nesvrš. [prez. jd. 1. zapȁdam, mn. 3. zapȁdaju/zapȁdadu, prid. rad. jd. m. zapȁda] – zalaziti, nestajati (o Suncu); zapadati • Čĩm sȗnce pȍčme zapȁdat, mȃm je mrzlȉje.

m. [jd. G zãpadaka, mn. G zãpadakof] – vjetar koji puše sa zapada, zapadnjak • Dȅnes pũše zãpadak.

svrš. [prez. jd. 1. zapakȋram, mn. 3. zapakȋraju/zapakȋradu, prid. rad. jd. m. zapakȋra, prid. trp. jd. m. zapakȋran, ž. zapakȋrana] – spremiti, složiti nešto u paket; složiti stvari u putni kovčeg, zapakirati • Štacunãrka mi je lȋpo zapakȋrala dȃre kȁj sam kūpȉ za dȅcu. Kūpȉ sam dȃre za dȅcu, lȋpo su zapakȋrani.

nesvrš. [prez. jd. 1. zapakirãvam, mn. 3. zapakirãvaju/zapakirãvadu, prid. rad. jd. m. zapakirȃva] – spremati, slagati nešto u paket; slagati stvari u putni kovčeg, pakirati • Kat su pȍčeli zapakirȃvat sȅ tẽ stvȃri, mȉsli sam da nȅ buju gotȍvi do jȕtri.

svrš. [prez. jd. 1. zapãlim (se), mn. 3. zapãliju/zapãlidu (se), imp. jd. 2. zapālȉ (se), prid. rad. jd. m. zapālȉ (se), prid. trp. jd. m. zapãlen, ž. zapãlena] – 1. izazvati plamen, vatru; učiniti da što počne gorjeti; zažeći, 2. pren. a. izazvati jak osjećaj; oduševiti, pobuniti, b. unijeti razdor, 3. razg. meton. početi pušiti, upaliti cigaretu, 4. uključiti, upaliti svjetlo, radioaparat itd., 5. a. početi gorjeti, svijetliti, b. pren. oduševiti se čime, c. dići se, pobuniti se, zaratiti, d. upaliti se (o rani); zapaliti → pālȉt, vužgȁt • Kat je zglẽda nõvi matõr, mȃm se zapālȉ za jȅnga. Bȉ je zapãlen za tã ȁto, al ga je mĩnilo.

svrš. [prez. jd. 1. zapȃmtim, mn. 3. zapȃmtiju/zapȃmtidu, imp. jd. 2. zapȃmti, prid. rad. jd. m. zapȃmti, prid. trp. jd. m. zapȃmčen, ž. zapȃmčena] – zadržati u pameti, sjećati se, ne zaboraviti; upamtiti, zapamtiti • Tõ si buš zapȃmti, tõ si zȁdi pũt naprȁvi!

svrš. [prez. jd. 1. zapaprĩm, mn. 3. zapaprĩju/zapaprĩdu, prid. rad. jd. m. zapaprȉ, prid. trp. jd. m. zapaprȅn, ž. zapaprȅna] – 1. posipati, začinjati paprom (ob. o jelu); zapapriti, 2. pren. razg. prirediti komu neugodnost; nauditi, nanijeti štetu, osvetiti se, nasladiti se (tuđom neprilikom) • Prȅveč sam si zapaprȉ jȗhu, ne mȍrem u jȉst. Pȃžulj je zapaprȅn, kȏmaj ga jĩm.

ž. [jd. G zãpare, mn. G zãpar] – sparina, omarina • Ne mȍrem dȉhat kȁkva je zãpara.

svrš. [prez. jd. 1. zapãram, mn. 3. zapãraju/zapãradu, prid. rad. jd. m. zapārȁ, prid. trp. jd. m. zapãran, ž. zapãrana] – 1. početi parati, 2. načiniti ogrebotinu, brazdu na čemu; zagrepsti, zadrijeti, zaparati → pārȁt, respārȁt • Zapārȁla sam si kȋklu na dvȉm mistĩ, mȏram u zakȑpat. Ne mȍreš oblĩč tȗ kȉklu, zapãrana ti je odozãjdi.

svrš. [prez. jd. 1. zapȁšem (se), mn. 3. zapȁšeju/zapȁšedu (se), prid. rad. jd. m. zapȁsa (se), prid. trp. jd. m. zapȁsan, ž. zapȁsana] – stegnuti (se) pasom; zapojasati, zapasati • Kȁj si se tȁk zapȁsa? Ne mȍreš prȁf ni dȉhat!

svrš. [prez. jd. 1. zapãdem, mn. 3. zapãdeju/zapãdedu, prid. rad. jd. m. zapȁ] – 1. zaći, nestati (o Suncu), 2. napadati (o snijegu), 3. pripasti, pasti u dio; zapasti → opȁst • Zapȁ je snȋk, prȉk pȏ mȅtra ga jẽ.

m. [jd. G zãpada, mn. G zãpadof] – 1. strana svijeta na kojoj Sunce zalazi, 2. zalazak Sunca, 3. zapadni vjetar; zapadnjak • Poglȅ kȁk je dȅnes lĩpi zãpat, sȗnce je tȁk lĩpo.

svrš. [prez. jd. 1. zapečẽm, mn. 3. zapečẽju/zapečẽdu, prid. rad. jd. m. zapekȁ, prid. trp. jd. m. zapȅčen, ž. zapȅčena] – 1. ispeći do mjere koju traži jelo priređeno na poseban način, 2. osušiti se, speći se; zakoriti; na suncu otvrdnuti, skoriti se; zapeći (se) → pȅč • Zamotȁla sam palačĩnke, zalijãla ih z vȑhum, pak ih zapȅkla h pratrȏlu. Za obȉt smo jȉli zapečȅni pȁžul.

m. [jd. G zãpečka, mn. G zãpečkof] – 1. prostor između peći i zida, 2. uzdignuti zadnji dio zidane peći, 3. pren. a. nevažno mjesto, zapostavljen položaj; pozadina, prikrajak, b. zaštićeno, mirno mjesto; kutak, zakutak • Māčkȉ nȃjrȁjši spĩju v zãpečku.

svrš. [prez. jd. 1. zapȅlam (se), mn. 3. zapȅlaju/zapȅladu (se), imp. jd. 2. zapȅlaj, prid. rad. jd. m. zapelȁ (se), prid. trp. jd. m. zapȅlan, ž. zapȅlana] – 1. vozeći dovesti u neki prostor, 2. vozeći se ući; uvesti • Kȏmaj smo zapelȁli vȏs pot sũšu, kak je najempũt počẽlo cūrȉt.

svrš. [prez. jd. 1. zapelãvam (se), mn. 3. zapelãvaju/zapelãvadu (se), prid. rad. jd. m. zapelȃva (se)] – 1. vozeći dovoditi u neki prostor, 2. vozeći se ulaziti • Pȏ vȕre je zapelȃva trȁktor h sũšu pak je na zȁde zadȉ zȋt.

svrš. [prez. jd. 1. zapnẽm, mn. 3. zapnẽju/zapnẽdu, prid. rad. jd. m. zȁpe, prid. trp. jd. m. zapẽt, ž. zapẽta] – 1. namjestiti da se zadrži ono što teži da se vrati u prvobitni položaj, 2. napregnuti se, upotrijebiti svu snagu; navaliti, 3. tvrdoglavo ostati pri svomu mišljenju; zaintačiti se; zapeti • Kȁj si tȁk zȁpe? Bȕmo ȉšli jȕtri na Sȕklu! Zapẽt je kȁk pȕška!

m. [jd. G zãpetka, mn. G zãpetkof] – dio obuće i čarape koji obuhvaća petu • Zãpetak štȍnfa se podrãpo, bȕm ga poštȏpala.

nesvrš. [prez. jd. 1. zapikãvam (se), mn. 3. zapikãvaju/zapikãvadu (se), imp. jd. 2. zapikãvaj, prid. rad. jd. m. zapikȃva (se)] – 1. činiti da nešto šiljato ili oštro prodre u nešto; zabijati u što, 2. saditi (struk u zemlju), 3. zabadati se u koga, stalno nekomu dosađivati zajedljivim primjedbama • Fȕrt se zapikãvaju vũ me, nẽčeju me pustȉt na mĩru.

svrš. [prez. jd. 1. zapȉknem (se), mn. 3. zapȉkneju/zapȉknedu (se), imp. jd. 2. zapȉkni, prid. rad. jd. m. zapȉkni (se), prid. trp. jd. m. zapȉken, ž. zapȉkena] – 1. učiniti da što šiljato ili oštro prodre u nešto; zabiti u što, 2. zasaditi (struk u zemlju), 3. dosaditi nekomu zajedljivim primjedbama; zabosti • Zapȉknila sam bȅkvu pȍlek plȍta, vȁlda bu mi se prijẽla. Žũte šȉbe su zapȉkene pȍlek plȍta, vȁlda mi se bȕju prijẽle.

m. [jd. G zapirãča, mn. G zapirãčof] – ono čime se zatvara, dio naprave koji zatvara; zapirač, zatvarač • Dȅni zapirãč i zaprȉ flȁšu.

nesvrš. [prez. jd. 1. zapȉram, mn. 3. zapȉraju/zapȉradu, imp. jd. 2. zaprȉ, prid. rad. jd. m. zapȉra] – 1. činiti da se ne može proći, izaći ili ući, zatvarati, 2. zaklanjati ono što je bilo otvoreno, rašireno; sklopiti, 3. zaustavljati kretanje nekim uređajem, 4. razg. činiti da ne radi; isključivati, 5. pregrađivati, 6. prestajati poslovati po isteku radnog vremena (o trgovini), 7. oduzimati komu slobodu, smjestiti u zatvor; uhititi, uhapsiti, 8. a. sklapati se (knjiga, vrata, prozor), b. pren. povlačiti se u privatni život, ne izlaziti u javnost, c. povlačiti se u sebe (o osobi); zatvarati se • Zaprȉ oblȍke, vȉš da je dȕrhcuk.

m. [jd. G zãpisa, mn. G zãpisof] – upisivanje u župne knjige radi objave vjenčanja • Trȋ kȅdne prȋ svȃrbe mlãdenci su ȉšli žȕpniku na zãpis, tȁk da ih je sȁku nedȉlju prȋ mȁše ozĩva.

svrš. [prez. jd. 1. zapĩšem (se), mn. 3. zapĩšeju/zapĩšedu (se), imp. jd. 2. zapīšȉ (se), prid. rad. jd. m. zapīsȁ (se), prid. trp. jd. m. zapĩsan, ž. zapĩsana] – 1. a. zabilježiti, napraviti zapis, b. ono što je rečeno prenijeti u pismo, c. unijeti u popis ili u dokument; upisati, ubilježiti, 2. ostaviti u nasljeđe, pismeno oporučiti, 3. razg. upisati se (u popis i sl.); zapisati (se) • Zapīsȁ sam se pri dȍktoru. Mȁša za stãru mȁmu je zapĩsana za drȕgu nedȉlu.