Vȗkovo Selȍ | s. [G Vȗkovoga Selȁ] – toponim • Vȗkovo Selȍ je ȍbar Harmȉce, na brĩgim. |
vȕlica | ž. [jd. G vȕlice, mn. G vȕlic] – 1. prometna uzdužna površina kroz naseljeno mjesto za pješake i vozila, 2. prometna površina sa zgradama i drugim sadržajima s njezine obje strane; ulica • H mojõj vȕlici su sȅ lĩpe hȉže. |
vũle (vũlje) | s. zbir. [G vũl(j)a] – 1. izlučen mastan sok biljnog, životinjskog ili mineralnog podrijetla, 2. mazivo motora i strojeva, 3. a. slika rađena uljenim bojama, b. uljena, masna boja; ulje • Mȉsto vũlja za šalȃtu mȅčem mãšču. |
vūlȉt (vūljȉt) | nesvrš. [prez. jd. 1. vũljim, mn. 3. vũljiju/vũljidu, imp. jd. 2. vũlji, prid. rad. jd. m. vūljȉ] – dodavati ulje, uljiti • Vũljim zȅnu šalȃtu, tȁk u rȁjši jĩju. |
vunȃst | prid. [ž. vunȃsta] – vunen • Zẽbe me, pak sam si oblĩko šãri vunȃsti svȉtar. |
vupĩrat (se) | nesvrš. [prez. jd. 1. vupĩram (se), mn. 3. vupĩraju/vupĩradu (se), prid. rad. jd. m. vupīrȁ (se)] – 1. a. snažno pritisnuti (rukom ili prstom), b. pokazivati odrješito, 2. napregnuti (snagu); zapeti; upirati (se) • Vupĩram se na pȑste kaj bum vȉšji. |
vũpora | ž. [jd. G vũpore, mn. G vũpor] – ono što podupire što; uporište, podupirač • Dȉ sam vũporu kaj mi se drvȁ nȅ buju zrȕšila. |
vȕra | ž. [jd. G vȕre, mn. G vȗr/vȕrih] – 1. a. mjera za vrijeme, dvadeset i četvrti dio dana (šezdeset minuta), b. vremenska jedinica nastave, obuke (ob. četrdeset i pet minuta), 2. sprava za mjerenje vremena, ura, sat • Spitãvaju me kȕliko je vȗr, ȉdeju na cȗk. |
vȕrica | ž. umanj. [jd. G vȕrice, mn. G vȕric] – mala ura, urica • Dȅčecu sam kūpȉ lĩpu vȕricu, kaj bu znȁ kȕliko je vȗr. Mašīnȁ je porȉhtana i sȁt ȉde kaj vȕrica. |
vȕrmȗhar | m. [jd. G vȕrmȗhara, mn. G vȕrmȗharof] – obrtnik koji popravlja ili prodaje ure, satove, urar • Cȃgar se zmaknȉ pak ga bu vȕrmȗhar porȉhta. |
vũrok | m. [jd. G vūrȍka, mn. G vūrokȍf] – pogled ili čin koji može navući na koga nesreću, nedaću, zlo, bolest itd.; urok • Či dȏ hmrẽ kaj ȉma čes stȏ lȋt, velĩju da nĩ hmȑ ot vūrokȍf. |
vȕs (vȕz) | prij. – 1. smjer kretanja naviše, nagore, uzvodno, 2. a. smjer kretanja ili sasvim blisko mjesto mirovanja jedan uz drugoga; pored, pri, kraj, b. mjesto neposredno pored imenice u akuzativu, 3. a. okolnosti koje prate glagolsku radnju, prilike u kojima se radi ili događa, b. dodavanje; uz • Ȉšla sam vus plȏt, pak sam se zadȉla i podrãpala kȋklu. |
vũski (vūzȁk) | prid. [ž. vūskȁ] – 1. a. koji je male širine prema potrebi ili prema onome kakav bi morao biti, suviše malen; tijesan, b. koji je male širine prema dužini, 2. pren. koji je bez širine, bez vidika; zadrt; uzak • Tȏ je gradȉlišče vūskȍ, nĩ mȍč dȉlat hȉžu. Kȋklja mi je prȅveč vūskȁ pak me tiščĩ. |
vũsnica | ž. [jd. G vũsnice, mn. G vũsnic] – jedan od dva vanjska pokretna dijela usta pokrivena sluzokožom, usna, usnica • Spȅko sam si vũsnice z vrūčȕm jūhȕm. |
vuspũt | pril. – 1. tako (obaviti što i sl.) da ne bude u prvom planu; sekundarno, 2. površno, letimično; usput • Vuspũt, kat pȍješ h štacũn, zȅmi mi cȕkora. |
vȗš | m. [jd. G vȗši, mn. G vũši] – 1. kukac, nametnik na čovjeku, 2. zajednički naziv za razne nametnike na životinjama i biljkama; uš • Po lãsim mu plȁziju vȗši. |
vušȉca | ž. [jd. vušȉce, mn. G vušȋc] – 1. otvor na igli kroz koju se povlači konac, 2. otvor na sjekiri; ušica • Čez vušȉcu šȋvenke napelĩvam mȇrku. |
vušȉf (vušlȉf, vušljȉf) | prid. [ž. vuš(lj)ȉva] – koji ima uši, ušljiv • Gãtruža je sȁ vušȉva. |
vušȋvac (vušlȋvac, vušljȋvac) | m. [jd. G vuš(lj)ȋfca, mn. G vuš(lj)ȋfcof] – 1. onaj koji ima uši, 2. pren. pogr. a. odrpanac, bijednik, b. onaj koji je bez morala ili stava; ušljivac • Sȉ bežĩju ot tȍga vušȋfca. |
vušȋfka (vušlȋfka, vušljȋfka) | ž. [jd. G vuš(lj)ȋfke, mn. G vuš(lj)ȋfkih] – 1. ona koja ima uši, 2. pren. pogr. a. odrpanka, bijednica, b. ona koja je bez morala ili stava; ušljivka → vušȋvac • Vušlȋfka se fȕrt čõha po lãsi. |
vūščȉt | – priuštiti si nešto • Ne vũščiju se nȉkam ĩt ni kȁj bȍljšega pojȉst. |
vutãplat (vutãpljat) (se) | nesvrš. [prez. jd. 1. vutãpljam (se), mn. 3. vutãpljaju/vutãpljadu (se), prid. rad. jd. m. vutāpljȁ (se)] – utapljati (se) → ftãpljat, htãpljat • Pȍče se vutãpljat, kȏmaj sam ga zvlĩko z vodẽ vȃn. |
vutihīnȉt | svrš. [prez. jd. 1. vutihȋnem, mn. 3. vutihȋneju/vutihȋnedu, imp. jd. 2. vutihīnȉ, prid. rad. jd. m. vutihīnȉ] – utihnuti, prestati → hȇat, htihīnȉt • Vȉtar je vutīhnȉ, sȁt je mĩrno. |
vutopȉt (se) | svrš. [prez. jd. 1. vtopĩm (se), mn. 3. vtopĩju/vtopĩdu (se), prid. rad. jd. m. vutopȉ (se)] – 1. a. bacivši, zagnjurivši u vodu lišiti života; udaviti, b. pren. učiniti da se izgubi, nestane u mnoštvu, široj zajednici i sl., 2. a. izgubiti život u vodi, udaviti se, b. izgubiti se, nestati stapajući se s čim većim, jačim i sl., c. predati se čemu, zanijeti se, utonuti u što (u posao i sl.), 3. pren. razg. prodati komu što (ob. ono što se teško proda); utopiti (se) → ftopȉt (se), htopȉt (se) • H Sāvȉ su se nȋkoji dȅčki vutopȉli. |