nesvrš. [prez. jd. 1. zašȃlam, mn. 3. zašȃlaju/zašȃladu, prid. rad. jd. m. zašȃla, prid. trp. jd. m. zašȃlan, ž. zašȃlana] – praviti oplatu za betoniranje → šȃlat • Danȁs smo zašȃlali za štȋnge, jȕtri bumo ih pitonȋrali. Dȅka je zašȃlana, jȕtri bȕmo pitonȉrali.

svrš. [prez. jd. 1. zašarãfim, mn. 3. zašarãfiju/zašarãfidu, imp. jd. 2. zašarãfi, prid. rad. jd. m. zašarãfi, prid. trp. jd. m. zašarãflen, ž. zašarãflena] – pričvrstiti, učvrstiti vijkom, zavrnuti • Zašarãfi sam sȅ dȁske na gelȅnderu. Sȉ su fȉtingi zašarãfleni na cȋvi.

nesvrš. [prez. jd. 1. zašerafljĩvam, mn. 3. zašerafljĩvaju/zašerafljĩvadu, imp. jd. 2. zašerafljĩvaj, prid. rad. jd. m. zašerafljĩva] – pričvršćivati, učvršćivati vijkom, zavrtati • Zašerafljĩva sam kotãč pak mi je gevȉnt preskočȉ.

m. [jd. G zãšijka, mn. G zãšijkof] – dio vrata od lubanje do ramena, zatiljak • Ot zãšijka prik plẽč me prẽbada.

ž. [jd. G zãšijke/zãšiške, mn. G zãšijki(h)/zãšiški(h)] – dio vrata od lubanje do ramena, zatiljak → zãšijak • Prẽbada me zãšijka.

svrš. [prez. jd. 1. zašȉjem, mn. 3. zašȉjeju/zašȉjedu, prid. rad. jd. m. zašȉ, prid. trp. jd. m. zašȉt, ž. zašȉta] – pričvrstiti jedno za drugo šijući, sastaviti šivanjem; zašiti • Kadȁ trȇbam si zašȉjem tẽru rȕbaču. Sȁt su ti sȉ gȕmbi na kapũtu zašȉti, nãj hodȉt reskȍpčen.

svrš. [prez. jd. 1. zaškripĩm, mn. 3. zaškripĩju/zaškripĩdu, imp. jd. 2. zaškrĩpi, prid. rad. jd. m. zaškrĩpi/zaškrĩpa] – početi škripati, malo i kratko škripati; zaškripnuti • Htȉ sam otprȋt vrãta potȋhoma, al su zaškrĩpila.

svrš. [prez. jd. 1. zašlȁjdram, mn. 3. zašlȁjdraju/zašlȁjdradu, prid. rad. jd. m. zašlȁjdra] – proklizivati (kotačima po cesti ili dr. podlozi) uz prepoznatljiv zvuk • Prehȉtro se dopelȁ pak je na zaovĩnku zašlȁjdra.

svrš. [prez. jd. 1. zašlȁjfam, mn. 3. zašlȁjfaju/zašlȁjfadu, imp. jd. 2. zašlȁjfaj, prid. rad. jd. m. zašlȁjfa, prid. trp. jd. m. zašlȁjfan, ž. zašlȁjfana] – 1. brušenjem načiniti da se dobiju sasvim ravni rubovi, 2. zakočiti na način da se blokiraju kotači • Zašlȁjfa sam kotãče na vȍzu kaj mi nȅ bu prȅša nahdȏ. Nõži su zbrũšeni i zašlȁjfani, sad dobrȍ rȉžeju.

svrš. [prez. jd. 1. zašmȇram (se), mn. 3. zašmȇraju/zašmȇradu (se), prid. rad. jd. m. zašmȇra (se), prid. trp. jd. m. zašmȇran, ž. zašmȇrana] – uprljati (se) kolomazom → šmȇr, šmȇrat • Mĩa sam kotãče na vȍzu, sȁf sam se zašmȇra. I rȕbača i hlȁče su ti zašmȇrane, ž ĩmi ne mȍreš nȉš drȕgo nek ih skūrȉt.

svrš. [prez. jd. 1. zašnȇram, mn. 3. zašnȇraju/zašnȇradu, prid. rad. jd. m. zašnȇra, prid. trp. jd. m. zašnȇran, zašnȇrana] – provući uzice kroz rupice (na cipeli, na stezniku) i stegnuti ih • Tȅško se prigȉbam pak si ne mȍrem zašnȇrat šȍline. Ne mȍreš si zizȕt zašnȇrane šȍline, mõraš ih otšnȇrat.

svrš. [prez. jd. 1. zašpȃnam, mn. 3. zašpȃnaju/zašpȃnadu, prid. rad. jd. m. zašpȃna, prid. trp. jd. m. zašpȃnan, ž. zašpȃnana] – učiniti da se što napne, rastegne, povući jedan kraj čega što je na drugom kraju učvršćeno (uže), zategnuti → zatẽgnit • Tȁk je zašpȃna kotãč kaj ga sȁd nȉgdo ne mȍre otšerãfit. Sȉ su šerãfi zašpȃnani, mȍreš se ĩt pelȁt.

svrš. [prez. jd. 1. zašpȃram, mn. 3. zašpȃraju/zašpȃradu, prid. rad. jd. m. zašpȃra, prid. trp. jd. m. zašpȃran, ž. zašpȃrana] – sačuvati razumno trošeći (ob. novac); zaštedjeti, uštedjeti • Zašpȃra sam nȉkaj pinȇs, bȕm si kūpȉ nȍvoga kotãča. Ȉmam h bãnki nȉkaj zašpȃranih pinȇs.

m. [jd. G zãšpička, mn. G zãšpičkof] – duguljast zaoštren ili zaobljen komad željeza ili drva (veći od čavla), klin, kajla • Naprȁvi sam zãšpičak kaj bum nȁsadi mȍtiku na nõvi štĩ.

svrš. [prez. jd. 1. zašpȉčim, mn. 3. zašpȉčiju/zašpȉčidu, prid. rad. jd. m. zašpȉči, prid. trp. jd. m. zašpȉčen, ž. zašpȉčena] – 1. učiniti što špičastim; zašiljiti, zaoštriti 2. biti uporan, činiti što na zajedljiv način, završiti razgovor • Zašpȉčim ȍlofku da mȍrem bȍl tȁe pīsȁt. Kocȉ su zašpȉčeni, mȍreš ih zabȉt.

svrš. [prez. jd. 1. zašprȉcam (se), mn. 3. zašprȉcaju/zašprȉcadu (se), imp. jd. 2. zašprȉcaj, prid. rad. jd. m. zašprȉca (se), prid. trp. jd. m. zašprȉcan, ž. zašprȉcana] – poprskati (se) kapljicama tekućine; zaprskati (se) • Jȅn se je ȁto fȇjst hȉtro prepelȁ čez mlȁku vodẽ na cȉsti pak me je cĩloga zašprȉca.

svrš. [prez. jd. 1. zašpũram (se), mn. 3. zašpũraju/zašpũradu (se), imp. jd. 2. zašpȗraj, prid. rad. jd. m. zašpȗra (se)] – povećati brzinu čega, učiniti da se tko ili što kreće ili događa većom brzinom; zatjerati se • Spūščȁ sam se na sãkam čez brȋk i tȁk sam se zašpȗra da se nĩs mȍga zastanovȉt na cȉsti pak sam vudrȉ h sũsedof plȏt.

svrš. [prez. jd. 1. zaštȅkam, mn. 3. zaštȅkaju/zaštȅkadu, prid. rad. jd. m. zaštȅka, prid. trp. jd. m. zaštȅkan, ž. zaštȅkana] – 1. uključiti struju, uspostaviti električni kontakt, 2. prekinuti se, zakazati → štȅkat • Zaštȅkaj televĩziju pak u napãli. Zaštȅkala mi se je brȁva, ne mȍrem otklenȉt vrãta. Lȃmpa je zaštȅkana, al ne sviklĩ.

svrš. [prez. jd. 1. zaštȇmam, mn. 3. zaštȇmaju/zaštȇmadu, prid. rad. jd. m. zaštȇma, prid. trp. jd. m. zaštȇman, ž. zaštȇmana] – 1. prikladnim oruđem razbiti što (ob. zid ili kamen), 2. izudarati, istući → štȇmat • Danȁs smo zaštȇmali sȅ zȋde, kaj bu jũtri elȅtričar dȉ cȋvi i kãble. Sȉ su šlȉci za strũju zaštȇmani.

svrš. [prez. jd. 1. zaštȅntam, mn. 3. zaštȅntaju/zaštȅntadu, prid. rad. jd. m. zaštentȁ] – zadržati, zakasniti • Zaspomȉnali smo se pri štacūnȕ i zaštentȁli.

svrš. [prez. jd. 1. zaštȏpam, mn. 3. zaštȏpaju/zaštȏpadu, prid. rad. jd. m. zaštȏpa, prid. trp. jd. m. zaštȏpan, ž. zaštȏpana] – 1. zakrpati, 2. začepiti i time onemogućiti otjecanje tekućine, 3. onemogućiti da se što radi, onemogućiti donošenje odluka, onemogućiti da stvari teku kako je predviđeno; spriječiti, blokirati; začepiti • Zaštȏpala se cȋf, mõram u ȉt otšȏpat kaj bu vodȁ mȍgla ĩt. Sȉ su kanãli na cȉsti zaštȏpani pak vodȁ stojĩ.

nesvrš. [prez. jd. 1. zaštrukãvam, mn. 3. zaštrukãvaju/zaštrukãvadu, prid. rad. jd. m. zaštrukȃva] – sprječavati koga dok govori, ušutkivati • Dok povĩdam, sȉ me zaštrukãvaju.

svrš. [prez. jd. 3. zašumĩ, mn. 3. zašumĩju/zašumĩdu, prid. rad. jd. m. zašũmi] – početi šumjeti, zašumiti • Vȉtar je popũhni, lĩstje na kȉtam je zašũmilo.

svrš. [prez. jd. 1. zašvȃsam, mn. 3. zašvȃsaju/zašvȃsadu, prid. rad. jd. m. zašvȃsa, prid. trp. jd. m. zašvȃsan, ž. zašvȃsana] – zavariti (kovinu), spojiti zavarivanjem; zavariti • Zašvȃsa sam pȁnt na lȉsici kaj bu se dãla otprĩt. Sȅ su cȋvi za koružãk zašvȃsane.