svrš. [prez. jd. 1. zbȉksam, mn. zbȉksaju/zbȉksadu. imp. jd. 2. zbȉksaj, prid. rad. jd. m. zbȉksa, prid. trp. jd. m. zbȉksan, ž. zbȉksana] – 1. laštiti, 2. tući, grditi → bȉksat, nabȉksat • Mȅbline zbȉksam i sȉ se svitĩju. Fȇjst me zbȉksa kaj sam bȉ zlȍčest.

pril. – doista, uistinu, zaista • Zbȉljam je tȁk lȋpo kȁk si povȉda.

nesvrš. [prez. jd. 1. zbȉram, mn. 3. zbȉraju/zbȉradu se; prid. rad. jd. m. zbȉra] – 1. davati komu ili čemu prvenstvo po kakvoj poželjnoj odlici, birajući izdvajiti ili uzimati, 2. odlučivati se za koga; izabirati, 3. skupljati, prikupljati → zibȉrat • Zbȉram si rȕbaču kȁj bum si oblĩko.

prid. [ž. zbirl(j)ȉva] – koji mnogo bira, koji ima visoke zahtjeve; probirljiv, izbirljiv → lȉšpaf • Nẽče sȅ jȉst, zbirlȉf je.

svrš. [prez. jd. 1. zbȉjem, mn. 3. zbȉjeju/zbȉjedu se; prid. rad. jd. m. zbȉ, prid. trp. jd. m. zbĩt, ž. zbĩta] – 1. upotrebom snage ili težine oruđa sabiti, učiniti tvrđim, gušćim; nabiti 2. načiniti što od različitih dijelova, složiti zbijanjem • Zbȉ sam kȏčake od dasãk, za pȑvu rȗku bu dobrȍ. Nȉgda su hȉžice bȋle zbĩte ot blȁta i pokrĩte zi šopȕm.

prid. [ž. zbižnȁ] – 1. koji je sklon vragolijama, šalama i dosjetkama, koji je hitromislen i dovitljiv, koji je kao vrag (u smislu bistrine, duhovitosti itd.); vragometan, vragolast, 2. živahan, neobuzdan, nestašan • Rȁt speljĩva sȁkojačke šālȅ kak je zbȉžan.

svrš. [prez. jd. 1. zblebȅčem, mn. 3. zblebȅčeju/zblebȅčedu, prid. rad. jd. m. zblebetȁ] – izgovoriti ili reći do kraja ono što nije trebalo; izbrbljati, odati → blebetȁt • Povȉda sam ti nãj im nȅ velĩš sȅ, al tĩ se mȏraš zblebetȁt!

svrš. [prez. jd. 1. zblĩdim, mn. 3. zblĩdiju/zblĩdidu, prid. rad. jd. m. zblĩdi, prid. trpp. jd. m. zblĩjen, ž. zblĩjena] – učiniti nešto blijedim, svjetlijim, izblijediti → blĩdit • Fȃrbe na blũzi su mi čȉst zblĩdile, vrȋme je da si kũpim nõvu.

pril. – iz neposredne blizine, izbliza • Zblĩza te mȍrem vȉdit, al zdȃega nȅ, pȍče sam čȍravit.

pril. – izbliza → zblĩza, zdȃega • Zblȉžega te mȍrem vȉdit, al zdȃega nȅ.

uzv. – pozdrav pri rastanku, pri odlasku, često kada se koga neće vidjeti duže vremena ili zauvijek ili kada se koga više ne želi vidjeti, zbogom • Zbȏgum ti Bȏg dȃj!

nesvrš. [prez. jd. 1. zbȏram, mn. 3. zbȏraju/zbȏradu, imp. jd. 2. zbȏraj, pridj. rad. zbȏra, prid. trp. jd. m. zbȏran, ž. zbȏrana] – svrdlati, bušiti svrdlom → bȏrat • Zbȏraj lȕku h daskȉ kadȉ bumo u prišerãfili. Sȅ su lȕke na daskȁm zbȏrane.

svrš. [prez. jd. 1. zbosĩm, mn. 3. zbosĩju/zbosĩdu, prid. rad. jd. m. zbȍsi] – istrošiti papke, ostati bos (o zaprežnim životinjama) • Krȁva je zbosȉla, ne mȍre vȅč vlĩč vȏs.

svrš. [prez. jd. 1. zberẽm, mn. 3. zberẽju/zberẽdu, prid. rad. jd. m. zbrȁ] – 1. izabrati, 2. okupiti → zibrȁt • Zbrȁli smo se sȉ skȕp pȍkle trȉst lȋt.

svrš. [prez. jd. 1. zbrblȁm, mn. 3. zbrblȁju/zbrblȁdu, prid. rad. jd. m. zbrblȁ] – 1. reći brbljajući, 2. reći ono što nije trebalo reći, odati ili otkriti mnogo govoreći; izbrbljati • Zbrblȁ se, a nĩ mi tõ mȉsli povīdȁt.

m. [jd. G zbȑčka, mn. G zbȑčkof] – ostatak jela • Nȅ bum nȉčije zbȑčke jȉ.

pril. – bez imalo reda u izboru i redoslijedu; kojekako; površno, neuredno • Sȅ je nahȉtano zbȑda-zdȏla, tȁk da se nȉš ne mȍre nãjt.

svrš. [prez. jd. 1. zbȑdim, mn. zbȑdiju/zbȑdidu, prid. rad. jd. m. zbȑdi] – naglo, brzo reagirati • Najempũt se zbȑdiju i prẽdeju domȏm.

svrš. [prez. jd. 1. zbrȉšem, mn. 3. zbrȉšeju/zbrȉšedu, imp. jd. 2. zbrȉši, prid. rad. jd. m. zbrȉsa, prid. trp. jd. m. zbrȉsan, ž. zbrȉsana] – 1. a. brišući učiniti što čistim, da ne ostane trag, b. učiniti nevažećim ono što je bilo napisano; poništiti, precrtati, c. učiniti da što nestane, 2. pobjeći, dati petama vjetra; brzo, hitro nestati • Zbrȉsa nam je, nĩsmo ga mȍgli hlovȉt. Zbrȉsan je z lȉste, nĩ im bȉ dȍst dȍbar.

svrš. [prez. jd. 1. zbknem se, mn. 3. zbkneju/zbknedu se, prid. rad. jd. m. zbkni se] – učiniti nagli pokret, trznuti se • Najempũt se zbkneju i vũjdeju.

svrš. [prez. jd. 1. zbrȍjim (se), mn. 3. zbrȍjiju/zbrȍjidu (se), imp. jd. 2. zbrojȉ (se), prid. rad. jd. m. zbrojȉ (se), prid. trp. jd. m. zbrojȅn, ž. zbrojȅna] – 1. dodati ili pribrojiti jedan broj drugomu; sabrati, sumirati, 2. preispitati svoje financijsko stanje, ustanoviti točno prihode i rashode, zbrojiti (se) → brojȉt, nabrojȉt, prebrojȉt • Kūpȉ bi tã falȁt grȕnta, al se mõram zbrojȉt.

svrš. [prez. jd. 1. zbrũsim, mn. 3. zbrũsiju/zbrũsidu, imp. jd. 2. zbrũsi, prid. rad. jd. m. zbrũsi, prid. trp. jd. m. zbrũšen, ž. zbrũšena] – 1. a. bruseći učiniti oštrim; naoštriti, b. bruseći učiniti glatkim, c. pren. dorađivanjem učiniti najboljim što je moguće, savršenim, 2. postati iskusnijim, doraslijim za što, steći vještinu u čemu; izbrusiti • Zbrũsi sam sȅ želȉzo za kuružãk. Cȋvi za koružãk su zbrũšene, mȍreš ih pofȃrbat.

svrš. [prez. jd. 1. zbũbam, mn. zbũbaju/zbũbadu, prid. rad. jd. m. zbūbȁ, prid. trp. jd. m. zbũban, ž. zbũbana] – istući, natući → būbȁt • Stãra mȁma me fȇjst zbũbala kaj sam norȉ po hȉži.

svrš. [prez. jd. 1. zbudĩm (se), mn. 3. zbudĩju/zbudĩdu (se), imp. jd. 2. zbūdȉ prid. rad. jd. m. zbȕdi (se)] – 1. prekinuti čiji san, učiniti da se probudi, 2. prestati spavati; probuditi (se) • Čĩm se zbudĩju mȃm ȉščeju jȉst.