svrš. [prez. jd. 1. zaprȍsim, mn. 3. zaprȍsiju/zaprȍsidu, imp. jd. 2. zaprosȉ, prid. rad. jd. m. zaprosȉ] – zatražiti čiju ruku radi ženidbe, zaprositi • Zaprosȉ u je, ženȉli se bȕju pȍkle korȉzme.

m. [G Zȁpršiča] – toponim, Zaprešić • V Zȁpršič hȍdim na plȁc tržȉt sadjȇ.

svrš. [prez. jd. 1. zapȑtim se, mn. 3. zapȑtiju/zapȑtidu se, prid. rad. jd. m. zapȑti se] – 1. poći nekim putem; krenuti, uputiti se, zaputiti se, 2. dospjeti na visinu, uspeti se, vozilom ili hodanjem, popeti se → pȑtit se • Kȏmaj se zapȑtim na tũ čirȉšu.

svrš. [prez. jd. 1. zapũšem, mn. 3. zapũšeju/zapũšedu, prid. rad. jd. m. zapūhȁ] – početi kratko puhati, jednokratno zapuhati (pa prestati); zapuhati • Vȉtar je fest zapūhȁ, zdȉgni je prȁšinu i sȅ zaprãši.

prid. [ž. zapũh()ena] – koji je nabubrio zbog vlage koju je preuzeo (o drvenim predmetima) • Vȏže su zapũhene, mȍremo natočȉt vīnȍ h ĩh.

svrš. [prez. jd. 1. zapũhnem, mn. 3. zapũhneju/zapũhnedu, prid. rad. jd. m. zapũhni] – početi kratko puhati, jednokratno zapuhati (pa prestati); zapuhnuti • Zapũhni je sȅverac, jȕtri bu zĩma.

svrš. [prez. jd. 1. zapustĩm (se), mn. 3. zapustĩju/zapustĩdu (se), prid. rad. jd. m. zȁpusti (se)] – 1. ne voditi brigu, ne skrbiti se o komu ili o čemu; zanemariti 2. ne voditi brigu o sebi; zapustiti • Čȉst se zȁpusti, poglȅ ga kȁk zglẽda.

nesvrš. [prez. jd. 1. zapũščam, mn. 3. zapũščaju/zapũščadu, prid. rad. jd. m. zapūščȁ, prid. trp. jd. m. zapuščãn, ž. zapuščãna] – zapuštati → zapustȉt • Grȕnt vȅč ne mȍreju obdilȃvat, pak ga zapũščaju. Õf je grȕnt zapuščãn, nȉgdo ga nȅ obdilãva.

svrš. [prez. jd. 1. zapȕšim, mn. 3. zapȕšiju/zapȕšidu, imp. jd. 2. zapȕši, prid. rad. jd. m. zapȕši] – početi pušiti, zapušiti • Pȍkle obȉda si navȋk zapȕšim.

svrš. [prez. jd. 1. zapũtim se, mn. 3. zapũtiju/zapũtidu se, imp. jd. 2. zapūtȉ se, prid. rad. jd. m. zapūtȉ se] – poći nekim putom; krenuti, uputiti se, zaputiti se → hpūtȉt se • Ščȅra sam se zapūtȉ h Zȁpršiče, al cȗgi nĩsu pelȁli, pa nĩs nȉkam prȅša.

svrš. [prez. jd. 1. zaračȕnam, mn. 3. zaračȕnaju/zaračȕnadu, imp. jd. 2. zaračȕnaj, prid. rad. jd. m. zaračunȁ] – 1. a. staviti na račun; uračunati, b. uračunati više nego što treba; zacijeniti, 2. razg. pogriješiti u računanju; preračunati (se); zaračunati • Kūpȉ sam trȋ vrȉče cimȅnta, zaračunȁ mi je dvȁjst kũn prȅveč.

pril. – kazuje uzrok koji ob. nema izravan fizički dodir sa subjektom 1. uzrok čovjek ili živo biće, 2. uzrok pojam ili izravna zapreka ili uzrok čemu, 3. razg. radi; zbog • Zarȃdi betȅga su otpovȉdali svȃrbu.

svrš. [prez. jd. 1. zarȃjtam, mn. 3. zarȃjtaju/zarȃjtadu, imp. jd. 2. zarȃjtaj, prid. rad. jd. m. zarȃjta, prid. trp. jd. m. zarȃjtan, ž. zarȃjtana] – potrošiti, spiskati novac • Sȅ zarȃjtaju, nȉš nĩmaju.

pril. – 1. u rano jutro, od rana jutra, 2. od rane dobi; zarana • Zarȃn smu se stȁli kaj pȍjemo ȍrat.

pril. – 1. u početku dana, 2. na početku, u ranoj fazi, u prvim razdobljima, 3. prije nego što je prirodno, prije nego što je dogovoreno, nego što se očekuje; rano • Žaačȉce zarȃna ȉdeju žȇt.

svrš. [prez. jd. 1. zarãstam, mn. 3. zarãstaju/zarãstadu, prid. rad. jd. m. zarãsta] – 1. zacijeliti se, izliječiti (o rani), 2. prekriti se onim što raste (bradom, travom, i sl.); zarasti • Ftȑgni sam si rȗku prȋ lȉto dãn, sȁt mi je vȅč zarãsla.

nesvrš. [prez. jd. 1. zarãstam, mn. 3. zarãstaju/zarãstadu, prid. rad. jd. m. zarãsta, prid. trp. jd. m. zarȁščen, ž. zarȁščena] – zarastati → zarãst • Nȋma kadȏ kosȉt trãvu pak je počẽla zarãščat. Nĩ se podbrȉ trȋ kȅdne, sȁf je zarȁščen.

nesvrš. [prez. jd. 1. zaraščẽvam, mn. 3. zaraščẽvaju/zaraščẽvadu, prid. rad. jd. m. zaraščȇva] – zarastati → zarãst, zarãščat • Neobdȉlani grȕnt je pȍčelo zaraščȇvat gmje.

svrš. [prez. jd. 1. zarȁtim (se), mn. 3. zarȁtiju/zarȁtidu (se), prid. rad. jd. m. zarȁti (se)] – 1. početi ratovati, stupiti u rat, 2. pren. zavaditi se, posvaditi se, zaratiti (se) • Tamȁn je pȍče ĩt h zanȃt, ȕnda se zarȁtilo.

svrš. [prez. jd. 1. zaredĩm (se), mn. 3. zaredĩju/zaredĩdu (se), prid. rad. jd. m. zarẽdi (se), prid. trp. jd. m. zarẽjen, ž. zarẽjena] – 1. učiniti koga redovnikom, redovnicom ili svećenikom, 2. postati redovnik, redovnica, svećenik; zarediti (se) • Zarẽdi se je prȋ trȉst lȋt.

pril. – jedan za drugim (u prostoru i vremenu), po redu, redom • Zarȇdoma pūčȉ rȉpu i mečȉ u na kȕpe.

svrš. [prez. jd. 1. zarȉbam, mn. 3. zarȉbaju/zarȉbadu, prid. rad. jd. m. zarȉba] – 1. uništiti (se) u nepodmazanom stanju trljanjem željeznih dijelova (o stroju), 2. razg. prevariti, nasjesti, zeznuti (se); zaribati 3. zagladiti žbuku na zidu • Mašĩna mu je ostȁla bez vȗlja pak je zarȉbala. Zarȉban je, pȁzi ga se, mȍre te fkȁnit.

nesvrš. [prez. jd. 1. zaribȃvam, mn. 3. zaribȃvaju/zaribȃvadu, prid. rad. jd. m. zaribȃva] – 1. uništavati (se) u nepodmazanom stanju trljanjem željeznih dijelova (o stroju), 2. varati, podmetati (se), 3. zaglađivati žbuku na zidu → zarȉbat • Zidãri su ščȅra sȅ ožbȕkali, dȅnes zaribãvaju.

svrš. [prez. jd. 1. zarȉglam, mn. 3. zarȉglaju/zarȉgladu, prid. rad. jd. m. zariglȁ, prid. trp. jd. m. zarȉglan, ž. zarȉglana] – zatvoriti zasunom, zasunuti • Kȗrjak zarȉglam da ne dõjde tõrac. Vrãtica su zarȉglana, ne mȍreš ih otprĩt zvãn.