svrš. [prez. jd. 1. zazĩbam (se), mn. 3. zazĩbaju/zazĩbadu (se), imp. jd. 2. zazĩbaj, prid. rad. jd. m. zazĩba (se), prid. trp. jd. m. zazĩban, ž. zazĩbana] – 1. početi (se) ljuljati, 2. malo (se), jednokratno ili nakratko zaklimati; zaljuljati (se), zanjihati (se) • Kat sam si sȅ na solȁc, tȁk se zazĩba kaj sam mȉsli kak bum opȁ.

svrš. [prez. jd. 1. zazĩdam, mn. 3. zazĩdaju/zazĩdadu, prid. rad. jd. m. zazīdȁ, prid. trp. jd. m. zazĩdan, ž. zazĩdana] – sagraditi zidanjem, zagraditi, pregraditi, zatvoriti zidom, zazidati → zizīdȁt • Zazīdȁli smo nõvu hȉžu, sȁt u mõramo znȕtra zrȉftat. Štȁla je zazĩdana, sȁt u mõramo pofrȃjhat.

m. [jd. G zãziva, mn. G zãzivof] – molitva za pomoć • Ȉmam zãzif da bu f hȉži Bõžega blȁgoslova.

svrš. [prez. jd. 1. zazĩvam/zazĩvljem, mn. 3. zazĩvaju/zazĩvadu/zazĩvljedu/zazĩvljeju, imp. jd. 2. zazĩvaj, prid. rad. jd. m. zazĩva] – dozivati nekoga dalekog; prizivati; zazivati • Zazĩva je Bȍga i svȅ svẽce kaj bi mu pomȍgli.

svrš. [prez. jd. 1. zazlamȅnujem, mn. 3. zazlamȅnuju, prid. rad. jd. m. zazlamȅnova, prid. trp. jd. m. zazlemȅnovan, ž. zazlemȅnovana] – obilježiti, označiti • Nȃjpri si zazlamȅnujem, a ȕnda zi škȁram rȉžem. Zazlamȅnova sam si h knȉgi do kũt sam dȍša. Povĩdaju kak je ũn bȉ zazlamȅnovan.

svrš. [prez. jd. 1. zazovẽm, mn. 3. zazovẽju/zazovẽu, prid. rad. jd. m. zȁzva] – pozvati, dozvati • Zȁzva sam ga, al nĩ me čȗ.

svrš. [prez. jd. 1. zazvonĩm, mn. 3. zazvonĩju/zazvonĩdu, prid. rad. jd. m. zȁzvoni] – 1. početi zvoniti, 2. naglo, nakratko ili jednokratno se oglasiti kao zvono; zazvoniti • Zȁzvonilo je za pȏdne, mȏram ĩt na obȉt.

svrš. [prez. jd. 1. zažalĩm, mn. 3. zažalĩju/zažalĩdu, prid. rad. jd. m. zȁžali] – osjetiti žaljenje zbog učinjenog, osjetiti da nešto nije dobro učinjeno; požaliti, pokajati se • Zȁžali je kaj je prȍda tã grȕnt.

ž. [G zȃžari] – crveno nebo u svitanje i suton • Gledĩm kȁkva je ȍbar Cȇrnika zȃžara, gȍdine bu.

svrš. [prez. jd. 1. zažãrim se, mn. 3. zažãriju/zažãridu se, prid. rad. jd. m. zažãri, prid. trp. jd. m. zažãren, ž. zažãrena] – 1. usijati se kao žar, 2. a. postati plameno crven; zacrvenjeti se, b. zarumenjeti se, zažariti se, zajapuriti se u licu (ob. od temperature tijela) • Dok namȉčem vȕglen h špȍrot sȁf se zažãrim. Tȁk kũrim, kȁj je špȍrot sȁf zažãren.

svrš. [prez. jd. 1. zaželĩm (se), mn. 3. zaželĩju/zaželĩdu (se), prid. rad. jd. m. zȁželi (se)] – osjetiti želju (za kim ili čim), poželjeti što; zaželjeti se čega • Vȅč pũt si zaželĩju jȉst pošrȇkani pȁžulj.

svrš. [prez. jd. 1. zažgẽm (se), mn. 3. zažgẽju/zažgẽdu (se), prid. rad. jd. m. zȁžga (se), prid. trp. jd. m. zažgãn, ž. zažgãna] – 1. a. upaliti, zapaliti, potpaliti vatru; užgati, b. jako ugrijati, zagrijati; pripeći, 2. pokvariti se od stajanja i vrućine (o masnoćama); užegnuti se; užgati (se) → vužgat (se) • Zȁžga sam ogȁ, sȁt se bȕmo zgrȉli. Ogȁ je zažgãn, bȑš se bȕmo zgrȉli.

nesvrš. [prez. jd. 1. zažlȁjfam, mn. 3. zažlȁjfaju/zažlȁjfadu, imp. jd. 2. zažlȁjfaj, prid. rad. jd. m. zažlȁjfau, prid. trp. jd. m. zažlȁjfan, ž. zažlȁjfa] – usporiti, zakočiti → žlȁjfat • Tȁk je zažlȁjfa, kaj su gȕme zacvĩlile.

nesvrš. [prez. jd. 1. zažmĩm, mn. 3. zažmĩju/zažmĩdu, imp. jd. 2. zažmȉ, prid. rad. jd. m. zȁžma] – pritvoriti oči, (upola) zatvoriti oči; zažmiriti • Zažmȉ, nãj glẽdit h sȗnce, škȍdi ti očȁm.

svrš. [prez. jd. 1. zažnȇram, mn. 3. zažnȇraju/zažnȇradu, prid. rad. jd. m. zažnȇra, prid. trp. jd. m. zažnȇran, ž. zažnȇrana] – provući uzice kroz rupice (na cipeli, na stezniku) i stegnuti ih → zažnȇrat • Tȇško se prigȉbam pak si ne mȍrem zažnȇrat šȏline. Ne mȍreš si zizȕt zažnȇrane šȏline.

svrš. [prez. jd. 1. zažvȁlim, mn. 3. zažvȁliju/zažvȁlidu, prid. rad. jd. m. zažvȁli, prid. trp. jd. m. zažvȁlen, ž. zažvȁlena] – staviti (konju) žvale • Pȍjem koȅ zažvȁlit i hprẽč ih.

nesvrš. [prez. jd. 1. zbãdam, mn. 3. zbãdaju/zbãdadu, prid. rad. jd. mprid. rad. jd. m. zbãda] – ubadanjem vaditi iz nečega • V rȉčetu nẽčeju korȅe jȉst pak ga zbãdaju vȃn.

svrš. [prez. jd. 1. zbȁsmam se, mn. 3. zbȁsmaju/zbȁsmadu se, prid. rad. jd. m. zbasmȁ] – 1. izreći laž, reći ono što nije istina; sl•gati, 2. izreći glupost, izvaliti • Kȁk se mȍreš tȁk zbasmȁt?

svrš. [prez. jd. 1. zbȁvim, mn. 3. zbȁviju/zbȁvidu, imp. jd. 2. zbȁvi, prid. rad. jd. m. zbȁvi, prid. trp. jd. m. zbȃvlen, ž. zbȃvlena] – 1. izvršiti posao, učiniti, uraditi, izvesti (o poslu, zadatku i sl.), obaviti, 2. spasiti od kakva zla, oteti od opasnosti, izbaviti • Zbȁvi sam sȅ poslȅ za õf kȅdan. Dȁ vam rȗke dȉlaju kak jezȉki, sȉ bi poslȉ bȋli zbȃvleni.

svrš. [prez. jd. 1. zbãvljam, mn. 3. zbãvljaju/zbãvljadu, prid. rad. jd. m. zbāvljȁ] – 1. izvršavati posao, činiti, raditi, izvoditi (o poslu, zadatku i sl.), obaviti, 2. spašavati od kakva zla, otimati od opasnosti → zbȁvit • Zbãvljaju poslȅ na pȍlju, dohãja gdo vrȋme.

svrš. [prez. jd. 1. zbȅgnem, mn. 3. zbȅgneju/zbȅgnedu, imp. jd. 2. zbȅgni, prid. rad. jd. mprid. rad. jd. m. zbȅgni] – 1. skloniti se od čega neugodnog, opasnog, ne željeti imati s kim kakav odnos; ukloniti se, 2. ne željeti imati sučeljeni susret s kim; izbjeći • Kȁj nam je sũjeno, tȏ ne mȍremo zbȅč.

svrš. [prez. jd. 1. zbečĩm se, mn. 3. zbečĩju/zbečĩdu se; prid. rad. jd. m. zbẽča se] – vikati u dovoljnoj mjeri; navikati se, izvikati se • Tȁk se zbečĩju da ostȁneju brez glȃsa. Zbečĩju ȍči kak se čȕdiju tõj lipotĩ.

svrš. [prez. jd. 1. zbetȅžam, mn. 3. zbetȅžaju/zbetȅžadu, prid. rad. jd. mprid. rad. jd. m. zbetȅža] – postati, biti bolestan, dobiti bolest, patiti od bolesti, oboljeti • Svȉe zbetȅžaju ot spȁrene dȉteline.

svrš. [prez. jd. 1. zbigȅcam se, mn. 3. zbigȅcaju/zbigȅcadu se; prid. rad. jd. m. zbigȅca, prid. trp. jd. m. zbigȅcan, ž. zbigȅcana] – vrlo temeljito urediti svoju vanjštinu, obući se s velikom brigom; urediti se, uparadirati se, dotjerati se • Ȍdi se zbigȅcat da vȉdiju kȁk si lĩpi. Sȉ ga gledĩju kȁk je zbigȅcan.