pȅlgarn

m. [jd. G pȅlgarna, mn. G pȅlgarnof] – fini konac za vez • Rȏžice na stõaku su našȋte s pȅlgarna.

pelĩn

m. [jd. G pelĩna, mn. G pelĩnof] – ljekovita biljka aromatična mirisa i gorka okusa iz porodice glavočika; pelin • Stãra mȁma je navȋk brãla pelĩn, povīdȁla je kȁk je hasnovȉt za drȏp.

pelĩnkovac

m. [jd. G pelĩnkofca, mn. G pelĩnkofcof] – liker priređen s pelinom, pelinkovac • Ũn pĩje sȁmo pelĩnkovac, velĩ da mu pȁše za drȏp.

penȉca

ž. [jd. G penȉce, mn. G penȋc] – prostorija ispod razine prizemlja, djelomično ili potpuno ukopana u tlo; podrum, pivnica → pinȉca, penȉcaH penȉci su cĩaki, badȉ i vȏže.

pȇntrat se

nesvrš. [prez. jd. 1. pȇntram se, mn. 3. pȇntraju/pȇntradu se, prid. rad. jd. m. pȇntra se] – s mukom uzlaziti, verati se; penjati se • Sȁki dȃn se kȏmaj pȇntram na tã brȋk.

pȅnzija (pȅmzija)

ž. [jd. G pȅnzije/pȅmzije, mn. G pȅnzijih/pȅmzijih] – 1. stanje osobe nakon završetka radnog vijeka; mirovina 2. novčana naknada onomu koji je završio radni vijek; mirovina • Z jȅngove pȅnzije sȉ zi hȉže živĩju.

penzijonẽr

m. [jd. G penzijonērȁ, mn. G penzijonērȍf] – umirovljenik • Penzijonẽri pȍjeju na mõre z ȁtobusum.

pȅnzlin

m. [jd. G pȅnzlina, mn. G pȅnzlinof] – četkica za slikanje ili bojenje; kist • Pȅnzlin namȁče h fȃrbu i fȃrba dȁske.

Pȅpa (Pȅpica)

ž. – inačica ženskog imena Josipa • H nȁšem štacũnu je dȉlala Pȅpica.

Pȇpačef brȋk

m. [G Pȇpačevoga brīgȁ] – toponim • Na Pȇpačevom brīgȕ sȁko lȉto na Vȕzmeni pȍndiljak su bȋle tȑke z matõri.

pȅpe

m. [jd. G pȅpela] – prah koji ostaje kad što izgori; pepeo • Sȁf je bȉ h pȅpelu.

pepenȃst

prid. [ž. pepenȃsta] – boje pepela; pepeljast • Kūpȉ si je pepenȃsti škrljãk.

Pepenȉca

ž. [jd. G Pepenȉce] – blagdan Čiste srijede, prvi dan korizme; Pepelnica • S Pepenȉcum je počẽla korȉzma.

pepenȉca

ž. [jd. G pepenȉce, mn. G pepenȋc/pepenȉci(h)] – gljivična bolest vinove loze, pepelnica • Hȍte mȃm šprȉcat tȑsje, po pẽrju je pepenȉca.

pepȉta

ž. neskl. – tkanina karakterističnog uzorka, karirani, izmjenični, tamniji i svjetliji nepravilni kvadratići u crno-bijeloj, smeđo-bijeloj, zeleno-bijeloj ili nekoj drugoj kombinaciji boja • Oblȉčena sam f pepȉta kȋklju z bĩlim krȁglenum.

Pȅpo (Pȅpče, Pēpȅ, Pȅpek)

m. – varijanta muškog imena Josip • Sūsȅt Pȅpče je bȉ nȃjbȍlši zidãr h cĩlomu krȁju.

Pẽra (Pērȅ, Pȅrek)

m. – varijanta muškog imena Petar • Strȋček Pērȅ je imȁ vȅlike mustãče.

Pẽrac brȋk

m. [G Pẽrac brȋga] – toponim • Pẽrac brȋg je fȇjst hpȓti brȋk h Ladūčȕ zȃdi Rešetãrof. Tȁm se zemlȁ fȇjst tẽško obdilãvala pak je zarãsa h lȏzu.

perēcȁ

m. [jd. G perēclȁ, mn. G perēclȍf] – perec, pecivo koje se peklo za Uskrs → perēclȉnSpȅkla sam pȕni prȍtva perēclȍf za blȁgoslof jȉla.

perēclȉn

m. [jd. G perēclȉna, mn. G perēclȉnof] – perec, pecivo koje se peklo za Uskrs → perēclȉnSȁko jȕtro pȇk nam je z Dȕbovoga vozȉ perēclȉne.

pergamȅntpapĩr

m. [jd. G pergamȅntpapīrȁ, mn. G pergamȅntpapīrȍf] – čvrst papir nalik koži koji ne propušta masnoću i vlagu; pergamentni papir (ob. za zatvaranje staklenki za zimnicu) • Pergamȅntpapĩr mȅčem na flȁšice s pȅkmezum.

perĩe

s. zbir. [G perĩa] – lišće povrća, cima • Pȃjceki rȁdi jĩju borȗndino perĩe.

perīlȁk

m. [jd. G perīlkȁ, mn. G perīlkȍf] – krpica za pranje suđa, spužvica • S perīlkȕm operẽm sȅ rȃjnglje.

perȉlo

s. [jd. G perȉla, mn. G perȉlof] – krpica za pranje suđa, spužvica → perīlȁkȈmam perȉlo kaj perẽm taīrȅ i rȁjngle.