȁkuši su mẽfki za spȁt.

s. [jd. G perȁ, mn. G perȏf] – 1. pero (ptičje), 2. pero za pisanje; pero, 3. list biljke → pẽrje • Perȍ smo zataknȉli f štȋl, hmãkali f tȋntu i tȁk smo se vȕčili lȋpo pīsȁt.

m. [jd. G peršina mn. G peršinof] – peršin • V nȉkoje jȉlo mȅčem pȇršina za bȍlši žmȃh.

ž. [jd. G peršõne, mn. G peršȏn] – svaki čovjek pojedinačno; osoba • Tã peršõna je nȉšvrĩdna.

ž. [jd. G perušȉne, mn. G perušȋn/perušȉni(h)] – list klipa kukuruza, komušina • Rȁdi smo se kak decȁ h perušȉni kotȗrali.

ž. [jd. G perũške, mn. G perũški(h)] – metlica napravljena od krila peradi koja služi za čišćenje → perutnȉca, pometȁča.

ž. [jd. G perutnȉce, mn. G perutnȋc/perutnȉcih] – metlica napravljena od krila peradi koja služi za čišćenje → perũška, pometȁča • Tȁk je sũha kȁk perutnȉca.

m. [jd. G pesȁ, mn. G pesȏf] – domaća životinja, pas • Pȅs bežĩ i nagȁa zȃjca.

prid. [ž. pẽsja] – koji se odnosi na psa, koji pripada psu, pseći • Mečȉ pẽsju cȁpu na stȏ, unã sȁmo pot stȏ.

nesvrš. [prez. jd. 1. pȅstujem, mn. 3. pȅstujeju/pȅstujedu, prid. rad. jd. m. pȅstova] – njegovati, voditi brigu • Sȁki dȃn hȍdim pȅstovat čẽrino dītȅ.

br. gl. – pet (5) • Ũn dõjde domȏm sȁkih pȇt lȋt. Pȇtpũt sam ȉša h Zȁprešiče, nȉš nĩs zbȁvi.

ž. [jd. G pētȅ, mn. G pētȉh] – 1. zadnji dio stopala, 2. dio obuće ili čarapa u koji je smještena peta; peta • Na šȏlinim su mi se zdle pētȅ, bȕm ih dȃla šȍštaru nȅk mi ih potȗmpla.

m. [jd. G petākȁ, mn. G. petākȍf] – vlak koji dolazi i odlazi u 5 h • Vȕra me nĩ zbudĩla pak sam zȁmudi na petākȁ. Sȁki dȃn dõjdem domȏm s petākȕm.

m. [jd. G pētkȁ, mn. G. pētkȍf] – peti dan u tjednu, petak • Tã bȁlavac nĩ ni trȋ pētkȅ h fabrȉki, a vȅč bi rȅda dȉla.

m. [jd. G petelȋnca, mn. G petelȋncof] – pasmina male kokoši → jȕrek • Petelȋnci od rãnoga jȕtra popĩvaju.

s. (m.) [G Petelȋnčevoga] – toponim • Tȑsja h Šenkȏfcu pot Bȕkoščakum.

ž. [jd. G petelĩnke, mn. G petelĩnkih] – pasmina male kokoši → kȁtica • Petelĩnka sȁki dȃn znesẽ jednõga jȃjčeka.

ž. [G Petelĩnke] – toponim • Mȉsto na Svẽtomu Krīžȕ tẽro je dȍbilo ȉme po petelĩnki.

br. im. – petoro • Stãra mȁma je mōrȁla sāmȁ othrānȉt petorȍ decẽ.

br. red. – peti (5.) • Pẽti pũt ti tõ vȅč povĩdam.

br. gl. – petnaest (15) • Nȁš je dȅčec stȁr petnȃjst lȋt. Õf mȉsec sam vȅč bȉ petnȃjst pũt v špitālȕ v Zãgrebu.

br. red. – petnaesti (15.) • Na rẽdu sam petnãjsti.