svrš. [prez. jd. 1. zašvȉnglam, mn. zašvȉnglaju/zašvȉngladu, prid. rad. jd. m. zašvȉngla] – zavrtjeti se u glavi • Tȁk mi se zašvenglȁlo, skȍro sam opȁla.

prij. – kazuje da se što nalazi ili događa s druge strane čega ili koga, s druge (nalične) strane onoga što se nalazi pred govornikom ili za govornikovim leđima; odostraga, odzada, straga, iza • Zȃt štȁle su kopȉči zi sȇnum.

svrš. [prez. jd. 1. zatajĩm, mn. 3. zatajĩju/zatajĩdu, imp. jd. 2. zatājȉ, prid. rad. jd. m. zȁtaji, prid. trp. jd. m. zatajȅn, ž. zatajȅna] – 1. prešutjeti, prikriti, utajiti, 2. iznevjeriti, podbaciti, zakazati; zatajiti • Dȅčec mi je zȁtaji da je dȍbi kolȁc z račūnȁ. Velĩju da ȉma čȕdaj zatajȅnoga põreza kaj ga nĩ platȉ.

svrš. [prez. jd. 1. zatȁknem, mn. 3. zatȁkneju/zatȁknedu, prid. rad. jd. m. zataknȉ, prid. trp. jd. m. zatȁken, ž. zatȁkena] – jednim pokretom nešto nesavitljivo staviti u nešto drugo; zadjenuti, zataknuti • Zataknȉ je vȉak za pȃs, pȍje cĩpat kȍlje za paradȁjs. Povĩdaju kak je ũn navȋk nosȉ kȕfcu zatȁkenu h škȍru.

svrš. [prez. jd. 1. zatȃncam, mn. 3. zatȃncaju/zatȃncadu, imp. jd. 2. zatȃncaj, prid. rad. jd. m. zatȃnca] – 1. početi plesati, 2. malo (ot)plesati; zaplesati • Bȋla je lĩpa zãbava, mȁlo smo si i zatȃncali.

svrš. [prez. jd. 1. zatȁškam, mn. 3. zatȁškaju/zatȁškadu, prid. rad. jd. m. zataškȁ, prid. trp. jd. m. zatȁškan, ž. zatȁškana] – 1. onemogućiti da se što sazna; prikriti 2. potisnuti, učiniti da se zaboravi (problem, afera); zataškati • Fkrȁ je vȅlike pȉneze, al su sȅ zataškȁli. Naprȁvi je čȕdaj tȍga gdoga, al je sȅ zatȁškano.

svrš. [prez. jd. 1. zatečẽm, mn. 3. zatečẽju/zatečẽdu, prid. rad. jd. m. zatȅka, prid. trp. jd. m. zatečȅn, ž. zatečȅna] – 1. a. naći postojeće stanje, biti svjedok nečega što je bilo, b. naći koga ondje gdje je prije bio, c. uhvatiti na djelu; iznenaditi, 2. naći se negdje u času kad tko dođe ili kad se što počne zbivati; zateći • Zatȅka sam se bȁš tũ, kȁt su se stȑknili.

nesvrš. [prez. jd. 1. zateftȅrim, mn. 3. zateftȅriju/zateftȅridu, prid. rad. jd. m. zateftȅri, prid. trp. jd. m. zateftȅren, ž. zateftȅrena] – 1. zapisati, upisati bilješke; obilježiti, označiti, 2. (u vezama riječi) postići ono što se broji i sl.; zabilježiti → teftȅrit • Zateftȅrili smo dvȃ gȏle ščȅra na Čȅtru. Sȅ je tõ zateftȅreno zanavȋk.

svrš. [prez. jd. 1. zatẽgnem, mn. 3. zatẽgneju/zatẽgnedu, prid. rad. jd. m. zatẽgni, prid. trp. jd. m. zatẽgen, ž. zatẽgena] – učiniti da se što napne, rastegne, povući jedan kraj čega što je na drugom kraju učvršćeno (uže), zategnuti → zašpȃnat • Zatẽgni sam drȏt na plȍtu kaj se bȉ obȉsi. Met ȉmi je fȇjst zatẽgeno, sȁmo kaj se ne potũčeju kat se zistȁneju.

svrš. [prez. jd. 1. zatelẽbam se, mn. 3. zatelẽbaju se; prid. rad. jd. m. zatelẽba, prid. trp. jd. m. zatelẽban, ž. zatelẽbana] – pren. zaljubiti se preko mjere • Kat se zatelẽbaju nȉš ne čȕjeju ni vȉdiju. Zatelẽban je h tȗ pȕcu, nȉš ne vȉdi, nȉt ne čȕje.

svrš. [prez. jd. 1. zatepẽm, mn. 3. zatepẽju/zatepẽdu, prid. rad. jd. m. zatȅpa/zatȅpo] – potrošiti, spiskati novac → zarȃjtat • Sȅ je zatȅpo, nĩma nȉgdi nȉš.

nesvrš. [prez. jd. 1. zatȅžem, mn. 3. zatȅžeju/zatȅžedu, prid. rad. jd. m. zatȅza] – činiti da se što napne, rastegne, vući jedan kraj čega što je na drugom kraju učvršćeno (uže), zatezati → špȃnat • Zatȅžem špȃjle na picȉklinu.

m. [jd. G zãtika, mn. G zãtikof] – 1. ono čime se što zatiče, stavlja u utor, 2. strojni element za osiguranje položaja dvaju dijelova stroja; klin, zatik • Zglodȁ mi se zãtik na cikulãru, mõram ȉt drȇjaru kaj bu mi zdrȇja nõvoga.

nesvrš. [prez. jd. 1. zatĩkam, mn. 3. zatĩkaju/zatĩkadu, prid. rad. jd. m. zatīkȁ] – jednim pokretom nešto nesavitljivo stavljati u nešto drugo; utikati, zaticati → ftīkȁt • Fȕrt mõram zatīkȁt zãšpičak na sekȉru, kaj mi se fȕrt resajẽva.

nesvrš. [prez. jd. 1. zatikãvam, mn. 3. zatikãvaju/zatikãvadu, prid. rad. jd. m. zatikȃva] – utikavati, zatikavati → zatīkȁt • Sȁki dȃn zatikãvaju zãšpičak na sekȉru.

svrš. [prez. jd. 1. zatȉram (se), mn. 3. zatȉraju/zatȉradu (se), prid. rad. jd. m. zatȉra (se)] – 1. potpuno uništiti, istrijebiti, 2. nestati, izumrijeti, 3. a. snagom učiniti da što oštro uđe, da prodre duboko u što; zabiti, b. utjerati; zatjerati • Kȏmaj sam zatȉra sȅ pȕre h ograjẽnac.

pril. – iz tog razloga, zbog toga, zato • Bȉ sam betȅžan, zãto nĩs dȍša ščȅra.

svrš. [prez. jd. 1. zatoplĩm, mn. 3. zatoplĩju/zatoplĩdu, prid. rad. jd. m. zȁtopli] – postati toplije (o vremenu); otopliti, zatopliti • Povĩdaju na televĩziji da bu drȕgi kȅdan zȁtoplilo.

svrš. [prez. jd. 1. zatrȃjbam, mn. 3. zatrȃjbaju/zatrȃjbadu, prid. rad. jd. m. zatrȃjba, prid. trp. jd. m. zatrȃjban, ž. zatrȃjbana] – potrošiti, spiskati novac → zarȃjtat, zatȅpst • Zatrȃjba je dvȋ plãče. Zatrȃjbane pȉneze ne mȍreš povnȉt.

svrš. [prez. jd. 1. zatrdĩm, mn. 3. zatrdĩju/zatrdĩdu, imp. jd. 2. zatrdȉ, prid. rad. jd. m. zatdȉ, prid. trp. jd. m. zaten, ž. zatena] – 1. učiniti čvrstim, osigurati da se ne klima, pomiče ili ljulja; utvrditi, 2. učiniti (se) nepokolebljivim u kakvu uvjerenju; učvrstiti • Zatdȉ sam stũpe za plȏt, sȁt se vȅč nȅ buju mȉgali. Stūpȉ su zateni, ne mȉgaju se vȅč.

[prez. jd. 1. zatrȅpčam, mn. 3. zatrȅpčaju/zatrȅpčadu, imp. jd. 2. zatrepčȉ, prid. rad. jd. m. zatrepčȁ] – zatreptati • Percȁ na brȉskvi mȃm zatrȅpčaju kad vȉtar pũhne.

svrš. [prez. jd. 1. zatrȅskam se, mn. 3. zatrȅskaju/zatrȅskadu se, prid. rad. jd. m. zatrȅska, prid. trp. jd. m. zatrȅskan, ž. zatrȅskana] – jako se zaljubiti → zatelebat se • Zatrȅska se h ũ kjȃ h pũčkoj škȏli. Tȁk je zatrȅskan, kaj nȉš ne vȉdi nȉt ne čȕje.

svrš. [prez. jd. 1. zatrẽsem (se), mn. 3. zatrẽseju/zatrẽsedu (se), imp. jd. 2. zatrẽsi, prid. rad. jd. m. zatrẽsa (se)] – 1. početi tresti, 2. početi se tresti; zatresti (se) • Tȁk sam opȁ da se sȅ zatrẽslo.

svrš. [prez. jd. 1. zatrȋbam, mn. 3. zatrȋbaju/zatrȋbadu, prid. rad. jd. m. zatrȋba] – osjetiti potrebu za čim; zatrebati • Či mi zatrȋbaju pȉnezi, posujẽvam ih ot famȉlije.