svrš. [prez. jd. 1. zatrẽm (se), mn. 3. zatrẽju/zatrẽdu (se), prid. rad. jd. m. zȁtr (se), prid. trp. jd. m. zatt, ž. zattȁ] – 1. potpuno uništiti, istrijebiti 2. nestati, izumrijeti • Bȍlše da nestȁne selȁ, nek da se navȃde zatrẽju. Stãre sȏrte jȁbuk su zattȅ.

svrš. [prez. jd. 1. zatrũbim, mn. 3. zatrũbiju/zatrũbidu, imp. jd. 2. zatrũbi, prid. rad. jd. m. zatrũbi] – početi trubiti, zatrubiti • Sȁki pũt kat prẽdem pȍlek jȅngove hȉže, zatrũbim.

svrš. [prez. jd. 1. zatũčem, mn. 3. zatũčeju/zatũčedu, imp. jd. 2. zatũči, prid. rad. jd. m. zatũka, prid. trp. jd. m. zatȕčen, ž. zatȕčena] – ubiti udarcima, uništiti, zatrti, zatući • Tȍrac se zavlĩko h kȏčak, zatũka sam ga z bȁtinum. Na cȉsti sam nȁša zatȕčenoga pesȁ.

nesvrš. [prez. jd. 1. zatȕhljam, mn. 3. zatȕhljaju/zatȕhljadu, prid. rad. jd. m. zatuhljȁ, prid. trp. jd. m. zatȕhljan, ž. zatȕhljana] – zatvoriti, začepiti → tuhljat • Cȋf se zatuhljȁla, mõram u otštȏpat. Kȏmaj sam otštȏpa zatȕhljanu cȋf.

svrš. [prez. jd. 1. zatũlim, mn. 3. zatũliju/zatũlidu, prid. rad. jd. m. zatũli] – početi tuliti, zatuliti • Krȁva je h štȁli tȁk zatũlila kaj sam mȉslila da bu krȅpala.

svrš. [prez. jd. 1. zatũpim, mn. 3. zatũpiju/zatũpidu, prid. rad. jd. m. zatũpi] – 1. učiniti tupim, 2. a. učiniti tupim, glupim, b. razg. zanemariti čiju strpljivost (razgovorom, predavanjem); zagnjaviti; zatupiti • Zatũpila mi se sekȉra, mõram u nabrũsit.

ž. [jd. G zȃve, mn. G zȃvi] – muževa sestra, šogorica, zaova • Mojȁ mi zȃva štrȉka svȉtar.

svrš. [prez. jd. 1. zavȁdim (se), mn. 3. zavȁdiju/zavȁdidu (se), prid. rad. jd. m. zavȁdi (se), prid. trp. jd. m. zavȁjen, ž. zavȁjena] – 1. izazvati svađu između drugih, posvađati ih međusobno, 2. posvađati se s kim, biti u zavadi, posvaditi (se), zavaditi (se) • Zavȁdili su se prȋ dvȁjst lȋt, nȉgdo nȅ zna zãkaj. Unȉ dvȃ su kjȃ dȅset lȋt zavȁjeni i ne spomȉnaju se.

nesvrš. [prez. jd. 1. zavarãvam (se), mn. 3. zavarãvaju/zavarãvadu (se), imp. jd. 2. zavarȃvaj, prid. rad. jd. m. zavarȃva (se)] – 1. odvraćati čiju pozornost na drugu stranu, 2. namjerno pogrešno obavještavati; zavoditi, 3. zanositi se nemogućim, ne htjeti vidjeti istinu, predavati se, prepuštati se iluzijama; zavaravati (se) • Zavarãvaju se da bu im bȋlo bȍle ak prodȃju grȕnt.

m. [jd. G zȃveta, mn. G zȃvetof] – 1. svečano obećanje, svečana obveza na što; zakletva, 2. zavjetni dar ili žrtva na koju se vjernik obvezao, 3. zast. savez, zakon; zavjet • Pri Mȃjki Bõžoj Gorȉčkoj ȉmam zȃvet.

svrš. [prez. jd. 1. zavetȕjem se, mn. 3. zavetȕjeju/zavetȕjedu, prid. rad. jd. m. zavetȍva, prid. trp. jd. m. zavetovãn, ž. zavetovãna] – zavjetovati se → zavet • Hȍdiju se zavetovȁt za zdrȃvje Mȃjki Bõžoj Bȉstričkoj. Tõ ȉmam zavetovãno pri Mȃjki Bõžoj Gorȉčkoj.

m. [jd. G zȁvičaja, mn. G zȁvičajof] – 1. mjesto rođenja, 2. rodni kraj; zavičaj • Tȗ sam se nȁrodi, tȗ je mõj zȁvičaj!

nesvrš. [prez. jd. 1. zavĩjam, mn. 3. zavĩjaju/zavĩjadu, imp. jd. 2. zavĩjaj, prid. rad. jd. m. zavĩja] – 1. otegnuto urlati, urlikati, vijati (o vuku, psu), 2. pogr. dosadno i bez razloga naricati; jaukati, 3. hujati, fijukati (o vjetru); zavijati • Cūcȁk je zavĩja cĩlu nȏč, nĩs mȍga spȁt ȍt enga.

svrš. [prez. jd. 1. zavĩjem, mn. 3. zavĩjeju/zavĩjedu, prid. rad. jd. m. zȁvi, prid. trp. jd. m. zavĩt, ž. zavītȁ] – obložiti nečim što obuhvaća cijelu vanjsku površinu; uviti, ob•viti, zaviti, omotati • Tẽke zavĩjem h pȁkpapĩr pak ih nesẽm h škȏlu. Nesẽm dȃr zavĩt h fĩni šãri papĩr.

svrš. [prez. jd. 1. zavȉznem, mn. 3. zavȉzneju/zavȉznedu, prid. rad. jd. m. zavȉzni] – srušiti se pod teretom (npr. snijega) • Štȁlica se bu zavȉznila pod vȅlikim snȋgum.

svrš. [prez. jd. 1. zavlãčim, mn. 3. zavlãčiju/zavlãčidu, imp. jd. 2. zavlãči, prid. rad. jd. m. zavlãči] – 1. odugovlačiti, otezati, 2. gurati u što, stavljati u nutrinu; zavlačiti • Ne mȍre dobȉt posȁ, sȁmo ga zavlãčidu.

svrš. [prez. jd. 1. zavlĩčem (se), mn. 3. zavlĩčeju/zavlĩčedu (se), prid. rad. jd. m. zavlĩka (se)] – 1. a. dovesti što da bude u unutrašnjosti čega ili između čega; uvući, b. razvući, otegnuti, 2. a. skloniti se u tijesan zatvoren prostor, šupljinu i sl.; uvući se, b. dugo, odviše potrajati; otegnuti se; zavući (se) • Kȁt me zẽbe, zavlĩčem se pot tõplu tȕhicu.

m. [jd. G zāvȍra, mn. G zāvȍrof] – lanac za kočenje zaprežnih kola • Na kotãčim je narȉhtan zāvȍr da se ne okrẽčeju dok ȉdeju navdȏ.

pril. – nizašto, uzalud, badava • Zavrȃga ti povĩdam, kat ne poslȕšaš.

svrš. [prez. jd. 1. zavrĩdim, mn. 3. zavrĩdiju/zavrĩdidu, imp. jd. 2. zavrĩdi, prid. rad. jd. m. zavrĩdi] – postati vrijedan (čega), dostojan čega, takav da zaslužuje što, zavrijediti • Tȁk su lȋni da ne zavrĩdiju pišȉvoga bobȁ.

svrš. [prez. jd. 1. zavrẽm, mn. 3. zavrẽju/zavrẽdu, prid. rad. jd. m. zȁvr] – 1. kočnicom zaustaviti, zakočiti, 2. početi kipjeti, zavrijeti • Hȍdi zavrĩt vȏs, pȅljamo se navdȏ.

svrš. [prez. jd. 1. zavnem, mn. 3. zavneju/zavnedu, imp. jd. 2. zavni, prid. rad. jd. m. zavni, prid. trp. jd. m. zaven, ž. zavena] – podvrnuti, presaviti, zavrnuti • Rukāvȉ na rȕbači su mi zaveni kad mĩsim tȋsto.

svrš. [prez. jd. 1. zavȕzlam, mn. 3. zavȕzlaju/zavȕzladu, prid. trp. zavuzlȁ, prid. trp. jd. m. zavȕzlan, ž. zavȕzlana] – 1. a. zamrsiti, vezati što tako da je teško odvezati, b. pren. iron. jednostavno učiniti složenim; zamrsiti, zaplesti, 2. a. stvoriti situaciju iz koje je teško izići; dovesti se u nepriliku; uplesti se, zaplesti se, b. ne znati se snaći; zbuniti se, spetljati se zapetljati (se) → zvuzlȁt • Žnȇrance tȁk zavȕzlam da ih ne mȍrem rezvẽzat. Nĩ mȍč nãjt krȁja kak je štrȅja vȕne zavȕzlana.

nesvrš. [prez. jd. 1. zavzȉmam (se), mn. 3. zavzȉmaju/zavzȉmadu (se), prid. rad. jd. m. zavzȉma (se), prid. trp. jd. m. zavzẽt, ž. zavzẽta] – 1. ratom, borbom steći (područje), osvojiti, zadobiti 2. zaposjesti, nastaniti se, 3. a. pomoći oko čega; angažirati se, b. zabaviti se, zaposliti se (čim), predati se čemu; zauzimati (se) • Sȉ se zavzȉmaju kaj bi se čea selȍ dȉlala cȉsta. Ȍf je stȏček zavzẽt, ne mȍreš se tȗ sȅst.