m. [jd. G zãpiščka, mn. G zãpiščkof] – 1. duguljast zaoštren ili zaobljen komad željeza ili drva (veći od čavla), za kalanje i spajanje dijelova, 2. pren. nešto nalik klinu što duboko prodire; klin • Sekȉra se resajẽva pak bum dȉ zãpiščak.

nesvrš. [prez. jd. 1. zapišẽvam, mn. 3. zapišẽvaju/zapišẽvadu, imp. jd. 2. zapišȇvaj, prid. rad. jd. m. zapišȇva] – zapisivati → zapīsȁt • Sȅ mõram zapišȇvat kaj mȃm pozãbim.

svrš. [prez. jd. 1. zȁpijem, mn. 3. zȁpijeju/zȁpijedu, imp. jd. 2. zapȋ, prid. rad. jd. m. zȁpi] – potrošiti novac na piće, propiti, zapiti • Zȁpi je sȅ pȉneze kaj ih je zaslūžȉ.

svrš. [prez. jd. 1. zaplasĩčem, mn. 3. zaplasĩčeju/zaplasĩčedu, imp. jd. 2. zaplasĩkni, prid. rad. jd. m. zaplasĩkni] – zaljuljati, zamahnuti • Skočȉ je, prȉja se za kȉtu i zaplasĩkni je kaj je jȁče mȍga.

svrš. [prez. jd. 1. zaplȅnem, mn. 3. zaplȅniju/zaplȅnidu, prid. rad. jd. m. zaplȅni, prid. trp. jd. m. zaplȇn, ž. zaplȇna] – 1. uzeti kao plijen, odnijeti kao plijen 2. službeno oduzeti pravnoj osobi predmete radi namirivanja duga i sl. zaplijeniti • Dȉda povĩda kak su im žandãri dȍšli i sȅ im zaplenȉli, kaj nĩsu plãtili štȋbru. Decȁ su se plȁkali kat su otpelȁli zaplȇnu krȁvu.

svrš. [prez. jd. 1. zaplȉčem (se), mn. 3. zaplȉčeju/zaplȉčedu (se), imp. jd. 2. zaplȉči, prid. rad. jd. m. zaplȉta (se)] – 1. pletući zapetljatvati, 2. pren. uvlačiti se u neki zamršen posao; uplitati se, upetljavati se; zapletati (se), zaplitati (se) • Zaplȅ se h nȉkoje mũtne poslȅ.

svrš. [prez. jd. 1. zapȍčnem, mn. 3. zapȍčneju/zapȍčnedu, prid. rad. jd. m. zapȍče, prid. trp. jd. m. započẽt, ž. započẽta] – 1. izvesti prvi dio čega; početi, pokrenuti, 2. postati, nastati, 3. stvarati se, nastajati u određeno vrijeme; započeti • Zapȍče je gradȉt hȉžu prȋ dvȁjst lȋt, jȍš u nĩ zgotȍvi. Sȉ su mu poslȉ započẽti, a nȉti jedȁn nĩ zgotȍvi.

nesvrš. [prez. jd. 1. započȉmam, mn. 3. započȉmaju/započȉmadu, imp. jd. 2. započȉmlji, prid. rad. jd. m. započȉma] – započinjati → započẽt • Nȉgdar nȉš ne dovršĩju kaj gȍt započȉmljeju.

svrš. [prez. jd. 1. zapomȍrem se, mn. 3. zapomȍreju/zapomȍredu se, prid. rad. jd. m. zapomȍga se] – 1. uzeti od koga sadnicu ili sjeme biljke radi presađivanja ili sijanja, 2. pren. imati koristi od nekoga ili nečega • Sũseda mi je dãla flãnce paradȁjza da se zapomȍrem.

svrš. [prez. jd. 1. zapopĩvam, mn. 3. zapopĩvaju/zapopĩvadu, imp. jd. 2. zapopĩvaj, prid. rad. jd. m. zapopĩva] – 1. početi pjevati, 2. malo i umjereno (ot)pjevati (kako je običaj u društvu); zapjevati • Nȃjpri jã zapopĩvam, a pȍkle sȉ za mȅnum.

ž. [jd. G zãpornice, mn. G zãpornic(ih)] – dio seljačkih kola, daska na zaprežnim kolima • Zãpornica na vȍzu mi je sprhnȉla, mõram dȉt nõvu.

svrš. [prez. jd. 1. zaposlĩm (se), mn. 3. zaposlĩju/zaposlĩdu (se), imp. jd. 2. zaposlȉ, prid. rad. jd. m. zaposlȉ (se), prid. trp. jd. m. zaposlȅn, ž. zaposlȅna] – 1. a. dati komu posla, b. primiti koga na posao, 2. stupiti na posao, ući u radni odnos; zaposliti (se) • Zaposlȉ se kak vrȃtar prȋ dvȁjst lȋt. Zaposlȅn je na želȅznici kjȃ trȉst lȋt.

nesvrš. [prez. jd. 1. zapovĩdam, mn. 3. zapovĩdaju/zapovĩdadu, imp. jd. 2. zapovĩdaj, prid. rad. jd. m. zapovīdȁ, prid. trp. jd. m. zapovȉdan, ž. zapovȉdana] – 1. naređivati što komu, 2. vojn. biti na čelu (vojne formacije); upravljati, zapovijedati • Nȁfčili su se zapovīdȁt, a ne lȍtiju se dȉla. Tȋlovo je zapovȉdan svẽtak.

svrš. [prez. jd. 1. zapovĩm, mn. 3. zapovĩju/zapovĩdu, imp. jd. 2. zapovĩdi/zapovȋ, prid. rad. jd. m. zapovȉdi] – izdati zapovijed, zapovjediti → zapovīdȁt • Kat im nȉkaj zapovĩm, sȉ se tȍga držĩju.

ž. [jd. G zȁpovidi, mn. G zȁpovidi(h)] – ono što se izriče (usmeno ili pismeno) radi toga da se izvrši; naredba, naređenje, zapovijest zapovijed • Na zȁpovit se soldȃti šlȉhtaju v rȇt.

pril. – 1. uistinu (u kontekstu kad se traži ispravan odgovor ili istina); zapravo, 2. (u objašnjavanju čega) ako se pravo uzme, mora se priznati, ako ćemo pravo, ipak, sve u svemu • Zaprȁf nĩ vrȃk ni tȁk čn kak zglẽda.

svrš. [prez. jd. 1. zaprãšim, mn. 3. zaprãšiju/zaprãšidu, prid. rad. jd. m. zaprãši, prid. trp. jd. m. zaprãšen, ž. zaprãšena] – 1. posuti, prekriti, ispuniti prašinom; podignuti prašinu, 2. posuti praškom protiv štetnih kukaca, 3. razg. žurno otići; odmagliti, zaprašiti • Sȁf sam se zaprãši kȁt sam se pelȁ po sȅskom pũtu. Rȏže su fȇjst zaprãšene, vȁlda ih nȅ buju vȗši jȉle ȍvo lȉto.

nesvrš. [prez. jd. 1. zaprašĩvam, mn. 3. zaprašĩvaju/zaprašĩvadu, prid. rad. jd. m. zaprašȋva] – zaprašivati → zaprãšit • Jȕtri pȍjem zaprašĩvat krumpĩrove zlȁtice.

svrš. [prez. jd. 1. zaprẽžem, mn. 3. zaprẽžeju/zaprẽžedu, prid. rad. jd. m. zaprẽga, prid. trp. jd. m. zaprẽgen, ž. zaprẽgena] – vezati konja uz rudo ili vola u jaram, upregnuti, zapregnuti • Zaprẽga sam vȍle, pȍjem ȍrat. Koȉ su zaprẽgeni, mȍremo se ĩt pelȁt s fȅrbaglinum.

m. [jd. G Zapreščȁna, mn. G Zapreščȁnof] – stanovnik Zaprešića, koji je podrijetlom iz Zaprešića → Zȁpršič • Dȅnes kȏmaj mȍreš nãjt prãvoga Zapreščȁna.

ž. [jd. G Zapreščȁnke, mn. G Zapreščȁnkih] – stanovnica Zaprešića, koja je podrijetlom iz Zaprešića → Zȁpršič • Sũseda Mārȅ je Zapreščȁnka, h Šenkȏvac je dȍšla zȁmuš.

prid. [ž. zãprežna] – koji se odnosi na zapregu, zaprežni • Ovĩ su mi koȉ zãprežni, ž ĩmi pȅlam bȁgrlena.

svrš. [prez. jd. 1. zaprẽm, mn. 3. zaprẽju/zaprẽdu, imp. jd. 2. zaprȉ, prid. rad. jd. m. zȁpro, prid. trp. jd. m. zapt, ž. zapta] –zatvoriti → zapȉrat • Zaprȉ oblȍk, mȑzlo je. Štacũn je h nedȉlju zapt.

svrš. [prez. jd. 1. zapritĩm, mn. 3. zapritĩju/zapritĩdu, prid. rad. jd. m. zaprĩti] – 1. zastrašiti koga gestom ili riječima, 2. pokazivati opasnost (štetu i sl.); zaprijetiti • Zaprĩti mu je da vȅč ne hȍdi po jȅngovomu pũtecu.