nesvrš. [prez. jd. 1. zariglãvam, mn. 3. zariglãvaju/zariglãvadu, prid. rad. jd. m. zariglȃva] – zatvarati zasunom → zarȉglat • Sȁku vȅčer zariglãvam vrãta na štȁli da nȅ bi tȃti zȁšli nȕtra.

svrš. [prez. jd. 1. zarȉnem, mn. 3. zarȉneju/zarȉnedu, prid. rad. jd. m. zarȉni] – 1. zabiti, zabosti (oštar i šiljat predmet); zarinuti, 2. rilom naći put (krtica, kukci koji zađu pod kožu) • Zarȉni mi se šplȉter h rȗku, mõram ȉt dȍktoru kaj mi se nȅ bu zagnojȉlo.

svrš. [prez. jd. 1. zarȉvl(j)em (se), mn. 3. zarȉvl(j)eju/zarȉvl(j)edu (se); prid. rad. jd. m. zarȉva (se)] – gurajući staviti u što; ugurati, zavući se • Mȉši bežĩju pret mȁčkum i zarȉvljeju se v lȕku.

svrš. [prez. jd. 1. zarȉžem, mn. 3. zarȉžeju/zarȉžedu, prid. rad. jd. m. zarȉza, prid. trp. jd. m. zarȉzan, ž. zarȉzana] – 1. početi rezati, 2. načiniti zarez radi obilježavanja, obilježiti; zarezati • Zarȉza sam lȅtvu kaj bum znȁ kȕliko u mõram skrātȉt. Dȁske su zarȉzane tȁm di ih trȋba otpĩlit.

nesvrš. [prez. jd. 1. zarizȃvam, mn. 3. zarizȃvaju/zarizȃvadu, prid. rad. jd. m. zarizȃva] – zarezivati → zarȉzat • Lugãr h lozȉ zarizãva drĩvje tẽro buju rȕšili.

svrš. [prez. jd. 1. zarȍžđim, mn. 3. zarȍžđiju/zarȍžđidu, prid. rad. jd. m. zarȍžđi] – 1. naglo (ob. prodorno ili vriskom) viknuti, 2. pogr. jako zaplakati, zajaukati • Pȁjcek ga je vudrȉ z nogũm, a ũn je zarožđȉ kȁk da ga stȏ vragȏf tũče.

svrš. [prez. jd. 1. zarũbim, mn. 3. zarũbiju/zarũbidu, imp. jd. 2. zarũbi, prid. rad. jd. m. zarũbi, prid. trp. jd. m. zarũblen, ž. zarũblena] – 1. porubiti, obrubiti, 2. čemu šiljatom odsjeći vrh, učiniti zarubljenim, odrubiti vrh; zarubiti • Šnȁjdarica mi je skrãtila kȋklu, jȍš u sȁmo mõra zarũbit, pak bu gotȍva. Kȋkla ti je odrȉzana i zarũblena.

nesvrš. [prez. jd. 1. zarubljĩvam, mn. 3. zarubljĩvaju/zarubljĩvadu, prid. rad. jd. m. zarubljȋva] – zarubljivati → zarũbit • Odrȉzala sam hlȁčnice na dȅčecovim hlȁčam, sȁt ih pȍjem zarubljȋvat.

svrš. [prez. jd. 1. zaručĩm (se), mn. 3. zaručĩju/zaručĩdu (se), prid. rad. jd. m. zȁruči (se), prid. trp. jd. m. zaručȅn, ž. zaručȅna] – 1. dati prsten djevojci kao znak da je isprošena, 2. vezati se riječju (o budućem mladoženji i mladenki); zaručiti se • Za Božȉč su se zȁručili, a pȍkle Vuzmȁ se buju ženȉli. Bȋli su zaručȅni dvȋ lȉti prȋ nek su se ženȉli.

ž. [jd. G zãručnice, mn. G zãručnic] – ona koja je zaručena; zaručnica • Pepenȉca zãručnica, Fȃšak mladožȅa.

m. [jd. G zãručnika, mn. G zãručnikof] – onaj koji je zaručen; zaručnik • Svẽti Jȏžef je bȉ Mȁrijin zãručnik.

nesvrš. [prez. jd. 1. zarušãvam (se), mn. 3. zarušãvaju/zarušãvadu (se), prid. rad. jd. m. zarušȃva (se)] – zarušavati (se) → zarũšit (se) • Kopȁ sam jȁmu, al je pĩsak, pak mi se zarušãva.

svrš. [prez. jd. 1. zarũšim (se), mn. 3. zarũšiju/zarũšidu (se), prid. rad. jd. m. zarũši (se), prid. trp. jd. m. zarũšen, ž. zarũšena] – djelomično se srušiti, u jednom dijelu postati ruševina; urušiti se, zarušiti (se) • Nĩs dobrȍ složȉ drvȁ pak su mi se zarũšila. Tã je hȉža tȁk stȁra, da je na jednȍmu krȁju zarũšena.

svrš. [prez. jd. 1. zarȕžim, mn. 3. zarȕžiju/zarȕžidu, prid. rad. jd. m. zarȕži] – 1. početi ružiti, početi dizati buku, 2. razg. pretjerati u piću, do kasno u noć ostati s društvom; zapiti se; zaružiti • H subȍtu smo zarȕžili do pȍl trȋ hjȗtro, kȏmaj sam se zbȕdi h nedȉlu za obȉt.

svrš. [prez. jd. 1. zasadĩm, mn. 3. zasadĩju/zasadĩdu, prid. rad. jd. m. zȁsadi, prid. trp. jd. m. zasajȅn, ž. zasajȅna] – položiti u zemlju sadnice; zasaditi • Zȁsadi sam grȅdicu šalȃte, bȕmo imȁli dȍst. Vȑt nam je sȁf zasajȅn zi zeleȃvum.

nesvrš. [prez. jd. 1. zasajẽvam, mn. 3. zasajẽvaju/zasajẽvadu, prid. rad. jd. m. zasejȇva] – zasađivati → zasadȉt • Jȍš zasajẽvam vũgorkof, nȅ bu ih prȅveč.

svrš. [prez. jd. 1. zasȁjim (se), mn. 3. zasȁjiju/zasȁjidu (se), prid. rad. jd. m. zasȁji (se)] – zaprljati (se) čađom; začađiti (se) • Zmȉta sam sȁje z rȁjfinka, sȁf sam se zasȁji.

pril. – 1. za sebe, odijeljeno od drugih ili drugog čega; (svatko, svaki) za sebe, zasebno, odijeljeno, odjelito, izdvojeno, izolirano, 2. ističući se, izdvajajući, osobito, više nego drugi ili drugo, posebice, posebno → posep • Sȉ su bȋli skȕp, sȁmo je ũn sedȉ zãsebice.

svrš. [prez. jd. 1. zasȅdem (se), mn. 3. zasȅdeju/zasȅdedu (se); prid. rad. jd. m. zasȅ (se)] – 1. čvrsto sjesti, zavaliti se sjedeći, 2. pren. zauzeti položaj u službi itd., ne dati se istjerati; smjestiti se, 3. predugo se zadržati u gostima ili u društvu, predugo ostati, ne znati otići, 4. zastati u grlu (o zalogaju, kosti i sl.), 5. zast. zauzeti, zaposjesti, naseliti; zasjesti • Zasȅdeju se i ȕnda se spomȉnaju.

svrš. [prez. jd. 1. zasĩčem (se), mn. 3. zasĩčeju/zasĩčedu (se), prid. rad. jd. m. zasȉka (se), prid. trp. jd. m. zasĩčen, ž. zasĩčena] – 1. sijekući zaći u što; zarezati, 2. usjeći se, urezati se; zasjeći • Tȁk zasĩčem pȃ zi sekȉrum da ga mȃm reskȍlim.

pril. – s velikom vjerojatnošću, prilično sigurno, zasigurno • Zasigũrno bum ȉša jȕtri h Zȁpršič.

svrš. [prez. jd. 1. zasȉjem, mn. 3. zasȉjeju/zasȉjedu, imp. jd. 2. zasȋ, prid. rad. jd. m. zasȉja, prid. trp. jd. m. zasȉjan, ž. zasȉjana] – obaviti sjetvu, baciti sjeme u zemlju; posijati, zasijati → posȉjat • Na ledȉni pri štȅrki smo zasȉjali korȕzu. Ledȉna je ščȅra zasȉjana.

nesvrš. [prez. jd. 1. zasȋnčim, mn. 3. zasȋnčiju/zasȋnčidu, imp. jd. 2. zasȋnči, prid. rad. jd. m. zasȋnči, prid. trp. jd. m. zasȋnčen, ž. zasȋnčena] – stvoriti sjenu zbog svjetlosti, zasjeniti → sȋnčit • Prȅveč mi sȗnce sviklĩ h komȏru pak si oblȍk s plȁftum zasȋnčim.

svrš. [prez. jd. 1. zasȉdem (se), mn. 3. zasȉdeju/zasȉdedu (se), prid. rad. jd. m. zasȉ (se)] – 1. čvrsto sjesti, zavaliti se sjedeći, 2. pren. zauzeti položaj u službi itd., ne dati se istjerati; smjestiti se, 3. predugo se zadržati u gostima ili u društvu, predugo ostati, ne znati otići, 4. zastati u grlu (o zalogaju, kosti i sl.), 5. zast. zauzeti, zaposjesti, naseliti; zasjesti (se) • Vȅč dvȋ vũre sidĩ, zasȉ se i ne mȉsli prẽt.